Naslovna Kultura Handelsblat: Vreme balansiranja Srbije između Moskve i Zapada je prošlo

Handelsblat: Vreme balansiranja Srbije između Moskve i Zapada je prošlo

6 minuta za čitanje
0
129
prekid

Dizeldorf, 11. maj 2022. – Srbija je za samo par godina trebalo da uđe u Evropsku uniju, ali njena spoljna politika i odnos prema Rusiji postaju sve veći geopolitički i bezbednosni problem za Brisel.

Takvi odnosi prete i da Srbiju u evrointegracijama pretvore u novu Tursku, piše nemački dnevnik Handelsblat.

List podseća da je Srbija još 2009. podnela zahtev za članstvo u EU, a da je Brisel 2014. otvorio pretpristupne pregovore sa Beogradom.

U stvari je trebalo da Srbija za svega par godina bude primljena u krug zemalja članica, ali ona se ustvari kako u unutrašnjoj, tako i u spoljnoj politici sve više udaljava od EU“, piše dvnevnik.

Handelsblat podseća da Srbija odbija članstvo u NATO, ali da se kao zemlja okružena sa šest članica i jednom potencijalnom članicom alijanse “snažno naoružava“, a da je poslednja takva nabavka kineski protivvazdušni sistem zasnovan na ruskoj tehnologiji, “zbog čega se mnogi političari u Briselu hvataju za glavu“.

Srbija, piše dnevnik, ostaje pri “lojalnosti prema Rusiji” i “čeličnom prijateljstvu sa Kinom, koja joj ekonomski pruža snažnu podršku“.

Na unutrašnjem planu, vladavina prava je klimava, a vlada ne sprovodi neophodne reforme da bi to rešila. Korupcija je problem, kao i manjkava sloboda medija, i dikriminacija manjinskih zajednica“, piše list.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u razgovorima sa zapadnim političarima i medijima naglašava da Srbija želi da bude članica EU, iako njegova politika to ne odslikava i on svako malo rogobori protiv Brisela“, piše nemački dnevnik.

Handelsblat ukazuje da su i stanovnici Srbije sve skeptičniji prema EU, i da je prema poslednjem istraživanju iz marta svega 21% imalo pozitivan stav prema Uniji.

Istina, dodaje dnevnik, bliskost Srbije sa Rusijomnije nesebična“, pošto je ona zajedno sa Kinom u Savetu bezbednosti UN podržava kad je reč o Kosovu, a pored toga Srbija 90% zavisi od ruskog gasa i dobija ga po “prijateljskoj ceni“.

Svesna sam teškoća koje izaziva skoro potpuna zavisnost Srbije od ruskog gasa, ali EU je spremna da uskoči i pritekne u pomoć“, rekla je za Handelsblat evroposlanica i članica delegacije EP za Srbiju Viola fon Kramon.

Međutim, “moramo biti sigurni ko su nam partneri i na koga u ovakvim situacijama možemo da se oslonimo“, dodala je Fon Kramon, naglašavajući da je vreme balansiranja između Moskve i Zapada prošlo.

Dnevnik prenosi njene reči da Srbiji, ako se ne odrekne proruskog kursa, preti opasnost da u politici proširenja EU postane druga Turska, sa kojom su svi pregovori obustavljeni, iako iz diplomatskih razloga nisu i zvanično prekinuti.

Vreme je da nam Srbija signalizira koja je njena pozicija. Kada taj odgovor bude poznat, možemo da proverimo da li ćemo nastaviti sa pretpristupnim sredstvima i drugom bilaterlnom pomoći, ili će EU tu podršku obustaviti“, rekla je Fon Kramon.

Dnevnik piše da je “evropski novac za Vučića je od ogromne važnosti“, kao i razvojna pomoć i trgovinski odnosi sa EU, “zbog čega što Srbija sebi ne može da priušti da joj okrene leđa, što u Briselu budi nadu da će se ipak priključiti spoljnoj politici EU“.

Uz podsećanja da je Beograd trenutno ljut na ruskog predsednika Vladimira Putina zbog njegovog poređenja Donbasa i Kosova,  Handelsblat navodi da je Vučić u dugom televizijskom obraćanju javnosti najavio da će voditi politiku “koja je u interesu države“.

Ipak, “njegov ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin je istog dana u intervjuu za informativni portal EURACTIV naglasio da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji“, piše Handelsblat i konstatuje da “srpska igra neobavezivanja izgleda ulazi u novu rundu“, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Kultura
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Roman ” Povratak na Zejrek” Vladimira Jaćimovića u izdanju Arhipelaga

Beograd, 27. septembra 2022. – Roman Vladimira Jaćimovića Povratak na Zejrek upravo je obj…