Naslovna Politika Evropska unija Evropski građani najviše zabrinuti zbog rasta troškova života

Evropski građani najviše zabrinuti zbog rasta troškova života

5 minuta za čitanje
0
136
građani

Brisel, 01. decembar 2019. – Nova Evropska komisija  suočena je sa brojnim izazovima a ono što trenutno najviše brine evropsku javnost jesu rastući troškovi života, pokazalo je novo istraživanje Bertelsmana.

Bertelsmanovo istraživanje “Velika očekivanja – Nova EK, njene ambicije i evropsko javno mnjenje” pokazalo je da polovinu (51%) anketiranih u 27 članica EU lično najviše brine rast troškova života.

Komisija mora da dokaže da je sposobna da se bavi važnim političkim pitanjima, poput klimatskih promena, usporavanja ekonomskog rasta, migracije i izazova u oblasti vladavine prava, a da istovremeno oprezno balansira između interesa različitih političkih snaga u Evropskom parlamentu i uticaja članica u Evropskom savetu.

Takođe EK mora da odgovori na bojazni građana u vreme kada su njihova očekivanja velika a uverenje da političari mogu da ih ispune slabo.

Istraživanje je rađeno u 27 članica EU (isključujući Veliku Britaniju) a rezultati su objavljeni kao ukupni i izdvojeni za šest zemalja – Francusku, Nemačku, Italiju, Holandiju, Poljsku i Španiju.

Visoko među razlozima za brigu građana su i loše zdravlje (28%), nesiguran posao (25%) i kriminal (21%).

Istovremeno su nemački ispitanici posebno ukazali na bojazni zbog političkog radikalizma.

Gledano prema starosnim grupama, istraživanje je pokazalo da su mladi u 27 članica mnogo više zabrinuti zbog usamljenosti nego stariji.

Ključni prioritet za budućnost za 40% ispitanika u 27 članica je prirodna sredina. Slede pitanje radnih mesta (34%), socijalne sigurnosti (23%), građanskih prava (21%) i javne bezbednosti (19%).

Prirodna sredina je ključni prioritet u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji i Poljskoj ali ne i u Italiji i Španiji.

O prirodnoj sredini najviše brinu mladi ispitanici i za 47% starih 16-25 godina to je najveća briga dok su za 20% iz te starsone grupe to jednake mgućnosti.

Istraživanje je pokazalo i da građani podržavaju EU – 54% je iskazalo podršku produbljivanju evropske političke i ekonomske integracije, 62% je reklo da u razgovoru sa prijateljima pozitivno govori o EU a 50% je izrazilo optimizam oko budućnosti EU.

Rezultati se ipak razlikuju od zemlje do zemlje i npr. Italijani snažno podržavaju produbljivanje evropske integracije ali u najmanjem procentu sa prijateljima pozitivno govore o EU.

Razlike se vide i među generacijama – mladi (16-25 godina) u velikoj meri podržavaju dublju EU integraciju dok su oni od 46 do 55 godina mnogo skeptičniji po tom pitanju.

Kada je reč o budućnosti EU, 35% ispitanika u 27 članica smatra da postoji mogućnost za nove Bregzite dok 31% očekuje različite brzine integracije.

Petina veruje da će sve ostati isto, 9% misli da EU neće postojati u budućnosti a 5% smatra da će u nekom trenutku u budućnosti postojati Sjedinjene Države Evrope.

Najviše onih koji smatraju da će biti novih pokušaja izlaska iz EU je u Francuskoj (42%) a najmanje u Španiji (28%), pokazalo je istraživanje.

Nemački ispitanici u najvećoj meri veruju da će u EU u budućnosti postojati različite brzine integracije.

Istraživanje je obavljeno početkom juna a obuhvatilo je više od 12.000 građana širom EU, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Nebojša Lazarević o pristupanju Srbije Evropskoj uniji

Beograd, 23. januar 2020. – Nebojša Lazarević, jedan od osnivača CEP-a i član Užeg pregova…