Naslovna Politika Evropska unija Koheziona politika EU utiče na stav građana

Koheziona politika EU utiče na stav građana

8 min read
0
164
Evropska unija

Berlin, 29. decembar 2018. – Strukturni fondovi čine gotovo trećinu budžeta Evropske unije, a njihova svrha je da kao deo evropske kohezione politike doprinesu izjednačavanju kvaliteta života u različito razvijenim regionima EU.

Novcem iz tih fondova grade se naučne ustanove, saobraćajnice, finansira se socijalna inkluzija. Samo u 2017. godini u hiljade takvih projekata širom EU uložene su više od 53 milijarde evra.

Ipak, dok je zajednička evropska poljoprivredna politika često meta kritike ali se za nju barem čuje, šira javnost je slabo upoznata sa evropskom politikom podsticanja regionalnog razvoja. Posebno u zapadnoj Evropi samo mali broj građana zna koji se projekti u njihovom regionu finansiraju sredstvima EU.

Takođe, studije pokazuju da finansiranje projekata novcem iz regionalnih fondova EU podstiče proevropsko raspoloženje građana, ali samo u malom broju regiona strukturni fondovi Unije zaista i otvaraju nova radna mesta.

Naučni saradnik austrijskog Instituta za ekonomska istraživanja Harald Oberhofer i naučnica Julija Bahtegler autori su istraživanja o tome u kojoj se meri građani, čiji su regioni više profitirali od podsticajnih sredstava EU, proevropskije ponašaju na izborima.

Istraživanje, sprovedeno na primeru privredno relativno snažne Francuske, pokazalo je da koheziona politika i te kako utiče na stav građana.

U studiji je analiziran rezultat francuskih predsedničkih izbora 2017. godine, u kojima su suparnici bili sadašnji predsednik Emanuel Makron i ekstremna desničarka i populistkinja Marin Le Pen.

Studija je pokazala da su u delovima Francuske u kojima su zahvaljujući strukturnim fondovima EU stvorena nova radna mesta birači znatno više glasova dali Makronu.

Da bi došli do tog rezultata, naučnici su analizirali i uporedili i druge demografske i socijalne faktore koji utiču na odnos pojedinca prema EU – starost, stepen obrazovanja, društveni status itd.

Zatim su, uz pomoć podataka Evropske komisije i lokalnih preduzeća, ispitali u kojoj su meri fondovi EU zaista i osnažili neku regionalnu ekonomiju. U regionima u kojima je porasla stopa zaposlenosti birači su bili znatno naklonjeniji "proevropskom" kandidatu Makronu.

Međutim, ekonomski podaci pokazali su i da su sredstva iz fondova EU često išla u prazno – mere EU su samo u osam od 21 regiona dovela do otvaranja novih radnih mesta.

Autor studije Harald Oberhofer ocenio je da postojeći uslovi u nekom regionu, kao što su infrastruktura ili kvalifikacije, utiču na efikasnost podsticaja.

"Vidimo da takve mere često nemaju gotovo nikakve ekonomske efekte. Zato je porebno daleko više evaluacije da bi se razumelo kako organizovati projekte da bi oni imali maksimalan efekat u nekom regionu",  rekao je Oberhofer.

Činjenica da strukturni fondovi u bogatijim regionima imaju manje vidljive ekonomske rezultate uslovljena je i vrstom podsticaja. Umesto u jasno vidljive infrastrukturne projekte, kakvih ima mnogo u istočnoj Evropi, novac u zemljama poput Francuske najčešće odlazi u socijalne i inovativne programe. Oku javnosti daleko je vidljiviji neki autoput, nego nekakav integracioni projekat koji finansira EU.

A i u slučaju velikih građevinskih projekata, o ulozi EU mediji samo retko izveštavaju. Tipičan primer je izgradnja zida protiv poplava u Drezdenu 2017. godine, gde su samo jedne novine spomenule da je oko tri četvrtine od utrošenih 40 miliona evra obezbedio Fond za regionalni razvoj EU (EFRE).

Zanimljvo je da je uprkos jačanju nacionalizma u mnogim njenim članicama, stopa podrške EU već decenijama relativno stabilna. Ispitivanje javnog mnjenja Eurobarometar koje sprovodi Evropska komisija, pokazuje da dve trećine građana EU i 75% Nemaca smatraju da je njihova zemlja profitirala od članstva u Uniji.

Oberhofer smatra da je neophodno raditi na komunikaciji, kako bi se proevropski efekat kohezione politike bolje iskoristio, pa i u svetlu evropskih izbora u maju 2019. godine. Naime, populističke partije rado posežu za  argumentom da zemlje donatori putem strukturnih fondova daju milijarde evra siromašnim, pretežno istočnoevropskim regionima.

"Biračima treba objasniti da je to instrument izjednačavanja, od kojeg će dugoročno svi profitirati", rekao je Oberhofer.

Zašto argumentacija populista ne stoji objašnjava i Hajnc Brandenburg sa Univerziteta Stratkajd, iz Glazgova, koji je širom Evrope sprovodio anketu o regionalnoj politici EU.

"Morate ljudima reći, ako ne želite da ljudi iz istočne Evrope u velikom broju dolaze da rade u Nemačkoj, treba da budete srećni što Nemačka tamo ulaže. Ni bugarski radnik ne želi da se seli hiljadu kilometara da bi pronašao posao", kaže Brandenburg, prenosi Euractiv.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Građanski front osuđuje saslušavanje i medijsku hajku protiv Jove Bakića

Beograd, 15. jun 2019. – Građanski front osudio je policijsko saslušavanje sociologa…