Naslovna Kultura Evropski put Zapadnog Balkana mora da sačeka i na promene unutar EU

Evropski put Zapadnog Balkana mora da sačeka i na promene unutar EU

7 minuta za čitanje
0
122
Balkan

Beograd, 26. jun 2019. –  Srbija 27. juna otvara samo jedno poglavlje u pregovorima o članstvu s EU, a evropske diplomate i analitičari procenjuju da tek krajem ove ili početkom iduće godine može da se očekuje neki izlazak iz zastoja u dijalogu Beograda i Prištine.

Ceo evropski put Zapadnog Balkana mora da sačeka i na temeljite promene unutar EU.

Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron već na nedavnom sastanku s čelnicima Beograda i Prištine u Berlinu nisu dovoljno razumeli “složenost situacije na samom Kosovu” i zato je i otkazan novi susret 1. jula u Parizu, jer se ispostavilo da nikakvog pomaka u dijalogu Beograda i Prištine ne može biti, rekli su ti izvori agenciji Beta.

Odbijanje Prištine da ukine ogromne takse na robu iz Srbije, odbacivanje ključnih dogovora u Briselskom sporazumu i zahtev za bezuslovno uzajamno priznavanje su samo odraz uverenja naročito kosovskog premijera Ramuša Haradinaja da je upravo time stekao snažnu unutrašnju političku podršku i da zato “nema šta da izgubi“.

 Istovremeno, smatraju diplomate i analitičari, istovetne poruke u zaključcima šefova diplomatija EU 18. juna da i Beograd i Priština “ne smeju da prave prepreke” u dijalogu se tumači i time da Beograd takođe treba da sprovede neke važne dogovorene nagodbe, naročito oko energije.

Visoka predstavnica EU Federika Mogerini je o situaciji u regionu, posebno blokadi dijaloga Kosova i Srbije, ali i Severnoj Makedoniji i Albaniji, ovih dana u Vašingtonu razgovarala s američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom koji je potvrdio zainteresovanost SAD za stabilizaciju regiona i “ponovio podršku SAD posredovanju EU u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine“.

To su agenciji Beta u Briselu preneli upućeni evropski izvori koji su naveli i da SAD ne nastoje da promene okvir dijaloga, da same krenu u sređivanje pre svega ozbiljno blokiranih pregovora Kosova i Srbije, već da žele da snažnije pomognu naporima EU.

Pitanje datuma za pregovore sa Skopljem i Tiranom je EU odložila za jesen, sastanak 1. jula u Parizu lidera Francuske i Nemačke sa čelnicima sa Zapadnog Balkana je otkazan poglavito zbog potpune nepopustljivosti Prištine da ukloni od EU i SAD kritikovane prepreke za obnovu dijaloga sa Beogradom, i tako je približavanje Balkana EU u celini stavljeno “na čekanje”.

Ugledni evropski listovi Pais, Velt, Figaro, Republika, Tages Ancajger, Soar, Gazeta Viborča i Tribin de Ženev su objavili komentar u kojem se upozorava da je “EU pucala sebi u noge time što je za posle 2025. odložila proces ulaska u članstvo zemalja Zapadnog Balkana“.

U ovom osvrtu se predočava da je EU time dovela u pitanje i sposobnost delovanja u svetu, jer, navodi se i poruka evropskog komesara Johanesa Hana, Zapadni Balkan nije “bašta negde iza kuće…već unutrašnje dvorište EU“.

U analizi londonskog “Ekonomist intelidžensi junita” (EIU) se ukazuje na to da “zategnutosti oko Kosova rastu zbog carina (Srbiji i Bosni) i nedavne policijske akcije” Prištine, ali se zaključuje da “ni malo nije verovatan neki oružani sukob između Srbije i Kosova“.

Normalizacija odnosa je i dalje na dugom štapu i to će verovatno zakočiti pregovore Srbije o članstvu” s EU, dodaje EIU, uz opasku da “odmrzavanje” dijaloga Beograda i Prištine može da se očekuje tek 2020.

Londonski analitički centar zaključuje ipak da “položaj Srbije kao priznatog kandidata za članstvo u EU, ali koja ne želi u NATO, a ima partnersku vezu sa Rusijom, Srbiji može dati neuobičajenu polugu u pregovorima o učlanjenju s EU“.

EIU smatra da zapadnobalkanski region “može sve više postajati područje sudara upliva Rusije i uticaja EU i SAD“.

U upravo objavljenoj analizi Savetodavne grupe za evropsku politiku na Balkanu (BIEPAG) Univerziteta u Gracu se istovremeno ocenjuje da “ukoliko se proces ka učlanjenju Zapadnog Balkana u EU ne ubrza, zemlje regiona bi mogle da razmotre i drugačija opredeljenja, uključujući jačanje veza s Kinom, Rusijom, Turskom i zemljama Zaliva“, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Kultura
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Vladimir Bilčik novi izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju

Brisel, 21. oktobar 2019. – Za novog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju imenovan je…