Naslovna Politika Majstorović: Umesto da napreduje punom snagom u evropskim integracijama, Srbija ima slabiji učinak od očekivanog

Majstorović: Umesto da napreduje punom snagom u evropskim integracijama, Srbija ima slabiji učinak od očekivanog

13 min read
0
101
Srđan Majstorović

Beograd, 10. jun 2019. – Godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2019. godinu šalje zbunjujuću sliku o zemlji koja se doživljava kao vodeća u procesu pristupanja EU, koja pregovara sa Unijom od 2014. godine, a kojoj ipak očigledno nedostaje želja za promenom, ambicije, kapaciteti i, što je najvažnije, rezultati kojima bi dokazala svoj liderski status.

Autorski tekst Srđana Majstorovića, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP).

Izveštaj ne otkriva ništa što je posebno novo za građane Srbije.

On potvrđuje nedostatak političke volje za rešavanje pitanja koja su se više puta spominjala i u prethodnim izveštajima.

Za nekoga sa strane, ovaj Izveštaj predstavlja zemlju kandidata za članstvo u Uniji koja se muči sa primenom osnovnih demokratskih pravila i kopenhagenskih kriterijumima za pristupanje EU, što Srbiju čini veoma komplikovanim slučajem za promovisanje kao buduće članice EU.

To ima negativan uticaj na države članice koje su otvorene za proširenje (kojih je svakako ovih dana malo) i koje iskreno žele da pomognu Srbiji i regionu Zapadnog Balkana u promovisanju njihovog pristupanja EU.

Izveštaj daje objektivan pregled trenutnog stanja u procesu pristupanja Srbije EU.

Naglašava važnost ključnih elemenata za funkcionisanje demokratskih institucija, vladavine prava i zaštite osnovnih prava.

Ocene o hitnoj potrebi da se stvori okruženje za međustranački dijalog, predstavljaju poziv Vladi i vladajućoj koaliciji da se otvori javni dijalog sa opozicionim strankama o tome kako da se izaće iz krize uzrokovane zloupotrebom parlamentarnih procedura, zloupotrebom institucija, nedostatkom medijskih sloboda, nasiljem nad političkim protivnicima, pretnjama i napadima na novinare i organizacije civilnog društva i kršenjem slobode izražavanja.

Ovo poslednje je posebno navedeno kao pitanje od ozbiljne zabrinutosti jer nije postignut nikakav napredak od prošlogodišnjeg Izveštaja. Nedostatak političke volje da se reše pitanja koja se tiču jednog od glavnih principa demokratskog društva svakako treba da bude pitanje od interesa za sve građane Srbije.

Posle godinu dana, priznat je određeni napredak u oblasti vladavine prava.

Nažalost, Srbija je još daleko od bilo kakvog napretka u pogledu nivoa spremnosti da preuzme obaveze koje proističu iz članstva u EU. Posebno zabrinjava neprimeren politički uticaj na pravosuđe, prevladavajuća korupcija i neujednačena primena osnovnih prava.

Evropska komisija je ocenila da uloga nezavisnih i regulatornih tela tek treba da bude prepoznata. To znači da Vlada ne obraća pažnju na funkcionisanje ovih institucija, od kojih su neke zasnovane na Ustavu Republike Srbije.

U proteklih pet godina, Parlament nije razmatrao niti usvojio izveštaje nezavisnih institucija.

Bez odgovarajućih zaključaka Parlamenta, Vlada nije u mogućnosti da uvede neophodne izmene koje bi trebalo da poboljšaju sprovođenje važnih zakona koji se sprovode i nadgledaju od strane nezavisnih ili regulatornih tela.

Dakle, postoji ozbiljna sumnja u vezi s namerama Vlade ukoliko ne poštuje postojeće institucije, ne obazire se na manjak zaposlenih i finansijskih sredstava i ne sledi njihove preporuke.

Evropska komisija koristi ovaj izveštaj kako bi pozvala Vladu da bude objektivna u svojoj komunikaciji sa javnošću o EU kao glavnom ekonomskom i političkom partneru.

EK podseća da je ulazak u EU bio strateški izbor Srbije, koji bi trebalo aktivnije i nedvosmisleno predstaviti javnosti. To je neobično ali očigledno podsećanje vladi države koja pristupa EU, koja pretenduje da bude lider u regionu, obzirom da neki njeni ministri otvoreno preispituju orijentaciju Srbije prema EU.

