Naslovna Vesti Srbija Hristov: Države su trenutno najozbiljniji kreatori lažnih vesti i propagandnih sadržaja

Hristov: Države su trenutno najozbiljniji kreatori lažnih vesti i propagandnih sadržaja

4 minuta za čitanje
0
270
Aleksandra Hristov

Beograd, 03. februar 2020. – Države u svetu trenutno su najozbiljniji kreatori lažnih vesti i propagandnih sadržaja, smatra međunarodno sertifikovana poslovna konsultantkinja Aleksandra Hristov.

Direktorka Hristov konsaltinga u analizi “PR u službi obračuna“, objašnjava da bi mediji trebalo da rade u javnom interesu, a PR u interesu svojih klijenata.

Tamo gde se ovi interesi preklapaju, saradnja je i nužna i moguća, napisala je Hristov u autorskom tekstu za Novi magazin.

Ona je, međutim, upozorila da se “često dešava da naša struka biva samo instrument u rukama onih koji imaju određene ciljeve i ne biraju sredstva kako da ih ostvare“.

Po pravilu, ukazuje Hristov, oni koji svesno pristaju da budu instrument, bez poštovanja kodeksa, bivaju zloupotrebljeni i na kraju i žrtve svojih klijenata.

Prema njenom stavu, sektor PR-a, ukoliko valjano radi svoj posao, jeste saveznik medija koji doprinosi čuvanju javnog interesa i razvoju društva u celini.

Hristov smatra i da evropski zvaničnici ne vide ili ne razumeju koliko je ugrožena sloboda medija u Srbiji, a samim tim javni interes i demokratija u celini.

Ona smatra i da se većina principa propisanih zakonima i kodeksima ne primenjuje ili tek u nekoj manjoj meri, a čak se i zloupotrebljavaju.

Kada se na to nadovežu botovi, trolovi i ostali “satrapi“, stvarno je skoro nemoguće objasniti strancima o čemu se ovde radi, konstatuje Hristov.

Pozivajući se na studiju Evropske unije (EU), ona napominje da su elementi dezinformacija i propagande informacije koje su osmišljene tako da su u potpunosti ili delimično lažne, manipulativne ili zavaravajuće, ili koriste neetičke tehnike prepričavanja.

Kako je predočila, imaju nameru da stvore nesigurnost, neprijateljstvo ili polarizaciju u društvu ili pokušavaju da poremete demokratske procese.

Šire se i pojačavaju automatizovanim i agresivnim tehnikama, poput društvenih botova, veštačke inteligencije, mikrociljanja ili plaćenih ljudskih “trolova“, koji se često koriste da bi se povećala vidljivost javnosti, ukazuje Hristov.

Ona pominje i argumentaciju Ričarda Stengela, nekadašnjeg urednika Tajma i državnog podsekretara u Obaminoj administraciji, koji u knjizi “Informacioni ratovi” dezinformacijom naziva namerni lažni sadržaj kojim neko pokušava da se obmane.

Hristov citira Stengela koji pojavu autoritarnih lidera povezuje sa razvojem interneta, ali i sofisticiranim korišćenjem medija i informacija.

Lideri u tim situacijama ograničavaju širenje informacija koje ne žele, a promovišu informacije koje žele, što je veoma opasna kombinacija.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Srbija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Novi oblici različite integracije Zapadnog Balkana sa EU mogu biti bolji put ka većem ekonomskom razvoju regiona

Beograd, 16. septembar 2020. – Nastojanje Evropske unije tokom protekle dve decenije…