Naslovna Politika Evropska unija Gotovo 90 miliona ljudi u EU živi u zgradama koje ozbiljno utiču na dobrobit stanovnika tih zgrada

Gotovo 90 miliona ljudi u EU živi u zgradama koje ozbiljno utiču na dobrobit stanovnika tih zgrada

6 min read
0
128
stare zgrade

Brisel, 27.decembar 2018. – Većina zgrada u Evropi starija je od 40 godina i u velikoj meri ne zadovoljava potrebe.

Slaba izolacija, krovovi koji prokišnjavaju, vlaga, loše prirodno osvetljenje i neefikasna kontrola temperature ozbiljno utiču na dobrobit stanovnika tih zgrada.

A u takvim neodgovarajućim uslovima živi jedan od šest stanovnika Evrope, ili gotovo 90 miliona ljudi.

Evropska unija usvojila je direktivu koja članicama nalaže da pospeše modernizaciju zgrada i rešavanje tog problema kojem do sada nije bilo posvećeno dovoljno pažnje.

Dve trećine svih zgrada staro je više od četiri decenije i svega oko 10% bi moglo da dobije  certifikat A ili B o energetskim svojstvima nekretnina. Trenutno, taj problem se ne rešava dovoljno efikasno pošto godišnja stopa obnavljanja zgrada ne premašuje dva odsto.

Razlozi su uglavnom nepostojanje odgovarajućih podsticaja za obnovu, ne-finansijske prepreke i odsustvo svesti o prednostima renoviranja zgrada, navodi se u studiji Barometar zdravog doma (Healthy Homes Barometer).

To bi, međutim, od početka sledeće decenije trebalo da se promeni, nakon što je Evropska unija definisala set pravila pod nazivom Direktiva o energetskim performansama zgrada (EPBD), koja zemljama članicama nalaže da izrade dugoročne strategije renoviranja.

Novousvojena regulativa praktične detalje za unapređenje modernizacije zgrada uglavnom prepuštaju članicama EU, delom i zbog velikih razlika u urbanoj slici Evrope, ali se očekuje da će svi pribeći instrumentima kao što su podsticaji i bolji pristup informacijama.

Evropski komesar za energetiku Maroš Šefčovič ocenio je da je "od ključnog značaja da odluke budu zasnovane na utemeljenim, uporedivim i pouzdanim  podacima. To je jedini način da se suočimo sa izazovom stanovanja i da ispunimo uzete ciljeve u oblasti enrgetike i klime".

Iako fokusirana na energetske performanse, budući da zgrade sa 40% učestvuju u potrošnji energije i sa jednom trećinom u štetnim emisijama, Direktiva o energetskim performansama pokriva i pitanja zdravlja i komfora u stambenim prostorima.

U izdanju za 2018. godinu, studija Barometar zdravog doma bavi se, u svetlu EPBD, i faktorima koji štete zdravom okruženju u stambenim objektima i, po prvi put, i u poslovnim prostorima.

Prema toj studiji, najteži zdravstveni poremećaji indicirani su u domaćinstvima u kojima je zimi isuviše hladno, pošto niske temperature utiču na imuni sistem, verovatnoću pojave kardiovaskularnih problema i na rizik naglog pada telesne temperature. Faktori poput vlage ili neodgovarajućeg osvetljenja utiču na pojavu astme i na nesanicu.

Studija je pokazala i da u slučaju porodičnih kuća, za razliku od stanova i stambenih zgrada, loša izolacija može da udvostruči opasnost od zdravstvenih problema. Kod porodičnih kuća rizik povećava to što imaju više spoljnim uticajima izloženih elemena, poput krova, zidova, vrata i prozora, pa može da se javi i više problema.

Evropa će upravo porodičnim kućama morati da posveti više pažnje u svojim pripremama za veliko renoviranje, pošto je populacija predgrađa u periodu između 1961. i 2011. godine, u jeku bega ljudi iz gradskih centara,  porasla u proseku za 54% više od urbane populacije.

Uz upozorenje da se predgrađa često zanemaruju kada se na dnevni red stavlja pitanje zdravlja stanovanja, u studiji je upućen poziv vladama zemalja EU i industriji da se "posvete potrebama i prednostima koje karakterišu te rastuće zajednice", prenosi Euractiv.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Kif: Mediji treba da budu glavni bedem odbrane javnog interesa i činjenica

Beograd, 21. mart 2019. – Ambasador Velike Britanije Denis Kif izjavio je da je 2018…