Naslovna Politika Evropska unija Mađarska je prva država koja je ustavom zabranila život na ulici

Mađarska je prva država koja je ustavom zabranila život na ulici

10 min read
0
291
beskućnik

Budimpešta, 10. oktobar 2018. – Pitanje beskućništva muči mnoge zemlje ali će Mađarska biti prva koja će ustavom zabraniti život na ulici.

Naime, od 15. oktobra će oni koji su beskućnici u toj zemlji kršiti ustav.

Aktivisti borbe za ljudska prava strahuju da bi to mogao da bude početak političke kampanje protiv beskućnika desničarske vlade Viktora Orbana koja se ranije fokusirala na pretnju Mađarskoj od izbeglica i migranata.

"Vlada je shvatila da ne može večito da igra na kartu migranata jer migranata nema u zemlji. Pitanja migracije još mogu da budu korisna u nacionalnim kampanjama ali im je za lokalni nivo potreban novi 'žrtveni jarac", kaže metodistički sveštenik koji vodi više skloništa za beskućnike u osmom budimpeštanskom distriktu Gabor Ivanji.

Prema novim pravilima, ljudi "uhvaćeni" kao beskućnici koji odbiju da odu u sklonište na zahtev policije biće upućeni u obavezne programe rada ili zatvor. Takođe može da im bude oduzeto oni što poseduju.

Beskućnici koji spavaju u parkovima ili ispod podvožnjaka vidljivi su deo gradskog pejzaža Budimpešte.

Ivanji kaže da je broj kreveta u skloništima za beskućnike u gradu nedovoljan i u zimskim mesecima u skloništu sa 130 kreveta noć provede i po 300 ljudi.

Mnogi beskućnici kažu da su skloništa toliko loša da im je bolje da ostanu na ulici, piše Gardijan.

"Puna su vašaka i jednom kada ih dobiješ, teško je osloboditi ih se", kaže Erik Jeckel (47) koji je beskućnik već 20 godina. On živi na ulici a hranu traži po kontejnerima. "Gradska policija me je nekoliko puta tukla. Oni nose rukavice tako da ne ostaju masnice. Pokušavaju da te oteraju u drugi deo grada da više ne budeš njihov problem", rekao je Jeckel, preneo je britanski list.

Mađarska vlada legalnu borbu protiv beskućnika vodi gotovo od trenutka kada je Orban postao premijer 2010. Tada je ministar unutrašnjih poslova olakšao gradskim vlastima postupak sklanjanja beskućnika sa ulica ali je ustavni sud tu meru ocenio neustavnom.

Vlada je nakon toga pribegla "starom triku" koji je koristila mnogo puta kada bi njene legalne inicijative bile odbačene – promenila je ustav. Amandmanom je proglašeno nezakonitim spavanje u blizini  spomenika kulture i drugih važnih mesta, što znači da su beskućnici postali nelegalni u velikom delu Budimpešte.

"U brojnim zemljama vode se debate o kriminalizaciji beskućništva ali je za sada, koliko ja znam, Mađarska jedina koja je to stavila u ustav", kaže sociolog i borac za ljudska prava Balint Mišetič.

Raniji zakoni policiji su davali pravo da izmesti te ljude a novim amandmanom, koji stupa na snagu 15. oktobra, uvedena je univerzalna zabrana beskućništva.

Orbanov portparol Zoltan Kovač rekao je da mađarska vlada troši, proporcionalno, mnogo više od brojnih zapadnih vlada na beskućništvo i da je apsurdno reći za novi zakon da je "bezdušan".

On je predočio statistike koje pokazuju da je vladin budžet za brigu o beskućnicima za 2018. vredan 9,1 milijardu forinti (28 miliona evra), uključujući za finansiranje skloništa kojima upravljaju dobrotvorne organizacije.

"Nema ljudskog prava da možeš da živiš na ulici jer je ulica svačija. Zato su potrebna bar neka pravila", dodao je Kovač.

U međuvremenu u debatama o beskućništvu teško da ima saosećanja.

"Oni se ponašaju tako da uznemiravaju druge ljude i prljaju naše ulice. Oni onemogućavaju normalno korišćenje javnih površina i kod ljudi izazivaju strah i zgražavanje", naveo je gradonačelnik 10. distrikta Budimpešte Robert Kovač u zahtevu za vladinu intervenciju kako bi se rešio problem sa beskućnicima u delu grada koji vodi.

Ivanji, koji je krstio dvoje Orbanove dece ali već dugo sa gorčinom govori o premijeru, optužio je  vladu da u rešavanju problema koristi pogrešan pristup: "U većini slučajeva beskućništvo nije izbor. Besmisleno je da bude kriminalizovano".

Mnogi beskućnici bore se sa mentalnim bolestima ili zavisnošću ali je mnogo i onih koji više nisu mogli da plaćaju hipoteke i koji su ispali iz sistema socijalne zaštite.

Mesečno osoba bez doma koja je dugo bez posla dobija 22.800 foriniti (70 evra) dok oni koji su u radnom programu koji sponzoriše vlada dobijaju 54.000 forinti (166 evra), što u Budimpešti nije dovoljno ni za iznajmljivanje sobe.

Ilona Faraš (55), beskućnica od devedesetih, nekada živi u skloništima a nekada je na ulici. "Čistim na više mesta u tržnim centrima i kafeima ali novac koji dobijem dajem deci. Ne mogu da priuštim da nešto iznajmim", rekla je ona.

Mišetič smatra da je besmisleno govoriti o problemu beskućništva kao o pitanju primene zakona.

"U Mađarskoj se mnogo govori o kriminalizaciji ali nisam čuo zvaničnike da govore o nekoj drugoj opciji. Ne možemo da rešimo beskućništvo kada ne postoji mreža socijalne zaštite i kada je gotovo nemoguće da se neko ko ostane bez doma izvuče iz te situacije. Potrebni su vam socijalni radnici a ne policajci", zaključio je Mišetič, prenosi Euractiv.

 

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Fabrici: Pristupanje EU je sjajna prilika za one koji žele da postanu deo porodice, da se transformišu na najbolji način

Beograd, 14. decembar 2018. – Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio …