Naslovna Vesti Srbija Ko se sve može smatrati pripadnikom novinarske profesije?

Ko se sve može smatrati pripadnikom novinarske profesije?

9 minuta za čitanje
0
46
Vukašin Obradović

Beograd, 02. jul 2021. –  Novinarstvo ne bi trebalo da bude formalno zvanje, već aktivnost sakupljanja i širenja informacija za javnost putem bilo kog sredstva masovnih komunikacija, koja se obavlja u javnom interesu i u skladu sa etičkim pravilima novinarstva kao profesije.

Pitanje – ko se sve može smatrati novinarom – sve češće se čuje na medijskoj sceni Srbije.

U slučaja Milana Jovanovića, kome je zapaljena kuća, odbrana optuženog i kasnije osudjenog Dragoljuba  Simonovića, bivšeg predsednika Opštine Grocka, insistirala je na pitanju da li je Jovanović uopšte novinar.

Nešto „komercijalniji“ pristup zavrteo se oko Ivana Ivanovića, voditelja i autora popularne emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ i polemike je li on komičar ili novinar.

Deo opozicije, sa druge strane, smatra da zaposleni u većini tabloida nisu novinari i neretko odbijaju da komuniciraju sa njima.

U svakom slučaju, pitanje ima li potrebe za definisanjem ko je novinar, postalo je važna društvena tema nakon što je tadašnji državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, Saša Mirković, 23. oktobra 2015. izjavio da bi trebalo ozbiljno razmisliti o tome da li je potrebno definisati šta je i ko je novinar.

Mirković je pojasnio da je reč o obavezi koja proizilazi iz Akcionog plana za Poglavlje 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, te da će definisanje ovih kriterijuma doprineti unapređenju bezbednosti koja se novinarima garantuje članom 138. Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Takođe, dodao je da bi novinarska udruženja trebalo da vode taj proces.

Zli jezici su objašnjavali da je direktan povod za ovu poprilično iznenadnu inicijativu postupak protiv Danila Redžepovića, vlasnika portala Teleprompter. On je objavio jedan tajni dokument, a na insistiranje policije da otkrije ko mu je dostavio sporan papir, Redžepović se pozvao na novinarsko pravo zaštite izvora. Vlast se upirala da dokaže da vlasnik Telepromtera nije novinar, pa su čak i policajci dolazili u NUNS i UNS da utvrde da li je Redžepović član ovih udruženja.

Sada, kad se kreće u izmene Zakona o javnom informisanju, sasvim sigurno treba razmotriti još jednom ovo pitanje, jer se, gotovo sa sa svih strana, može čuti podela na „novinare“ i „propagandiste“. Pogotovo je značajno rasčistiti ovo pitanje, ne sa aspekta zvanja, koliko iz ugla zakonske zaštite i bezbednosti novinara.

U tom smislu, zanimljivo je videti kakva je evropska i svetska praksa.

Cilj ove analize je utvrđivanje postojećih standarda i praksi na osnovu kojih može da se razvije argumentovana i kvalitetna diskusija unutar novinarske profesije o pitanju da li uopšte postoji potreba za definicijom pojma novinar. Takođe, ukoliko takva potreba postoji, na osnovu kojih kriterijuma bi mogla da se rasvetli dilema ko se danas smatra novinarom? Odgovori na ova pitanja su naročito važni sa dva aspekta.

Prvi aspekt je vezan za dilemu kome bi trebalo dati mogućnost da ima zaštitu i privilegije koje imaju novinari shvaćeni u tradicionalnom kontekstu. Ovaj ugao posmatranja vezan je prvenstveno za pitanje poverljivosti novinarskih izvora, ali i pitanje bezbednosti novinara i svih drugih koji se bave informisanjem javnosti u širem smislu.

Drugi aspekt ove analize odnosi se na utvrđivanje kriterijuma koje novinarska udruženja postavljaju za prijem u članstvo, s obzirom na to da je široko rasprostranjeno stanovište da se članovi novinarskih udruženja i sličnih organizacija koje okupljaju profesiju smatraju novinarima i drugim medijskim radnicima.

Već neko vreme, širom sveta vodi se diskusija o tome ko se smatra novinarom, a ovo pitanje naročito dobija na dinamici sa tehnološkom revolucijom i razvojem interneta, koji su doveli do pojave širokog kruga novih medijskih aktera. Ti novi medijski akteri sve više preuzimaju funkcije proizvodnje i distribucije medijskih sadržaja i usluga koje su donedavno vršili isključivo mediji i novinari shvaćeni u tradicionalnom smislu.

Razvoj digitalne tehnologije i demokratski potencijal, koji internet nosi sa sobom, fundamentalno su promenili sliku novinara i novinarstva kako je bila shvatana do tada. U današnje vreme, mnogo ljudi participira u onome što nazivamo novinarstvom. Neki od njih spadaju u krug onih koje bismo mogli da nazovemo tradicionalnim novinarima, koji se novinarstvom bave na digitalnim platformama. Ali, mnogi od njih to nisu. Širom sveta, sve više i više građana čine akt novinarstva koji služi njihovim zajednicama, koji utiče na javne debate o važnim društvenim pitanjima i koji menjaju lice novinarstva kao profesije.

Usled toga, pitanje ko se danas smatra novinarom i ko bi mogao da uživa prava i privilegije koje imaju novinari u tradiconalnom kontekstu, dobija ozbiljno važnu ulogu, jer može imati veliki uticaj na slobodu izražavanja kao jedno od fundamentalnih ljudskih prava.

Tekst Vukašina Obradovića, u celosti, možete pročitati na sajtu RC Građanskih inicijativa.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Srbija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Konvent: 2020. je bila teška godina za proces evropskih integracija

Beograd, 14. 10.2021. – Nacionalni konvent o EU (NKEU), kao i prethodnih  godina, iz…