Naslovna Politika Evropska unija Makron: Buduća Evropa u tri kruga, uz mesto i za Rusiju i Tursku

Makron: Buduća Evropa u tri kruga, uz mesto i za Rusiju i Tursku

6 min read
0
182
Emanuel Makron

Lisabon, 30. jul 2018. – Francuski predsednik Emanuel Makron izneo je viđenje buduće, preustrojene EU i Evrope koja bi kroz deset ili petnaestak godina imala "tri kruga".

Ključni krug, "srce reaktora", predstavljala osetno ojačana zona evra s Nemačkom i Francuskom kao okosnicom.

Makron nije izričito dotakao mogućnosti i izglede za ulazak novih članica u EU ali je posredno ponovio stav da pre nego što EU osetno ojača, ne može primiti nove članice sa Zapadnog Balkana.

U drugom krugu bi bile članice Unije "u snažnom jedinstvenom tržištu, negde između šire EU i zone evra", koje bi, ako budu želele i ekonomski i politički napredovale, mogle da uđu u zonu evra s posebnim budžetom, evropskim monetarnim fondom i jačim političkim ustrojstvom.

Najširi krug bi predstavljala "unija vrednosti, demokratskih načela i ekonomskih sloboda", negde između EU i Saveta Evrope, koja bi bila mnogo manje integrisana, u kojoj bi moglo biti mesta i za Rusiju i Tursku, ali tako da te zemlje usvoje i strogo poštuju evropske demokratske vrednosti, rekao je Makron u Lisabonu na sastanku s predsednikom Antoniom Kostom i političkom elitom Portugalije.

Rusija i Turska mogu imati mesta u tom najširem krugu, mada ne moraju biti i članice, već imati "bliske sporazume o pridruživanju", objasnio je francuski predsednik.

Lisabon je bio prva tačka Makronove turneje po zemljama EU s ciljem da objasni i dobije podršku za svoje zamisli o preuređenoj, ekonomski, politički i odbrambeno ojačanoj Uniji da bi se trajnije prevazišle sadašnje krize i izazovi, uključujući neizvesnost i sumnje u održanje strategijskog savezništva Evropa-SAD.

Makron nije izričito dotakao mogućnost i izglede za ulazak novih članica u EU, ali je u stvari obrazlagao svoj veoma zapaženi programski govor o nužnosti ekonomskog, odbrambenog i političkog preuređenja Unije iz septembra 2017.

Francuski predsednik je posredno ponovio stav da pre nego što EU osetno ojača, obnovi svoje redove i predupredi krize koje su je ili bi je mogle pogoditi, ne može primiti nove članica sa Zapadnog Balkana.

Sada u Lisabonu navedeno razdoblje od deset ili petnaest godina u kojem to sve treba da se sprovede, govori da i proširivanje možda mora toliko pričekati, što je upravo predočio i evropski komesar Johanes Han, ocenivši da je 2025. godina kao rok za ulazak Srbije i Crne Gore u članstvo EU previše ambiciozan.

Makron je u septembru naglasio da zapadnobalkanske zemlje zbog mira i stabilnosti Evrope treba da uđu u članstvo Unije kad potpuno usvoje i uvreže "pravne tekovine" i demokratske zahteve EU, mada je tad upozorio da te zemlje ne bi smele da se okrenu Rusiji, Turskoj ili "autoritarnim silama koje ne poštuju evropske vrednosti".

U Lisabonu je francuski predsednik obrazložio da bi "srce reaktora" EU, dakle osetno ojačana evrozona, bilo daleko više integrisano tržiste radne snage, s jako približenim socijalnim pravima, pa i zajedničkim osiguranjem od nezaposlenosti.

"To bi bilo srce Evrope mnogo više integrisanih naroda koje bi do kraja ovaplotilo zonu evra", kako je to rekao Makron.

Drugi krug temeljito reformisane Unije, članice snažnog jedinstvenog tržišta bi, prema mišljenju francuskog predsednika, mogle da se uključe u vojne, političke i trgovinske politike EU i da "jamče za istinsku slobodu kretanja unutar svoje zone", prenosi Euractiv.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Presburger: Nesumnjiv politički uticaji i politički pritisci na uređivačku politiku manjinskih medija

Subotica, 22. oktobar 2018. – Mediji u Srbiji nisu potpuno slobodni, a taj zaključak…