Naslovna Politika Evropska unija Evropski gradovi objavili rat automobilima

Evropski gradovi objavili rat automobilima

9 min read
0
205
automobili

Brisel, 10. oktobar 2018. – U Evropi je proglašen rat protiv vozila koja najviše zagađuju.

Simbolično ili drastičnije, nekoliko gradova je donelo mere kako bi ograničilo prisustvo automobila u svom centru. Iako se mere razlikuju, cilj je isti – da se ograniči zagađenje štetnim gasovima.

Ministri zaštite životne sredine Evropske unije, međutim, razapeti između ekoloških ciljeva i pritiska industrije, ne mogu da postignu konsenzus o postotku smanjenja štetnih emisija do 2030. godine.

Hamburg je u maju postao prvi nemački grad koji delimično u dva sektora zabranjuje saobraćaj određenih automobila s dizel-motorima. Tu odluku, pažljivo propraćenu u Nemačkoj, zemlji automobila, sledili su drugi gradovi – Štutgart, Frankfurt i Berlin.

U glavnom gradu Belgije, 1. januara 2018. je uvedena "zona male emisije" zagađujućih gasova da bi se iz tog područja izbacili najveći zagađivači – dizel-vozila. Ta mera zavisi od njihove starosti i normi o sastavu izduvnih gasova. Svake godine će tako biti isključeno sve više vozila. Prekršaj se kažnjava novčanom kaznom od 350 evra.

Vožnja automobilom postala je luksuz u Amsterdamu. Taj holandski grad naplaćuje godišnju nalepnicu koja omogućava parkiranje privatnih automobila na ulici. To je nadoknada za zauzimanje javnog prostora.

Taj izrazito biciklistički grad takođe uređuje ogromne parkinge za bicikle u blizini glavnih železničkih stanica kako bi ohrabrilo ljude da ne koriste automobile.

Gradska kuća Pariza je u septembru uvela "Dan bez automobila" godine potpunim proterivanjem automobila s glavnih bulevara između 11.00 i 18.00 sati i sada to priređuje svake prve nedelje u mesecu u drugom delu grada.

Posle pokretanja tog eksperimenta, petnaest najzagađenijih francuskih gradova, uključujući Marsej, Nicu, Lion i Strazbur, obavezalo se da do 2020. godine uvede "područja slabog zagađenja" uz ograničenje kretanja vozila koja najviše zagađuju.

Rim je u februaru najavio da će u centru zabraniti dizel-automobile 2024. godine. Ialijanska prestonica je 2013. godine već odlučila da zabrani saobraćaj pored Koloseuma da bi zaštitila taj gradski simbol, koji je pocrneo od zagađenjenja, a i strukturalno propada.

Milano je takođe odlučio da zabrani dizel-motore od 2025. godine. Glavni grad Lombardije je takođe najavio da će 2030. godine gradom moći da se kreću samo vozila na električni pogon, što znači da tada neće na ulicama biti vozila s motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

U Madridu, od 23. novembra, gradski centar će biti zabranjen za vozila koja najviše zagađuju, odnosno za dizel-motore proizvedene pre 2006. godine, i za benzinske motore od pre 2000. godine. Odluka Gradskog veća se ne odnosi na stanovnike centra, pogađa između 17 i 20% automobila registrovanih u Madridu i trebalo bi da smanji emisije azot-dioksida za 40%.

Vozači vozila koja najviše zagađuju moraju da plaćaju novu “taksu za zagađenje” od oko 10 evra dnevno ako voze centrom Londona, jednim od najzagađenijih gradova u Evropi.

Od 2003. godine taj grad već ima "taksu za gužvu", od ponedeljka do petka, uz izuzeće za električne automobile i motore s vrlo malom emisijom zagađujućih gasova.

U slučaju maksimalnog zagađenja vazduha, obično zimi, opština Oslo može zabraniti vožnju dizel-vozila određenih dana.

Glavni grad Norveške je takođe osmislio niz mera koje su otežavajuća okolnost za sva vozila – ukinuto je 700 parking-mesta, uvođenje zona onemogućava da se autom prođe kroz centar, ulice su pretvorene u pešačke, a poskupela je i gradska putarina.

Ministri zaštite životne sredine zemalja EU pokušali su 9. oktobra do kasno u noć da usaglase jedinstvenu poziciju o smanjenju štetnih emisija putničkih i kombi vozila do 2030. godine, ali je jedan broj članica ostao razočaran konačnom odlukom.

U nastojanju da nadmaši prvobitni prelog Evropske komisije od 30%, Austrija je predložila da ta stopa bude 35%, a rasprava je na koncu završila dogovorom o 30%  za putničke automobile i 35% za kombije.

Dvadeset država članica glasalo je za konačni tekst sporazuma, četiri su bile protiv a četiri uzdržane. Rasprava je, međutim, dovela do polarizacije pošto je grupa zemalja koje su se zauzimale za više stope javno izrazila ozbiljno nezadovoljstvo konačnim sporazumom.

Danska, Irska, Luksemburg, Holandija, Slovenija i Švedska najavile su da će objaviti deklaraciju u kojoj će izraziti "razočarenje" dogovorom.

 Građani Srbije voze automobile prosečno stare 15 godina, a više od polovine vozača imaju vozila sa dizel motorom, pokazalo je istraživanje specijalizovanog portala "Polovni automobili".

Reč je anketi koju je sajt sproveo među svojim registrovanim korisnicima, od februara do septembra uz učešće nešto manje od 32.000 ljudi koji poseduju automobil.

Prema njihovim odgovorima, više od 40% ljudi ima vozilo proizvedeno između 2001. i 2005. godine.

Kada je reč o vrsti goriva, dizel je ubedljivo na prvom mestu jer 54,99% anketiranih vozi automobil sa dizel motorom, prenosi Euractiv.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Presburger: Nesumnjiv politički uticaji i politički pritisci na uređivačku politiku manjinskih medija

Subotica, 22. oktobar 2018. – Mediji u Srbiji nisu potpuno slobodni, a taj zaključak…