Naslovna Vesti Srbija Gligorov: Korumpiranoj politici odgovara nepravičan poreski sistem

Gligorov: Korumpiranoj politici odgovara nepravičan poreski sistem

16 minuta za čitanje
0
177
Vladimir Gligorov

Beograd, 16. avgust 2022. – Nerazumno je da se istovremeno zagovaraju smanjenje korupcije i nastavak poreske politike kojom se subvencionišu preduzetnici, posebno strani, mada nije sasvim jasno koliko je reč o stranim ulaganjima a koliko o domaćim parama koje se iz poreskih rajeva ulažu kao strane, ocenio je ekonomista Vladimir Gligorov.

U Srbiji je korumpirana politika, jer je reč o potpuno nelegalnom sistemu lične vladavine, a onda je korumpiran i čitav sistem privređivanja gde je nepravičan poreski sistem neminovan, izjavio je Gligorov u intervjuuu za portal Nezavisnost.org.

Na pitanje kakva nas zima očekuje imajući u vidu stanje u energetskom sistemu Srbije, poznati ekonomista je podsetio da nije reč o novom problemu.

Nema brzog rešenja imajući u vidu stanje u elektroprivredi Srbije. Kako nema volje da se taj sektor reformiše, ostaje izbor između uvoza i zaduživanja, na jednoj strani, i velikog rasta cena energije, na drugoj. Ono što će biti dodatni problem jeste poskupljenje kredita. Ukoliko za godinu ili dve kamata na strane dugove dođe tamo gde je bila pre desetak godina, javne će se finansije naći u nezavidnom položaju. Tako da nije problem zima koja dolazi, posebno ako ne bude previše hladna, već trajni teret energentskog sistema koji će morati da se finansira po sve nepovoljnijim uslovima. Naravno, dugovi elektroprivrede su državni, a nije izvesno da bi, ako do toga dođe, mogli da se pokriju iz prodaje imovine, dakle iz privatizacije, jer je nepoznata stvarna vrednost te imovine, a koja bi lako mogla da bude negativna“, istakao je Gligorov.

Govoreći o talasima poskupljenja rekao je da najpre treba znati koja je tačno inflacija u Srbiji, jer su mnoge cene pod administrativnom kontrolom, što proizvodi gubitke i u privatnom i u javnom sektoru.

U nekom času će biti potrebno dozvoliti korekciju cena koje su sada zamrznute ili ih određuje država i onda će se videti koji je doprinos uvozne inflacije, a koliki je doprinos potisnute inflacije. Recimo, ako je cena hleba 50 ili 60 dinara, a bila bi 100 ili 120 ako ne bi bila propisana, onda je inflacija zapravo brža nego što se registruje. Isto važi i za mnoge javne i komunalne usluge, a naravno i za cenu struje, grejanja i onda praktično za sve ostalo. Konačno, tu je i rast penzija i plata koji tek predstoji, jer je potrebno bar delimično pokriti rast cena. Uz to, i najvažnije, u režimu fiksnog kursa, monetarne mere ne mogu previše da pomognu, već će sve to biti fiskalni problemi. A onda se lako može doći tamo gde se bilo pre deset godina kada je bilo potrebno spašavati javne finansije“, objasnio je Gligorov.

On ukazuje da se pogrešno veruje „da vlasti mogu da racionišu inflaciju“.

Budžetski prihodi rastu brže od rashoda, jer se oni koriguju kasnije, pa izgleda kao da je inflacija zapravo povoljnija po javne finansije. Naravno, sa vremenom dolazi do kašnjenja naplate poreza i doprinosa i potrebno je ubrzati inflaciju da bi se punio budžet. Pa raste zavisnost od inflatornog poreza. Onda će u nekom času, to neće biti ove zime, morati da se stabilizuju cene i to je obično skupo i na tržištu rada i u potrošnji. Tako da je najveći problem to što se misli na kratak rok, do zime ili do proleća, pa onda zima dođe kada joj nije vreme“.

Gligorov je kazao da će zbog aktuelne suše podbaciti poljoprivredna proizvodnja.

Srpska privreda zavisi od poljoprivrede više nego druge zemlje, a opet poljoprivredna proizvodnja, zbog niske produktivnosti, zavisi više od klime nego u drugim zemljama. Tako da sve zavisi od vremenskih prilika. Inače kako rastu cene hrane, bar u ovom času, to bi trebalo da je povoljno za zemlju koja ima relativno veliki poljoprivredni sektor“.

S tim u vezi, poznati ekonomski analitičar je rekao da koliko on razume predsednika Srbije, „on (Vučić) uvek najavljuje da će biti teško ili čak gotovo nemoguće, pa je onda svaki ishod gotovo herojska pobeda“, što podseća na fudbalsku motivaciju i igrača i publike.

Gligorov je naglasio da je u Srbiji velika imovinska nejednakost i nejednakost u dohocima, i da će se „ljudi koji se hrane na kredit” naći u veoma lošem položaju, jer će pojeftiniti njihov rad i imovina, što će, s druge strane, biti povoljno za one koji će moći dodatno da se obogate. To se, prema njegovim rečima, u Srbiji ponavlja otprilike svakih desetak godina.

