Naslovna Društvo Gračanin: Potrebna odlučna, zajednička borba protiv anticiganizma u Srbiji

Gračanin: Potrebna odlučna, zajednička borba protiv anticiganizma u Srbiji

6 minuta za čitanje
1
526
Dragan Gračanin

Valjevo, 08. april 2020. – ,,Prvi svetski kongres Roma održan je 8. Aprila 1971. godine u Londonu“, rečenica sa kojom počinje većina tekstova povodom obeležavanja Međunarodni dan Roma, podseća Dragan Gračanin, izvršni direktor Asocijacije koordinatora za romska pitanja.

On ističe da je tog datuma verifikovan naziv pripadnika tog naroda, Romi. Dodaje da od tog 8. aprila 1971.  pripadnici romske zajednice  objašnjavaju da nisu Cigani nego Romi.

Cigan je etiketa koja im je nalepljena vekovima ranije, a gde ta etiketa više ima pridevno svojstvo nego imenično, objašnjava.

Dodaje i da označava sve ono što ne treba biti, manje od čoveka, pa i ono što nije ljudsko.

Pa se i danas, neretko sretnemo sa zastrašivanje dece koja su nestašna: „Ako ne budu slušala…“, podseća Gračanin.  Tako je nastao fenomen Anticiganizma – specifičnog oblika rasizma prema Romima, ili onih koje većina percipira kao Rome, dodaje.

Ove godine, Međunarodni dan obeležavamo apelima, umesto da ga svečano proslavimo, kaže izvršni direktor Asocijacije koordinatora za romska pitanja.

U Srbiji prema procenama živi preko pola miliona Roma i Romkinja. Većina njih živi u neformalnim romskim naseljima, kojih u Srbiji ima blizu 600. Prema poslednjem popisu stanovništva, preko polovine je bez kvalifikacija a preko 70% radi neprijavljeno, a prosečan životni vek skoro 8 godina manji od nacionalnog proseka. Svaki od njih je doživeo poniženje na javnom mestu“, piše u saopštenju Asocijcijacije povodom obeležavanja Međunarodnog dana Roma .

Problemi Roma, pored navedenih  u Strategiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja 2016-2025, nisu  drugačiji od onih iz Dekade Inkluzije Roma sa koja je započeta 2005. godine“, kategoričan je Gračanin.

Dodaje da „iako imamo usvojenu Strategiju koja definiše mere u oblastima obrazovanja, zapošljavanja,stanovanja, zdravstvene zaštite i socijalne zaštite romske zajednice u Srbiji, još uvek država nema Akcioni plan za sprovođenje tih mera“.

On ocenjuje da „problem nije u napisanim ili neusvojenim dokumentima, u sredstvima za realizaciju tih mera kojih trenutno u Srbiji ima preko 40 miliona eura, od raznih donatora kojima prednjači EU i Nemačka, već  u nedostatku volje da se nešto zaista suštinski promeni“.

Gračanin skreće pažnju da je „pandemija COVID 19 u našoj zemlji ponovo otvorila pitanje pristupa pijaćoj vodi i električnoj energiji stanovnika 594 romska neformalna naselja“.

Predočava da je trenutna situacija izuzetno teška za normalan život u mahalama. Upozorava da pristup pijaćoj vodi nema preko 5000 porodica. Neko bi rekao da se nismo makli dalje od početka, ja bih rekao da nikada ovde nismo ni bili, konstatuje Gračanin.

Da li je prisustvo fenomena Anticiganizma razlog za sve razlike koje sam naveo “, kategoričan je.

Ovo nije  samo apel, već  vapaj za podršku u ime dece čiji roditelji ne mogu pomoći sa savladavanjem školskog gradiva preko televezije i interneta, gde njih 17% prema UNDP-ju ima pristup računaru kod kuće“, izričit je Gračanin i dodaj da je „ovo apel u ime 70% radno sposobnog stanovništva, koji nisu u mogućnosti da rade – muziciraju, trguju, sakupljaju sekundarne sirovine, sezonski rade na polju“.

Gračanin je pozvao romsku i neromsku zajednicu na odlučniju  zajedničku borbu protiv  ovog fenomena svim sredstvima i na svakom mestu. Put je priznanje, volja i posvećenost! Nadamo se tome, zaključuje Gračanin.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Društvo
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

YUCOM: Sloboda mišljenja i izražavanja, sloboda medija, pravo na obaveštenost u fokusu treće analize “Ljudska prava i Covid -19”

Beograd, 18. maj 2020. – U Republici Srbiji, u cilju sprečavanja širenja zaraze i po…