Naslovna Politika Evropska unija Hidroponska farma vraća ugled italijanskom paradajzu

Hidroponska farma vraća ugled italijanskom paradajzu

6 minuta za čitanje
0
135
paradajz

Toskana, 12. avgust 2019. – Usred toskanskih vinograda, najveća hidroponska farma u južnoj Evropi želi da vrati boju italijanskom paradajzu otrovanom skandalima mafijaške infiltracije, zagađenja i eksploatisane radne snage.

Sfera Agrikola, koju je 2015. pokrenuo Luiđi Galimberti, uzgaja biljke bez pesticida u ekološkim plastenicima i omogućava pčelama da rade većinu posla.

Ta farma je jedan od odgovora na apele Ujedinjenih nacija o potrebi da se nađu načini kako da se nahrani stalno rastuće stanovništvo sveta.

Galimberti uverava da njegova farma proizvodi jedan kilogram paradajza ili salate sa utroškom samo dva litra vode, dok se za uzgajanje u polju troši čak 75 litara po kilogramu roda.

Uz to, 90 odsto od ta dva litra vode potiče iz sakupljanja kišnice.

Farma se oslanja na biološku kontrolu, prirodne organizme za borbu protiv insekata i bolesti.

Pčele koristimo za oplodnju cveća i puštamo niz insekata-grabljivaca da se boru protiv insekata koji ugrožavaju plod“, rekao je Galimberti za AFP i dodao da je to ojačalo i širi, lokalni ekosistem.

Platformama sa solarnim pogonom, radnici farme se kreću napred-nazad između biljaka, lagano podižući gornje grane da bi ih pričvrstili kako bi pomogli da paradajz sazri.

Malo dalje, mini-salate koje rastu na polistirenskim pločama koje lebde nad ogromnim “umivaonicima“, svetlucaju pod podnevnim suncem. Ispod dasaka njihovi dugi beli koreni uranjaju direktno u hranljivi i oksigenizovani rastvor.

U budućnosti se farma, koja, posle pet miliona evra u 2018. godini, ove godine planira da udvostruči promet na 10 miliona evra, nada da će proširiti asortiman proizvodnje na kupus, spanać, tikvice, paprike, plavi patlidžan…

Investitori i banke dali su 20 miliona evra za kupovinu i postavljanje 13 hektara plastenika u kojima radi 230 ljudi koji proizvode tokom cele godine.

Ugled italijanskog paradajza, posebno konzerviranog, pokvario se poslednjih godina, delom i zbog obelodanjivanja katastrofalnih uslova rada hiljada stranaca na poljima na jugu zemlje.

To su mahom Afrikanci smešteni u skromnim naseljima, koji za mizernu nadnicu lome leđa da bi pokupili “crveno zlato“, namenjeno policama supermarketa širom sveta.

Skandali sa zagađenjem u nekim regionima, poput Kampanje kod Napulja, ali i mafijaška infiltracija u prehrambenu industriju – čiji je godišnji promet procenjen na 24,5 milijardi evra po poslednjem izveštaju agencije udruženja poljoprivrednika Koldireti – dodatno su zamaglili sliku.

Pored pristojnih radnih uslova za svoje zaposlene, Sfera Agrikola računa na povratak nekadašnje slave italijanskog paradajza s tri sorte koje su poljoprivrednici i distributeri zanemarili.

U poslednjih 50 godina, tržište se naglo razvijalo, ali samo pod uticajem distribucije i trgovine. Gajen je paradajz s ljuskom koja će duže izdržati na tezgama, da se plod ne bi raspadao kao zreo“, rekao je Galimberti.

Zahvaljujući kockama kamene vune, sredstvu hidroponske proizvodnje koje oponaša tlo i podržava korenje, “biljka je zaštićena i možemo koristiti i starije i slabije sorte“, dodao je on.

Naš paradajz ima tanju ljusku, što znači da se mora odmah konzumirati“, rekao je on. “Ali ima bolji ukus!“.

Galimberti planira da u narednih deset godina izgradi 500 hektara hidroponskih staklenika, da bi postao vodeći u tom sektoru u čitavoj Evropi.

Ali čak i u Italiji, on ima jake, iako veoma male konkurente, jer “skoro svako ima nekoga u porodici ko uzgaja paradajz, ili komšiju, ili bar bakicu u susedstvu”, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Opština Grocka nije pomogla Jovanoviću

Beograd, 19. novembar 2019. – Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara …