Naslovna Vesti FAZ: I pored Vučićevog obećanja da se to neće dogoditi, Srbija podiže žičanu ogradu prema Severnoj Makedoniji

FAZ: I pored Vučićevog obećanja da se to neće dogoditi, Srbija podiže žičanu ogradu prema Severnoj Makedoniji

7 minuta za čitanje
0
115
ograda

Frankfurt, 26. avgust 2020. – Srbija postavlja žičanu ogradu prema Severnoj Makedoniji, što je dokaz da Beograd okreće leđa dosadašnjoj politici i da više ne važe obećanja predsednika Aleksandra Vučića izrečena na vrhuncu migrantske krize.

Vučić je tada obećao da Srbija nikada neće podizati ograde, piše nemački dnevnik Frankfurter algemajne cajtung (FAZ).

List u komentaru  piše da postoje protivrečne informacije o tome da li se ograda podiže u dogovoru sa Evropskom unijom. Gradonačelnik Preševa Šćiprim Arifi rekao je za FAZ da je “u martu putem kontakata koje neguje a beogradskim vlastima, dobio nezvaničnu informaciju da ovde (kod Preševa), u dogovoru sa EU, treba da bude podignuta granična ograda“.

Navodeći izjavu Arifija da je u to vreme informaciju o izgradnji ograde doveo u vezu sa okupljanjem velikog broja migranata na tursko-grčkoj granici, list podseća da se Preševo, gradić sa više od 90% albanskog stanovništva, nalazi nedaleko od balkanske migrantske rute kojom je od 2015. godine na putu ka zapadnim zemljama prošlo više od milion migranata sa Bliskog istoka.

Prema pisanju FAZ, Arifi je iz obaveštenja Beograda razumeo da je nove migrantske kriza na granici Turske i Grčke podstakla EU i Srbiju na zajednički projekat izgradnje još jedne ograde u regionu.

Arifi je rekao i da veruje da postoji dogovor EU i Srbije, iako kaže da to nije mogao da proveri.

Jedna portparolka Evropske komisije u Briselu odbacila je takve tvrdnje. EU pomaže zemljama Zapadnog Balkana u osiguranju granica i u te svrhe je Srbiji 2015. godine dala 100 miliona evra. Ta sredstva, medjutim, ne uključuju podizanje ograda. O tome ne postoji nikakav dogovor izmedju EU i Srbije, kaže portparolka“, piše FAZ.

List ocenjuje da je “teško reći koja je verzija tačna i zato što Beograd o ogradi uporno ćuti” i zato što su ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova i “kabinet predsednika koji je u Srbiji merodavan za sva pitanja”, ignorisali pitanja medija. Jedino se iz Ministarstva finansija Srbije moglo čuti da ograda treba da služi za to da se zatvori granica kako bi se u slučaju “masovnih ilegalnih prelazaka sprečilo širenje novog korona virusa“.

U svakom slučaju, izgradnja ograde predstavlja zaokret u politici Beograda“, konstatuje FAZ.

Na vrhuncu migrantskog kretanja balkanskom rutom, 2015. i 2016.godine, kada je Vučić još bio šef vlade, često se zaklinjao da Srbija nipošto neće graditi zidove“, piše list, podsećajući na Vučićeve reči da su migranti “očajni ljudi, a ne kriminalci ili teroristi“, da će se Srbija prema njima “odnositi odgovorno“, “da će im pomoći”  i na njegovo verbalno ograđivanje od poteza mađarskog premijera Viktora Orbana.

Uz ocenu da “to više, očigledno ne važi“, frankfurtski dnevnik konstatuje da Srbija izgradnjom ograde samo prati regionalni trend koji je počeo pre deset godina i dodaje da, prema izveštajima medija, Beograd takvu dvorednu žičanu ogradu namerava da podigne i na granici sa Bugarskom.

FAZ primećuje da za albansko stanovništvo Preševa i susednih područja ograda donosi i jedan dodatni problem.

List prenosi izjavu gradonačelnika Arifija da je on lično protiv zidova, ali da ne želi da se meša u visoku politiku. Arifi, međutim, naglašava da građanima Preševa veliki problem predstavlja to što ograda preseca područja na kojima žive etnički Albanci i da zato traže otvaranje novih malograničnih prelaza.

Parlamenti u Skoplju i Beogradu su još prošle godine odobrili ponovno otvaranje prelaza između srpskog sela Miratovac i Lojana u Severnoj Makedoniji, zatvorenog 1992. godine odlukom Slobodana Miloševića, ali se od tada ništa nije dogodilo, piše nemački dnevnik.

Lokalno stanovništvo svoj pristanak za izgradnju ograde vezuje za otvaranje tog graničnog prelaza. Sve dok je on zatvoren, ljudi će se protiviti izgradnji te granične ograde“, rekao je Arifi, za FAZ, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Vesti
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Novi oblici različite integracije Zapadnog Balkana sa EU mogu biti bolji put ka većem ekonomskom razvoju regiona

Beograd, 16. septembar 2020. – Nastojanje Evropske unije tokom protekle dve decenije…