Naslovna Civilno društvo Gde ”gubimo” prijave nasilja prema ženama?

Gde ”gubimo” prijave nasilja prema ženama?

5 minuta za čitanje
0
781
žrtva nasilja

Beograd, 10.05.2017. – Povodom niza ubistava žena u porodično-partnerskom kontekstu koji je obeležio prethodne dane u Srbiji, zajedničkim saopštenjem su se javnosti obratili Tim SOS telefona Vranje i Mreža Žene protiv nasilja.

Podsećaju daje u Doroslovu je F.N. (52 god) usmrtio maćehu E.Š. (78 god), a polusestru R.Š. (43 god) je teško ranio. U blizini mesta Turija kod Bujanovca G.P. (24 god) pištoljem je ubio suprugu J.P. (21 god), njenu majku D.I. (44 god) i ranio svoju jednogodišnju ćerku, i dalje je u bekstvu. U Tutinu je M.S. (28 god) pokušao da ubije vanbračnu nevenčanu suprugu N.N. s više uboda nožem.

Za sve ove slučajeve zajedničko je to što se, na osnovu informacija iz medija, navodno nijedna žena prethodno nije obraćala nadležnim institucijama za zaštitu i pomoć.

Poslednje u nizu  je ubistvo M.R. (55 god) koju je s više uboda nožem u Apatinu usmrtio bivši suprug M.O. (67 god). Dok mediji s jedne strane prenose izjave osoba bliskih ubijenoj ženi da je slučaj bio prijavljivan policiji, s druge strane direktor CSR Apatin navodi da ovu porodicu nemaju na evidenciji, „niti je policija takvu prijavu imala i kao takvu je po uobičajenoj praksi dostavila centru za socijalni rad“, navodi se u saopštenju

Iskustvo Tima SOS telefona Vranje i Mreže Žene protiv nasilja govori da čak ni zvanične prijave nasilja nisu garant toga da će ono biti zvanično evidentirano, stoga postaje jasno zašto institucije navode da nisu imale saznanja.

Osim toga, imajući u vidu da su ova ubistva počinjena u malim lokalnim sredinama gde se uglavnom zna za „porodične probleme“, kao i da se iz medija može saznati da okolina žrtava svedoči o dugotrajnom nasilju koje je prethodilo ubistvima, pitanje je da li institucije zaista nisu imale saznanja o prethodnom nasilju, ili nisu htele da ih imaju.

O prećutkivanju nasilja prema ženama unutar „institucija“ i nekoordinisanosti u odgovoru na njega, svedoče i podaci iz istraživanja SOS telefona Vranje za period 2014-2016. godine u opštinama Pčinjskog okruga.

Ovi podaci pokazuju da postoji ogromna razlika između broja slučajeva prijavljenih policiji i onih koji su prijavljeni centrima za socijalni rad. Ostaje otvoreno pitanje gde „gubimo“ prijave nasilja prema ženama kada je po Protokolu za postupanje u ovim slučajevima policija obavezna da obavesti nadležni CSR, a on da pruži pomoć i evidentira nasilje?

Dok god se prijave nasilja prema ženama budu „gubile“ u sistemu institucija nadležnih za zaštitu od istog i dok god odgovor bude „žmurenje“ na nasilje, negiranje i odbijanje da se ono evidentira i procesuira, niz ubistava žena će ostati ovako dug. Reagujte dok ne bude kasno!


 
Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Civilno društvo
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Apelacioni sud da pošalje jasnu i nedvosmislenu poruku da zločini protiv neistomišljenika ne mogu da ostanu nekažnjeni

Beograd, 06. jul 2020. – Fondacija „Slavko Ćuruvija“ ocenila je da će odluka Apelacionog s…