Naslovna Politika Evropska unija Jačanje evropskog identiteta uslov za racionalniju evropsku politiku

Jačanje evropskog identiteta uslov za racionalniju evropsku politiku

6 min read
0
86
Evropska unija

Majnham, 30. novembar 2018. – Kreatori evropske politike treba da ulože veće napore kako bi ljude ohrabrili da, uz nacionalni, gaje i evropski identitet.

Trenutno, više od 60% građana širom EU sebe poistovećuje sa Evropom, ali u tome postoje velike razlike između pojedinih kategorija stanovništva.

To pokazuje studija o percepciji i promociji evropskog identiteta čiji su autori Centar za ekonomska istraživanja (ZEW) iz Manhajma i ifo Institut iz Minhena.

Studija naslovljena "Nemci, Francuzi, Italijani i Evropljani. Prilog za razvoj evropskog identiteta",  koja je rađena za evropsku istraživačku mrežu EkonPol (EconPol), pokazala je iznenađujuću činjenicu da je postotak ljudi koji se poistovećuju sa evropskim identitetom rastao i u godinama posle teške finansijske krize.

Ljudi koji sebe smatraju Evropljanima najčešće su mlađi, dobro obrazovani, puno su putovali i u redovnom su kontaktu sa ljudima iz drugih država EU. Istovremeno, starji i manje imućni ljudi koji manje znaju o EU i žive u ruralnim sredinama ređe se identifikuju kao Evropljani. Interesovanje za politiku i vera u demokratski sistem takođe doprinose jačanju evropskog ideniteta.

Na temelju tih nalaza, u studiji se sugeriše nekoliko novih ideja koje bi mogle da ohrabre građane da se jače identifikuju sa Evropom.

"Kad bi mogli da navedemo građane da se jače identifikuju sa Evropom, oni bi verovatno bili bolje obavešteni o evropskoj politici i donosili bie racionalnije odluke ", rekao je jedan od autora studije, profesor Klemens Fuest.

Profesor Fridrih Hajneman iz centra ZEW iz Manhajma ocenio je da postojeći programi, poput programa akademske razmene Erazmus, dopiru uglavnom do ljudi kojima je interakcija sa drugim evropskim kulturama deo svakodnevnog života.

Među preporukama iz studije je i ona da građani na izborima za EU glasaju za evropske stranačke liste, umesto za nacionalne partije. Takođe, nekakava skupština građana EU mogla bi da posluži kao platforma za raspravu o specifičnim političkim problemima i  da ponudi određena rešenja.

Oblikovanju evropskog indetiteta moglo bi da doprinese i otvaranje zajedničkih evropskih ambasada i konzulata u trećim zemljama, smatraju autori studije, koji sugerišu i mogućnost osnivanja evropske javne radio-televizijske ustanove koja bi ponudila tačnije i neutralnije informacije o Evropskoj uniji.

"Svrha preporuka nije da se poveća popularnost Evropske unije ili kreatora njene politike, već da se što je većem broju ljudi moguće pruži prilika da rasprše predrasude i dožive Evropu kakva jeste. Tek kada to postignemo, biće moguće donositi istinski balansirane odluke o Evropi i njenoj budućnosti", rekao je Hajneman.

U studiji se ocenjuje i da je potrebno više rasprava o evropskim pitanjima, a da su, slično akademskom programu Erazmus, potrebne i razmene onih kategorija građana koji su imali malo prilika da posete druge zemlje EU i koji se generalno ne identifikuju previše sa Evropom.

Primer bi bila neka vrsta programa "Erazmus za penzionere", ili programa razmene radne snage, koji bi radnicima omogućio da provedu nekoliko meseci na poslu u nekoj drugoj zemlji Unije, prenosi Euractiv.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Dojčinović: Ministar Popović izbegava dolazak na sud i objašnjenje detalja u vezi sa svojim firmama

Beograd, 18. decembar 2018. – Tražićemo da se procesi nastave i da se na sudu utvrdi…