Najveći broj ljudi živi od danas do sutra. To je nepovoljno ne samo što je štednja relativno mala, već i zato što nužda umanjuje vrednost sutrašnje potrošnje u odnosu na današnju. A to opet vodi visokim kamatnim stopama, što opet za posledicu ima niske naknade za rad i za ulaganje u znanje. Trenutno je relativno malo nenaplativih potraživanja u bankarskom sistemu, ali će se to promeniti kako se budu pogoršavali uslovi zaduživanja. A to će biti neizbežno kako bi se usporila inflacija smanjenjem potrošnje“.

Na pitanje zašto Srbija godinama beži od progresivnog oporezivanja koje bi u konačnom omogućilo pravičniju raspodelu nameta, Gligorov kaže da je teško promeniti sistem na kome neki dobro zarađuju.

Razlog je u tome što se veruje u efikasnost poreske politike u, kako se to kaže, privlačenju stranih i uostalom domaćih ulaganja. Pa se ne samo niskim porezima nego i subvencijama iz budžeta, dakle negativnim poreskim obavezama, podstiču ili gotovo potkupljuju ulaganja. Ovo se opravdava rđavim ili u svakom slučaju nekonkurentnim prirednim sistemom i nedelotvornim privrednim ustanovama. Pa poreski obveznik garantuje preduzetnicima dobit kroz niske ili negativne poreske obaveze. Ovo ima za posledicu da se ulaže u poslove koji u uobičajenim okolnostima ne bili isplativi. I koliko je više takvih poslova, utoliko je teže promeniti poreski sistem kako bi se oporezovali oni koji na postojećem sistemu zarađuju“.

Prema rečima Gligorova, među onima koji zarađuju na takvom poreskom sistemu su i ljudi na vlasti i njima bliski, pa zato nije čudo da je sve korumpirano, od poslova do politike.

Meni je nerazumljivo da se istovremeno zagovaraju mere smanjenja korupcija i nastavak poreske politike kojom se subvencionišu preduzetnici, posebno strani. Mada nije sasvim jasno koliko je reč o stranim ulaganjima a koliko o domaćim parama koje se najpre isele u poreske rajeve a potom se ulože kao da su neposredna strana ulaganja.

Konačno sada je već dugo na vlasti jedna stranka koja sve više očekuje da ima korist upravo od tog sistema, pa dok se svi ne namire, a to će reći unedogled, ne može se očekivati da će se bilo šta promeniti. Jer, uostalom, korumpirana je politika, jer je reč o potpuno nelegalnom sistemu lične vladavine, a onda je korumpiran i čitav sistem privređivanja gde je nepravičan poreski sistem neminovan“.

Govoreći o ekonomskim posledicama rata u Ukrajini, Gligorov je ocenio da je strateški problem Srbije zbog energetske zavisnosti od Rusije i novčane zavisnosti od Kine, dok je zemlja izvozno usmerena ka Evropskoj uniji.

Ukoliko se nastavi raspad privredne globalizacije, jer se teži multipolarnom svetu, što i srpska politika podržava, biće teško uskladiti zavisnost od neevropskih poslova sa prisustvom na evropskom tržištu. To je naravno posledica odustajanja od članstva u EU, jer je to pol kojem Srbija privredno gravitira. Sa stanovišta privredne politike, najveći je problem oslanjanje na javna ulaganja i na strana ulaganja koja su zapravo državni projekti, dok je privatni sektor, nezavisno od toga da li je reč o domaćim ili stranim ulaganjima, nedovoljno razvijen. Sa stanovišta domaće privrede sasvim je svejedno da li su preduzetnici domaći ili strani, jer je sva privredna aktivnost u Srbiji srpska sa pravne tačke gledišta. Slabost privatnog sektora je veliki problem“.

Dugoročno posmatrano, Gligorov smatra da je najveći problem srpske ekonomije veličina i neefikasnost javnog sektora.

Kako nema izgleda da će doći do strukturnih reformi, onda su razvojni izgledi ograničeni. Sa stanovišta rizičnosti po rast i zaposlenost najveći problem jeste kombinacija fiksnog kursa sa ekspanzivnom fiskalnom politikom. Ukoliko se promeni monetarni režim u svetu i zapravo u svim polovima svetske privreda, što sada izgleda neminovno i zbog ratova i zbog inflacije, biće potrebno braniti kurs fiskalnom konsolidacijom, što će dovesti do usporavanja privrednog rasta, povećane nezaposlenosti i do novog talasa iseljavanja“, ocenio je Vladimir Gligorov u razgovoru za portal Nezavisnost.org.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Srbija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Majstorović: Evropskoj uniji i kandidatima za članstvo potreban je “Zajednički plan integracije Evrope 2030”

Beograd, 21. septembar 2022. – Politika proširenja EU izgubila je svoju transformaci…