Naslovna Civilno društvo Inicijativa mladih: Umesto ratnohuškačkih poruka Hrvatske i Srbije, zahtevamo puno priznanje i poštovanje žrtva Oluje

Inicijativa mladih: Umesto ratnohuškačkih poruka Hrvatske i Srbije, zahtevamo puno priznanje i poštovanje žrtva Oluje

9 minuta za čitanje
0
156
Izbeglička kolona tokom operacije ''Oluja''

Beograd/Zagreb, 6. avgust 2019. – Inicijative mladih za ljudska prava Hrvatska i Inicijative mladih za ljudska prava Srbija upućuju obe države na zajedničko obeležavanje stradanja za vreme Oluje, poštovanje presuda, kao i utvrđenih činjenica pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnim sudom pravde kao i saradnju u rešavanju pitanja nestalih.

Zajedničko saopštenje Inicijative mladih za ljudska prava Hrvatska i Inicijative mladih za ljudska prava Srbija prenosimo u celosti.

Inicijativa mladih za ljudska prava Hrvatska i Inicijativa mladih za ljudska prava Srbija pozivaju političke predstavnike Srbije i Hrvatske da stradanja i patnju žrtava ne koriste za ratnohuškačke poruke već da sarađuju po pitanju ostvarenja prava i pravde za žrtve zločina počinjenih tokom i nakon VRO Oluja.

Dvadeset i četiri godine nakon što su početkom avgusta za vreme i nakon operacije Oluja pripadnici jedinica hrvatske vojske učestovali u ubistivima i zlostavljanima civila, uništavanju i krađi privatne imovine te sprečavanju povratka izbeglih u svoje domove niti jedan političar Republike Hrvatske nije uputio iskreno izvinjenje žrtvama.

Uprkos tome, predsednica Grabar Kitarović i premijer Hrvatske Plenković odbijaju učestovati na komemoracijama organizovanim u spomen na zločine počinjene tokom i nakon ove akcije čime sprovode politiku odbijanja suočavanja s prošlošću.

Izjava Kolinde Grabar Kitarović u kojoj hvali i izražava simpatije prema Thompsonu koji je održao nastup uoči godišnjice operacije Oluja, a na čijem koncertu su se i ovaj put uzvikivali fašistički pozdravi ponižava i vređa ne samo žrtve zločina već sve građane Republike Hrvatske i vrednosti na kojima je uspostavljena.

Hrvatski sudovi do sada su doneli samo jednu pravosnažnu presudu za ratne zločine počinjene u kontekstu Oluje, a procenjuje se da je u akciji ubijeno više od 600, a Hrvatsku napustilo kao posledicu ove operacije više od 150 000 osoba.

S druge strane, nijedna žrtva „Oluje” u Srbiji danas nema status civilne žrtve rata iako zvaničnici Srbije u poslednjih pet godina na zvaničnim komemoracijama govore o neophodnosti sećanja na žrtve Oluje.

Izjava predsednika Srbije Vučića u kojoj juče podseća da je “njegov posao da ovaj datum ne zaboravimo i da poštujemo tuđe žrtve” nije saglasna sa politikama koje sprovode, kao ni porukama koje šalju predstavnci države Srbije koja i dalje podržava osuđene ratne zločince.

Takođe, Fond za humanitarno pravo javnost Srbije godinama podseća na odgovornost Republike Srbije da se izvini i adekvatno obešteti veliki broj građana, tada izbeglih iz Hrvatske, koje su tokom 1995. godine pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) privodili i potom izručivali vojnim vlastima tadašnje Republike Srpske Krajine (RSK) ili paravojnoj jedinici „Srpska dobrovoljačka garda” predvođenoj Željkom Ražnatovićem Arkanom, nakon čega su oni po pravilu bili upućivani u prve borbene redove.

Ovakva prisilna mobilisanja, koja su predstavljala najgrublju povredu Konvencije UN o statusu izbeglica, u velikom broju slučajeva rezultirala su gubitkom života ili teškim telesnim povredama i psihičkim posledicama po mobilisane muškarce.

Iako za vreme zločina u operaciji Oluje nismo bili rođeni ili smo bili u ranom detinjstvu odlučni smo da na njih nikada ne zaboravimo. Sramimo se ne samo zbog toga što su ovi zločini počinjeni već i zato što ih političari iz Hrvatske i Srbije koriste za međusobna prepucavanja i zlonamerne manipulacije i zato jer institucije naših država nisu na ove zločine odgovorile u skladu s principima pravde, odnosno nisu učinile dovoljno da se zadovolji pravda i reparacije za žrtve.

Budućim generacijama ne želimo ostaviti društvo opterećeno prošlošću i podelama kakvo smo sami nasledili već želimo delovati odgovorno u cilju ostvarenja saradnje i pomirenja Srbije i Hrvatske.

Iz toga razloga pozivamo Republiku Hrvatsku da:

  • premijer i predsednica upute iskreno izvinjenje žrtvama zločina koje su počinile snage RH za vreme i nakon operacije Oluja. U tome im može pomoći priručnik za političare ‘Kako se ispričati za zločine’ koji je izradila Inicijativa mladih za ljudska prava u Hrvatskoj.
  • državno tužilaštvo i sudovi ulože veće napore u procesuiranju ratnih zločina počinjenih u i nakon operacije Oluja.
  • se u školskim obrazovnim programima nastave istorije posveti više pažnje događajima koji predstavljaju kršenja ljudskih prava, a povezana su sa operacijom Oluja.
  • ubrza i olakša proces povratka izbeglih u svoje domove što uključuje puno ostvarenje imovinskih prava, stambeno zbrinjavanje, obnovu uništene imovine i rešavanje statusnih pitanja povratnika.

Takođe, pozivamo Republiku Srbiju da:

  • u potpunosti reguliše status civilnih žrtava rata po modelu koji je predložio Fond za humanitarno pravo kako bi pored drugih žrtava u ratnim sukobima u bivšoj Jugoslaviji i one koje su stradale u Oluji bile na pravi način obeštećene.
  • predsednik Republike uputi izvinjenje, a Vlada Srbije omogući shodno procedurama obeštećenje građanima koji su izbegli iz Hrvatske 1995. godine, a prislino su mobilisani od strane policije i paravojnih formacija.
  • njeni predstavnici na zvaničnim komemoracijama žrtvama Oluje prestanu da – koristeći se ranama ubijenih i izbeglih iz Oluje – promovišu nacionalsitičku politiku.
Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Civilno društvo
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

UNS pozvao međunarodne novinarske organizacije da podrže zahteve Maje Pavlović

Beograd, 24. avgust 2019. – Udruženje novinаrа Srbije (UNS) saopštilo je da je poslа…