Naslovna Politika Evropska unija Finski premijer poziva EU na doslednost i konkretne akcije

Finski premijer poziva EU na doslednost i konkretne akcije

8 min read
0
81
Juha Sipila

Brisel, 1. februar 2019. – Premijer Finske Juha Sipila ocenio je da će demokratske snage u Evropi ponovo osvojiti poverenje građana i suzbiti populizam samo ako budu donosile odluke koje će implementirati i u svojim zemljama, i u Briselu.

Osnovni ugaoni kamen koji definiše stav Finske o razvoju EU i monetarne unije jeste poštovanje odluka koje su dogovorene i njihovo efikasno sprovođenje, rekao je Sipila u Briselu.

Sipila je u Evropskom parlamentu u debati o budućnosti EU, rekao da podržava Evropu "koja svoj kredibilitet potvrđuje konkretnom akcijom".

Naglašavajući da su zajedničke vrednosti ono što povezuje zemlje EU, finski premijer je rekao da je potrebno naći način da se premoste unutrašnje razlike, ali ne nauštrb vladavine prava.

Sipila je ocenio da je Evropa naučila lekciju populizma i podržao ideju vezivanja pristupa fondovima EU za vladavinu prava.

Evropska komisija iznela je u maju 2018. godine plan da se povlačenje novca iz budžeta EU uslovi uspešnim funkcionisanjem vladavine prava u određenoj zemlji.

"Naše zajedničke vrednosti, demokratija, vladavina prava, bili su temelji Evrope. Moramo okončati podele koje postoje u Evropi, ali ne može biti ustupaka kada je reč o vladavini prava", rekao je Sipila.

Sipila je u govoru predstavio i neke od prioriteta njegove zemlje kada 1. jula od Rumunije preuzme mesto predsedavajućeg Saveta EU.

Prema nacrtu programa predsedavanja, glavne teme kojima će se Finska baviti biće privredni rast i bezbednost, a jedan od ciljeva biće i da EU zauzme vodeće mesto u borbi protiv klimatskih promena.

Navodeći Finski primer smanjivanja javnog duga, Sipila je rekao da je "neprihvatljiva ideja da se ta vrsta problema može rešiti stalnim fiskalnim transferima".

Umesto toga, kako je rekao, zemlje članice treba da preispitaju svoje finansije i da poštuju dogovorena pravila. "Najbolje osiguranje od finansijskih šokova su izbalansiran budžet i nizak koeficijent duga".

Sipila je kritikovao porast trgovinskog protekcionizma u svetu, ujedno ističući kao pozitivan primer trgovinske ugovore EU sa Japanom, Vijetnamom, Singapurom, Meksikom i Kanadom.

"Veoma je štetno kada veliki akteri nastavljaju da podižu trgovinske zidove. Moramo da učinimo sve kako bismo sprečili ili porušili te zidove", rekao je Sipila, dodajući da je šteta koju takve barijere nanose posebno fatalna za male države i da treba poštovati i pridržavati se uobičajenih trgovinskih pravila.

Sipila je pozdravio napredak EU u oblasti bezbednosti i odbrambene saradnje.

"Osnivanje Evropskog odbrambenog fonda i Stalna strukturisana saradnja (PESCO) su koraci u pravom smeru. Sada se moramo koncentrisati na implementaciju i postizanje rezultata", rekao je premijer.

On je pozvao zemlje članice, koje to još nisu učinile, da se pidruže evropskom centru za suzbijanje hibridnih pretnji u Helsinkiju, koji doprinosi spremnosti NATO i zemalja EU da se uhvate u koštac sa takvim pretnjama.

Sipila je ocenio da je u oblasti migracija "potreban napredak u teškom pitanju dele odgovornosti među članicama EU". Prema njegovim rečima, potrebno je efikasnije rešavanje osnovnih uzroka migracije, a EU mora i da uloži napore kako bi politika vraćanja migranata postala efikasnija.

Finski premijer se zauzeo jači i brži angažman EU i u oblasti borbe protiv klimatskih promena.

"Moramo smanjiti emisiju (gasova), povećati rezervoare ugljenika i usvojiti nove tehnologije", rekao je Sipila.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je u debati nagovestio da bi EU trebalo da iskoristi vreme finskog predsedavanja kako bi definisala arktičku politiku i održala samit sa članicama Arktičkog saveta.

"Moramo da osiguramo da se Arktik pomeri na vrh evropske agende", rekao je Junker Sipili, koji je odgovorio da će pitanje Arktika "svakako biti deo finske klimatske agende".

Junker je ocenio da će finsko predsedavanje Savetom EU biti "jedinstvene prirode", pošto će uslediti posle Bregzita, majskih evropskih izbora i niza personalnih promena u vrhu EU u Briselu.

Malo je, međutim, verovatno da će u vreme finskog predsedavanja biti većih zakonodavnih projekata, pošto će zbog evropskih izbora mandat nove Evropske komisije početi tek u novembru.

I u Finskoj se u aprilu održavaju izbori, a najnovija ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da vode opozicione socijaldemokrate, dok su stranke vladajuće koalicije, liberalno-konzervativna NCP i Sipilina Partija centra na drugom, i trećem mestu, prenosi Euractiv.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

EU ima priliku da smanji zagađenje vazduha iz termoelektrana na Zapadnom Balkanu

Prag, 20. februar 2019. – Zastarelih 16 termoelektrana na ugalj u zemljama Zapa…