Varšava, 23. avgust 2019. – Šefovi diplomatija Poljske, Rumunije, Litvanije, Letonije i Estonije pozvali su, na 80. godišnjicu pakta o nenapadanju između Hitlerove Nemačke i Sovjetskog Saveza poznatog kao Pakt Ribentrop-Molotov, da se ne prećutkuje istina.
Oni su na dan sećanja na žrtve totalitarizma zatražili od vlada evropskih zemalja da pomognu moralno i finansijski studije istorije i posledica totalitarnih režima u Evropi.
„Bol i nepravda nikada neće biti zaboravljeni. Mi ćemo pamtiti. Podsećanje i obeležavanje mnogih stradanja daje nam snagu da se suprotstavimo onima koji nastoje da vaskrsnu ili očiste te ideologije od zločina i krivica koji ih terete. Sećanje na žrtve obavezuje nas da promovišemo istorijsku pravdu preko nastavka istraživanja i podizanja javne svesti o totalitarnoj pustoši na evropskom kontinentu„, napisali su u zajedničkoj deklaraciji šefovi diplomatija baltičkih zemalja, Poljske i Rumunije.
Šefovi diplomatija su naglasili da je za trajno pomirenje i zajedničku budućnost nužna objektivna istina a ne dezinformacije.
„Pakt Ribentrop-Molotov sadržao je tajni protokol koji je faktički podelio Istočnu Evropu na sfere uticaja. Zbog toga se danas, na dan koji je Evropski parlament proglasio za Evropski dan sećanja na žrtve totalitarnih režima, sećamo svih čija su smrt ili uništeni životu bili posledica zločina počinjenih u ime fašističke i staljinističke ideologije„, stoji u deklaraciji.
Tom deklaracijom šefovi diplomatija reaguju i na izložbu u Rusiji o izbijanju Drugog svetskog rata na čijem otvaranju je ove sedmice šef ruske diplomatije Sergej Lavrov objašnjavao da je sovjetskog vođu Staljina na taj pakt i savezništvo sa fašističkom Nemačkom primorala politika Poljske i zapadnih zemalja.
„Pozivamo vlade svih evropskih zemalja da pruže kako moralnu, tako i materijalnu podršku istorijskim studijama totalitarnih režima. Radeći zajedno možemo efikasnije da se suprotstavimo dezinformativnoj kampanji i manipulisanju istorijskim činjenicama. Moramo zajedno da se suprotstavimo totalitarnoj ideologiji. Verujemo da Evropljani nikada neće tolerisati totalitarni sistem ili genocid uperen protiv bilo kog naroda„, pišu šefovi diplomatije pet istočnoevropskih zemalja najviše pogođenih Paktom Ribentrop-Molotov.
Ministar inostranih poslova Nemačke Joahim Ribentrop i šef diplomatije Sovjetskog Saveza Vjačeslav Molotov potpisali su Pakt o nenapadanju 23. avgusta 1939. sa namerom da važi 10 godina a uz njega i tajne protokole.
Za njih se saznalo kasnije a na osnovu njih je Crvena armija 17. septembra, 17 dana nakon što je Nemačka napala i okupirala Poljsku, upala takođe sa istoka u Poljsku i zaposela nekadašnje carske teritorije, rasparčavši tako zajedno sa Hitlerom Poljsku i pomerivši oko 200 km sovjetsku granicu na zapad.
Povodom Evropskog dana sećanja na žrtve svih totalitarnih i autoritarnih režima, potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans i komesarka za pravdu Vera Jurova istakli su da je potpisivanjem Pakta Molotov-Ribentrop otvoreno „mračno poglavlje evropske istorije„, kada su desetine miliona žrtava deportovane, podvrgnute torturi i ubijene.
“Zbog surovosti, nedostatka slobode i nepoštovanja osnovnih prava u delovima Evrope nekoliko generacija nije imalo šansu da uživa u slobodi i demokratiji„, navodi se u saopštenju visokih evropskih zvaničnika.
Oni su podsetili da se ove godine obeležava i 30 godina od događaja iz 1989, kada su građani centralne i istočne Evrope ustali i probili Gvozdenu zavesu i ubrzali njen pad.
„Hrabre akcije građana vratile su slobodu i demokratiju svima u Evropi„, istakli su Timermans i Jurova dodajući da su građani pomogli da se prevaziđu podele i ujedini Evropa.
„Moramo da čuvamo uspomene (na 1939.), usmeravamo mlade da brane osnovna prava, vladavinu prava i demokratiju. To nas čini onim što jesmo. Odlučno smo protiv totalitarnih i autoritarnih režima svih vrsta. Slobodna Evropa je izbor„, zaključuje se u saopštenju evropskih komesara, prenosi Euractiv.
