Naslovna Politika Evropska unija Kraj uglja: U EU se od 2020. neće graditi elektrane na ugalj

Kraj uglja: U EU se od 2020. neće graditi elektrane na ugalj

7 minuta za čitanje
0
753
ugalj

Brisel, 05. april 2017. – Nacionalne energetske kompanije svih članica EU, osim Poljske i Grčke, potpisale su 5. aprila u Briselu inicijativu sa ciljem da ispune obećanja iz Pariskog sporazuma i ograniče efekte klimatskih promena.

Kompanije iz 26 članica obavezale su se da posle 2020. u EU neće biti građene nove elektrane na ugalj. Izgradnja elektrana na ugalj u svetu smanjena je u prethodnoj godini za gotovo dve tećine a sa "penzionisanjem" kapaciteta na taj energent prednjačili su EU i SAD, preneo je Euractiv.

Kako se navodi u saopštenju Eurelektrika, potpisanom inicijatvom potvrđuje se  spremnost da se ostvare ciljevi iz Pariskog sporazuma o borbi protiv promena klime i obećava moratorijum na nove investicije u elektrane na ugalj posle 2020.

Eurelektrik predstavlja 3.500 preduzeća ukupne vrednosti veće od 200 milijadi evra.

"Tim saopštenjem šalje se jasan znak tržištu da 26 od 28 članica u EU podržava obećanje da se posle 2020. ne ulaže u nove elektrane na ugalj", istakao je generalni sekretar Eurelektrika Kristijan Rubi.

"Istorija će suditi o poruci koju danas šaljemo. To je jasna poruka koja govori sama za sebe i treba je posmatrati u tesnoj vezi sa Pariskim sporazumom i našim obećanjem da do 2050. isporučujemo struju sa nultim otiskom ugljenika", kazao je Rubi.

Ugalj je od ključnog značaja za razvoj Evrope, bio je energent industrijske revolucije, stoji iza istorije sindikata i čak prethodnice EU – Evropske zajednice za ugalj i čelik.

Taj energent međutim emituje više ugljen dioksida (CO2) od drugih fosilnih goriva, kao i smrtonosne otrove poput sumpor dioksida, azot dioksida i čestica, koji su odgovorni za više od 20.000 smrti godišnje.

Direktor Mreže za klimatsko delovanje u Evropi (CAN Europe) Vendel Trio pozdravio je vest kao "početak kraja uglja".

"Sada je jasno da za ugalj nema budućnosti u EU", rekao je Trio i dodao: "Pitanje je koji je rok da ugalj postepeno izađe iz upotrebe u EU i koliko snažno će se industrija uglja boriti da elektrane na ugalj i dalje rade, čak i kada to više nije ekonomski održivo".

Industrija obnovljivih izvora takođe je pozdravila vest iz Brisela mada uz ogradu da se još tri godine dozvoljavaju nove investicije u elektrane na ugalj.

"Debata o uglju je završena", kazao je jedan insajder iz industrije za britanski Gardijan. "To je jedini način na koji možemo da idemo napred sa dekarbonizacijom. Bilo bi međutim dobro videti postepeno stavljanje van upotrebe postojećih elektrana na ugalj".

Inicijativa energetskih kompanija u početku je naišla na otpor u Nemačkoj kojoj je ugalj potreban u periodu tranzicije sa nuklearne energije na obnovljivu u sklopu programa energetskog preokreta (Energiewende).

Na kraju su se onom što postaje globalni trend priključili svi, osim Poljske, čija proizvodnja struje 90% zavisi od uglja, i Grčke, koja još planira nove elektrane na ugalj.

Podaci pokazuju da je izgradnja novih elektrana na ugalj u svetu smanjena za gotovo dve tećine u 2016. pri čemu su sa "penzionisanjem" kapaciteta na ugalj prednjačili EU i SAD.

Napuštanje proizvodnje u elektranama na ugalj takođe je od značaja za ograničavanje rasta globalne temperature.

Klimatolozi upozoravaju da Evropa mora do 2030. postepeno da zatvori elektrane na ugalj ili neće uspeti da ostvari ono na šta se obavezala Pariskim sporazumom.

Direktor portugalske energetske kompanije EDP i predsednik trgovinskog udruženja Eurelektrika Antonio Mešia kazao je da je sektor energije odlučan da predvodi energetsku tranziciju i konkretnim merama podrži ekonomiju koja emituje manje ugljenika.

"S obzirom da snabdevanje energijom postaje sve čistije, tehnologije su očigledan izbor za zamenu sistema baziranih na fosilnom gorivu, npr. u transportnom sektoru radi smanjenje emisije gasova sa efektima staklene bašte", rekao je Mešia.

Istovremeno Rubi kaže da će izazov za kreatore politike u naredne dve godine biti politički instrumenti koji će obezbediti da se istovremeno unaprede i elektrifikacija i dekarbonizacija.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Antonijević: Treći sastanak vlasti i opozicije zakazan za 19. avgust, mediji kao ključna tema

Beograd, 14. avgust 2019. – Prvi deo sastanka predstavnika vlasti, opozicije, eksper…