Naslovna Vesti Srbija FemPlatz: Medijska pismenost i rodna ravnopravnost

FemPlatz: Medijska pismenost i rodna ravnopravnost

8 minuta za čitanje
0
328
Rodna ravnopravnost

Beograd, 22. maj 2020. – Mediji koje svakodnevno koristimo imaju veliku moć i uticaj na formiranje našeg mišljenja i naših stavova, a s obzirom da smo svakodnevno preplavljeni različitim informacijama, veoma je važno da znamo da odaberemo medije koji će nam informacije preneti brzo, jasno, konkretno i istinito.

Autorka teksta je Maja Mirkov (FemPlatz)

S druge strane, način na koji primamo informacije, kako ih čitamo i razumemo, da li razmišljamo i preispitujemo ili ih jednostavno prihvatamo, zavisi od naše medijske i informacione pismenosti.

Medijska pismenost nam omogućava da shvatimo ulogu medija u društvu, da znamo kako da pristupimo medijima, da razumemo medijski sadržaj, kao i da možemo da ga tumačimo i kritički vrednujemo. Važno je znati da medijska pismenost nije samo prenošenje i primanje sadržaja, nego i njegova analiza i uticaj medijske poruke na društvo.

U Srbiji je već nekoliko godina prisutna tabloidizacija medija u kojima dominira senzacionalističko informisanje, uz pompezne naslove i isprazne sadržaje. Veoma se često iznose površne i neproverene informacije, a izveštavanje se bazira na stereotipnim mišljenjima i stavovima o razičitim društvenim fenomenima i grupama. Ovo naročito dolazi do izražaja kada su žene akterke određenih događaja o kojima se izveštava.

Odnos prema ženama uglavnom je dvojak: otvoreno seksistički, u kome se žene javno vređaju i ponižavaju ili paternalistički i stereotipan, kada se prikazuju kao majke, bake i „poštene“ žene. U pojedinim medijima prikazi žena liče na pornografske sadržaje kojima se dodatno ponižavaju žene.

S obzirom da su tabloidi često najčitaniji mediji, ovakav narativ vodi u dalju marginalizaciju žena uz javno prihvatljivu stereotipizaciju uloge žena u društvu. Na taj način se i predrasude prema ženama održavaju i šire, što žene dodatno izlaže riziku od diskriminacije i nasilja.

S druge strane, u medijima su potpuno nevidljive žene iz osetljivih društvenih grupa, kao što su žene sa invaliditetom, Romkinje, žene sa sela, starije žene, a kada su i prisutne o njima se stereotipno izveštava.

Tekst je nastao u okviru projekta „Medijska i informaciona pismenost i rodna ravnopravnost“ koji realizuju FemPlatz i KomunikArt.

Monitoring informativnih emisija komercijalnih televizija sa nacionalnom frekvencijom iz 2020. godine pokazao je da su žene podzastupljene, odnosno, ima ih tri puta manje od muškaraca u informativnim emisijama komercijalnih televizija sa nacionalnom frekvencijom. Kada su u pitanju štampani mediji, istraživanje iz 2016. godine pokazuje slične rezultate – muškarci su više zastupljeni, naročito u sferi politike, žene se manje spominju i o njima se uglavnom piše kao o sporednim akterkama određenog događaja.

Za napredak društva neophodno je uspostavljanje pune rodne ravnopravnosti. Iako u Srbiji ima više žena nego muškaraca (51,3%), njihov položaj u društvu je lošiji. Žene su obrazovanije ali rade manje plaćene poslove, manje ih je na rukovodećim mestima, ne učestvuju dovoljno u političkom i javnom životu i često su izložene diskriminaciji i nasilju. Žene se i dalje posmatraju najčešće kroz prizmu tradicionalnih rodnih uloga, a svako odstupanje „medijski se kažnjava“ u tabloidima.

Rodna ravnopravnost podrazumeva da sve žene i svi muškarci mogu da se razvijaju, napreduju i ostvaruju svoje pune kapacitete, bez  ukalupljivanja u rodne uloge. Žene i muškarci moraju biti ravnopravni, jer će se samo postizanjem pune ravnopravnosti društvo razvijati, a mediji u tome igraju značajnu ulogu.

Ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost udruženja građanki FemPlatz i ne odražava nužno stavove Evropske unije.

Takođe, važna je i uloga organizacija civilnog društva, koje preko medija ukazuju na položaj i probleme u ostvarivanju ljudskih prava marginalizovanih grupa, ali organizacije civilnog društva, a posebno ženske organizacije ne dobijaju dovoljno medijskog prostora.

U Srbiji je evidentno prisustvo seksizma i mizoginije u javnom diskursu. Uspostavljanje mehanizama za žalbe i pritužbe na rad medija još uvek nije dovelo do poboljšanja u načinu izveštavanja o ženama. Treba imati u vidu da je za bolje funkcionisanje ovih mehanizama neophodno da svi mi budemo dovoljno medijski pismeni i da koristimo mehanizme koji su nam na raspolaganju.

Kako bi celo društvo poboljšalo svoju medijsku pismenost, neophodno je započeti sa medijskim opismenjavanjem od ranog uzrasta i obezbediti devojčicama i dečacima ravnopravan pristup učenju o tome kako da čitaju, primaju i kritički analiziraju informacije.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Srbija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Evropska komisija predstavila Akcioni plan za promociju rodne ravnopravnosti i osnaživanje žena

Brisel, 25. novembar 2020. – Evropska komisija je predstavila Akcioni plan za promoc…