Naslovna Društvo Mandić: Građane niko neće prinudno vakcinisati

Mandić: Građane niko neće prinudno vakcinisati

9 minuta za čitanje
0
344
Sofija Mandić

Beograd, 20. novembar 2020. – I bez izmena Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, ništa nas nije sprečavalo da insistiramo na striktnom poštovanju mera protiv pandemije, nego smo jednostavno imali ignorantski odnos vlasti prema Zakonu i mogućnostima koje on pruža,

To je izjavila je FoNetu, u serijalu razgovora Destinacija, Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS).

Ona je ukazala da je Srbija, zahvaljujući Zakonu usvojenom 2016. godine, još u martu imala dovoljno mehanizama za zdravstveni nadzor, karantin, kontrolu granica, i mogućnost zabrane putovanja i okupljanja na otvorenom.

Prema njenoj oceni, da bi se ograničilo kretanje i putovanje nije ni moralo da se uvodi vanredno stanje, koje se pokazalo “mnogo drastičnije, nego što je moralo biti“.

Oslanjali smo se na to šta kaže Krizni štab, na koju su nogu tog jutra ustali i šta im se čini kao dobra mera, a Zakon je vrlo jasno definisao moguće mere tokom epidemije“, rekla je Mandić.

Ona je objasnila da su izmenama Zakona uvedeni novi pojmovi koji su “samo duplirali” mehanizme već postojeće u Zakonu, pa “nije karantin nego kućni karantin, nije zdravstveni nadzor, nego izolacija u kućnim uslovima“.

Kako je podsetila, do sada smo poznavali obaveznu i preporučenu vakcinaciju, dok se vanredna vakcinacija sprovodi samo tokom epidemije.

Tu je, prema njenom mišljenju, došlo do “male” tehničke zakonske izmene, jer je sada omogućeno da se preporuči ili propiše obavezna vakcinacija, ne samo za bolesti koje su trenutno taksativno navedene u Zakonu, kao što su dečja paraliza i tuberkuloza, već i za druge bolesti.

Otvara se pravni prostor da vakcina protiv kovida, ukoliko dođemo do nje, bude preporučena ili obavezna. Za to je preduslov da vakcinu odobri Agencija za lekove i medicinska sredstva“, napomenula je Mandić.

Ona je predočila da u Srbiji postoji jak pokret protiv bilo kakve vakcinacije i predvidela da će retorika kojom se govori o izmenama Zakona produbiti sumnju u redovni ciklus vakcinacije.

Ne postoji prinudna vakcinacija. Mi uopšte ne poznajemo termin prinudna vakcinacija, ni u medicini, ni u pravu, jer prinudno znači da vas neko zatvori u dom zdravlja ili drugu zdravstvenu ustanovu i prinudno vas vakciniše“, obrazložila je Mandić.

Ona smatra da građane niko neće prinudno vakcinisati, čak ni ako ne prime vakcine koje su po zakonu obavezne.

Posledice mogu da budu novčana kazna ili nemogućnost da se nevakcinisano dete upiše u vrtić ili školu, precizirala je Mandić, “što nije mala posledica, ali prinude u fizičkom smislu nema“.

Novu odredbu Zakona o meri kućne izolacije, ona tumači kao “alibi” kojim bi trebalo uveriti javnost da do sada nije postojala mogućnost izolacije u kućnim uslovima, “što nije tačno“.

Sada će se “takmičiti” zdravstveni nadzor i kućna izolacija, rekla je Mandić i upozorila da će to u nekim slučajevima biti kontradiktorno.

Prema njenom mišljenju, zdravsteni nadzor je bio bolji od kućne izolacije, jer se zasnivao na ideji da se sloboda kretanja može ograničiti na osnovu objektivnih činjenica, da je neko došao iz zemlje u kojoj postoji epidemija zarazne bolesti.

Novo rešenje, ukazala je Mandić, omogućava mnogo “fluidniju” procenu o tome ko bi trebalo da ide u kućnu izolaciju, tako što će to biti primenjeno samo na one koji dolaze iz zemalja za koje je ministar procenio da su epidemiološki kritične.

Kao i prema ranijoj verziji Zakona, primetila je ona, ministar može da naredi vanrednu vakcinaciju, bilo obaveznu ili preporučenu, ali uz saglasnost zavoda “Batut” i Republičke stručne komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti.

Videli smo visoki stepen politizacije ‘Batuta’. Zamenica direktora Darija Kisić Tepavčević je postala ministarka, u međuvremenu.’Batut’ je za nekoliko meseci uspeo da uruši poverenje koje je imao kod građana i ne mislim da će biti kočnica odluci ministra“, procenila je Mandić.

Prema njenim saznanjima, komisija koja bi trebalo da ukaže misnistru na potrebu da bi vakcinisanje protiv kovid-19 trebalo da bude preporučeno ili obavezno za neke kategorije stanovništva nikada nije formirana, već njenu ulogu igra Krizni štab.

Mandić je dodala i da su izmenama Zakona, za kršenje mera, na primer za nenošenje maske, kazne mnogo više i fiksne, što znači da građanima na licu mesta može da bude uručen prekršajni nalog.

Ukoliko građani kaznu ne plate kaznu od u roku od osam dana, konstatovala je ona, automatski će se smatrati se da su krivi, jer se protiv njih neće voditi nikakav postupak pred sudom.

U slučaju da dobiju prekršajni nalog, a nosili su maske i žele da se brane pred sudom, Mandić savetuje građane da se u roku od osam dana sami obrate nadležnom prekršajnom sudu i traže da utvrdi njihovu odgovornost.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Društvo
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Paprena cena obrazovanja u Srbiji

Beograd, 23. februar 2021. – U školovanje jedne osobe od predškolskog uzrasta, preko…