Naslovna Politika Fiskalni savet: Predloženi budžet ne podstiče privredni rast

Fiskalni savet: Predloženi budžet ne podstiče privredni rast

12 min read
0
97
Fiskalni savet

Beograd, 28. novembar 2018. – Fiskalni savet Srbije ocenio je da je predloženi budžet za 2019. godinu nedovoljno podsticajan za privredni rast, a da su investicije u putnu i železničku infrastrukturu, zaštitu životne sredine, prosvetu i zdravstvo morale da budu bar 200 miliona evra veće.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović rekao je da Vlada nije prihvatila predlog da se snažnim ulaganjem u infrastrukturu podstakne rast privrede, kao ni predlog da se smanjenjem poreza rasterete zarade.

"Budžetom je predviđeno da se zarade ponovo paušalno povećavaju od sedam do 12% jer nisu uvedeni platni razredi, a nastaviće se i sa štetnom zabranom zapošljavanja", rekao je Petrović na konferenciji za novinare Fiskalnog saveta u Narodnoj banci Srbije.

Istakao je da neto plate u državi neopravdano rastu skoro dva puta brže nego u privatnom sektoru, u proseku devet odsto u odnosu na pet odsto u privatnom sektoru.

On je rekao da je dobro što je planiran deficit od 0,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP) jer će uticati na smanjenje javnog duga sa 54% na 51,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP).

"Ključni ekonomski problem Srbije je nizak privredni rast koji je u prethodnih pet godina kumulativno iznosio deset odsto, dok su privrede uporedivih zemalja u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE) u proseku rasle dvostruko brže, oko 20%", rekao je Petrović.

Dodao je da zbog tako niskog ekonomskog rasta i standard stanovništva u Srbiji sve više zaostaje za zemljama regiona i naveo primer da je u Rumuniji BDP po glavi stanovnika 50%, a u Bugarskoj 30% veći nego u Srbiji.

Ekonomsko zaostajanje Srbije, prema njegovim rečima, nije posledica sprovođenja fiskalne konsolidacije ili drugih privremenih činilaca kao što su poplave, suše i drugo, a dobar budžet bi značajno mogao da doprinese ubrzanju privrednog rasta.

Petrović je istakao da je Fiskalni savet predlagao mere za podsticanje rasta privrede, među kojima je "snažno" povećanje investicija u infrastrukturu i to oko 200 miliona evra u izgradnju puteva i železnice i još 100 miliona evra u zaštitu životne sredine.

Uz to je, kako je rekao, predloženo i smanjenje poreza i doprinosa na zarade sa 63 na 60%, ali je "Vlada Srbije imala druge prioritete kao što su povećanje plata i i investiraje u naoružanje i opremu vojske i policije".

"Vlada se opredelila da povećanje za infrastrukturu iznosi samo oko 100 miliona evra i to uglavnom za troškove eksproprijacije, a da zarade rastereti samo jedan odsto, odnosno tri puta manje nego što smo predložili", rekao je Petrović.

Planirano povećanje javnih investicija naredne godine, kako je rekao, neće uticati na ubrzanje privrednog rasta jer Srbija za infrastrukturu, zdravstvo, prosvetu i zaštitu životne sredine izdvaja jedan odsto BDP-a, odnosno trećinu manje od uporedivih zemalja, a trebalo bi da izdvaja više od njih zbog toga što je infrastruktura lošija.

Srbija, kako je rekao, ima 30% manje autoputeva nego zemlje u regionu, a dva-tri puta manje nego Mađarska, Hrvatska i Slovenija.

Zbog niskih investicija u zaštitu životne sredine Srbija, prema njegovim rečima, spada u najzagađenije evropske zemlje jer je samo 56% vodovoda sa ispravnom vodom, a prosek u CIE je 99%, zatim Srbija ima 55% stanovništva priključenog na javnu kanalizaciju, a u CIE je 84%, ukupan otpad se u Srbiji prerađuje manje od pet odsto, a u CIE 50%.

Petrović je rekao da je opravdano ukidanje polovine privremenog umanjenja plata od pet odsto u javnim predzećima, ali ne i u Elektroprivredi Srbije (EPS) jer to državno preduzeće nije ni umanjilo neto primanja zaposlenih krajem 2014. godine, već je nastavilo da ih povećava narednih godina.

"EPS je istovremeno sa povećanjem plata smanjio investicije i one su manje od amortizacije", rekao je Petrović, dodajući da je loše poslovanje EPS-a u 2017. smanjilo stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) cele zemlje.

On je rekao da nije opravdano dodatno povećanje prosečnih zarada u toj kompaniji na skoro 90.000 dinara u narednoj godini i na oko 94.000 u 2020. godini i da ta sredstva treba usmeriti u investicije.

Na pitanje koliko radnika zapošljava to državno preduzeće i koliko je otišlo uz otpremnine, glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević rekao je da nema pouzdanih podataka o tome jer je evidencija o radu na ugovor i radnicima sa Kosova koji su radili u toj kompaniji nepouzdana.

Pavle Petrović je istakao da Vlada Srbije ne poštuje budžetski kalendar, pa je predlog budžeta umesto mesec dana ranije, odnosno 1. novembra, poslanicima dostavila 22. novembra, pa je "uskraćeno vreme za analizu".

Dodao je da se tri godine ne objavljuju završni računi budžeta i da se ne zna kako ministarstva troše novac a da je promenom Zakona o budžetskom sistemu 2016. godine omogućeno da Vlada preraspoređuje 50 milijardi dinara iz tekuće budžetske rezerve, a mimo usvojenog budžeta.

On je rekao i da naredne godine treba vratiti formulu za usklađivanje penzija sa inflacijom i stopom privrednog rasta umesto uvedenog pravila da se penzije diskreciono uvećavaju čime je raskinuta veza između uplaćenih doprinosa i visine penzija.

Na pitanje da li je u izradi predloženog budžeta učestvovao Međunarodni monetarni fond, Petrović je rekao da ta institucija, prema sklopljenom aranžmanu, pruža konsultativne usluge i da je "verifikovala velike stavke u budžetu".

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković rekao je da je, iako je bilo planirano da platni razredi primenjuju u narednoj godini i da "zamene proizvoljna sektorska povećanja plata", ta reforma odložena.

"Plate bi trebalo da budu utvrđene po radnim mestima, za isti posao ista plata, a ne kao sada da su iste zarade za cele sektore", rekao je Vučković.

Na pitanje zašto je odložena isplata nadoknade za oduzetu imovinu posle Drugog svetskog rata Vučković je rekao da ne zna razlog.

"Država ne treba da se vadi na budžet jer isplata nadoknade za oduzetu imovinu nije vezana za njega pošto bi se emitovale obveznice i to bi povećalo javni dug Srbije za pet odsto, što je predviđeno sa stanovišta javnih finansija", rekao je Vučković, prenosi Euractiv.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Politika
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Dojčinović: Ministar Popović izbegava dolazak na sud i objašnjenje detalja u vezi sa svojim firmama

Beograd, 18. decembar 2018. – Tražićemo da se procesi nastave i da se na sudu utvrdi…