To je upravo ona dvosmislenost koju je potrebno izbaciti iz javnih nastupa političkih lidera, kako se pominje u Izveštaju.

Vlada Srbije treba da ponovo osmisli svoje komunikacione planove i da radi na svojim veštinama ako želi da ostavi pozitivan utisak kao kredibilan partner EK i državama članicama EU.

Centar za evropske politike (CEP) svake godine priprema statistički pregled ocena iz Izveštaja.

Razvili smo metodologiju koja sistem ocena EU prevodi u numeričku skalu. Ove godine to pokazuje da je u oblasti političkih kriterijuma Srbija ostvarila prosečnu ocenu 2,6 što je niži nivo napretka nego što je bio u 2017. i 2016. godini (2,8), dok ostaje na istom nivou spremnosti na obaveze za članstvo u EU kao i prethodne dve godine (2,2).

To je zabrinjavajući znak nedostatka transformativne moći procesa pristupanja EU i podsetnik da se demokratizacija društva ne mora nužno poklapati sa njenim procesom pristupanja EU. Postoji mnogo prostora za poboljšanje – i EK i Srbija treba da izvuku pouke iz toga.

Čak i u odeljku o ekonomskim kriterijumima koji je široko prihvaćen kao najpozitivniji u Izveštaju, nema razloga za preterano zadovoljstvo.

Srbija je postigla niži nivo napretka u 2018. godini (3), nego u 2017. (3,5) i ostala je na istom nivou spremnosti da preuzme obaveze koje proističu iz članstva u EU kao u prethodne dve godine (3). Napredak postignut u različitim poglavljima pregovora je gotovo kopija prošlogodišnjeg Izveštaja. Određeni napredak je postignut u 63% (21), bez napretka u 24% (8) i dobar napredak u 12% (4) od 33 pregovaračka poglavlja.

Ono što je posebno zabrinjavajuće je što nema napretka u onim oblastima u kojima je Srbija otvorila pregovore o pristupanju (poglavlje 5 o javnim nabavkama, pregovori započeti krajem 2016, u Izveštaju se navodi da nije bilo napretka).

Čini se da je Srbija propustila priliku koja se ukazala objavljivanjem Komunikacije EK o kredibilnom proširenju u februaru 2018. godine.

Momenat da se uzvrati kredibilitet uz nedvosmislen angažman u ponovnom uspostavljanju zdravog političkog sistema i povratku principima dijaloga i poštovanja demokratskih institucija – jednostavno nije bio prepoznat.

Možda zavedena 2025. kao godinom potencijalnog pristupanja Uniji, Srbija nije prepoznala neposredne izazove za svoju demokratsku legitimnost. Umesto da napreduje punom snagom, napokon dokaže da reforme “radi zbog sebe”, Srbija ima slabiji učinak od očekivanog.

Ponaša se kao potencijalno najuspešniji učenik u razredu, sa jasnom perspektivom svetle budućnosti, ali ne uspevajući da ostvari pomak preokupiran stalnim žalbama na pravičnost nastavnika i nedostatak uvažavanja kolega studenata.

Postaje previše očigledno da se proces integracije Srbije u EU odlaže interno. Složenost situacije sa Prištinom je jedan od razloga, ali ne bi trebalo da bude izgovor za neimenovanje novog kandidata za upražnjeno mesto Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ili efikasniju borbu protiv korupcije, ili poboljšanje pravila javnih nabavki.

Nažalost, nedostatak demokratskih kapaciteta u trenutnoj političkoj situaciji paralizuje pametne inicijative, svakodnevni rad institucija, kreiranje politika zasnovanih na objektivnim pokazateljima i potencijal za napredovanje koji još uvek postoji (iako postaje sve tanji usled emigracije).

Godišnji izveštaj o Srbiji za 2019 je poziv za buđenje. Godine pred nama će doneti nove izazove i novi sastav Evropske komisije, a položaj država članica EU u vezi sa politikom proširenja EU ozbiljno će testirati političku volju i odlučnost Srbije da se promeni u bolje demokratsko društvo koje je zasnovano na vladavini prava.

Nakon ovogodišnjeg Izveštaja, Srbija treba da razmisli i prepozna novu priliku za ponovno razmatranje, definisanje i pokretanje nove agende za pristupanje EU, prenosi Euractiv.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Politika
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Skat: U Srbiji previše medija koji služe da napadaju nekog

Beograd, 23. jun 2019. – Ambasador SAD u Srbiji Kajl Skat izjavio je da za vreme od …