Naslovna Društvo Marinković: Uz jak pritisak javnosti moguće je popraviti predložene ustavne amandmane u oblasti pravosuđa

Marinković: Uz jak pritisak javnosti moguće je popraviti predložene ustavne amandmane u oblasti pravosuđa

9 min read
0
103
Tanasije Marinković

 Beograd, 30. novembar 2018. – Profesor ustavnog prava Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković izjavio je da je utvrđivanjem Predloga za promenu Ustava, Vlada zvanično inicirala promenu najvišeg pravnog akta o čemu će se u skupštini voditi rasprava koja bi trebalo da doprinese kvalitetnijem predlogu amandmana u oblasti pravosuđa.

Marinković je za agenciju Beta kazao da se do sada sve održane javne rasprave mogu smatrati "fiktivnim" i da je nezadovoljan načinom na koje su one vođene, jer nije bilo dijaloga.

"Videli smo do sada jednu vrstu osionosti Ministarstva pravde koje nije htelo na odgovarajući način da uključi struku, esnafska udruženja, akademsku zajednicu u proces izrade samih radnih verzija amandmana. Ne znamo ko je tvorac tog teksta i to je samo po sebi poražavajuće", rekao je Marinković.

Sada kada je Vlada uputila Predlog za promenu Ustava parlamentu, poslanici imaju rok od najmanje 30 dana da se upoznaju sa njim.

Nakon toga bi trebalo da se organizuje rasprava na kojoj bi dvotrećinskom većinom bio usvojen Predlog koji se potom šalje skupštinskom Odobru za ustavna pitanja i koji piše akt o promeni Ustava.

"Poslanici u tom Odboru su vlasni da intervenišu sami taj tekst i da organizuju javna slušanja i pododbore. Imalo bi smisla da organizuju dva pododbora jedan za sudije, drugi za tužioce, da svaki taj pododobr ima svoja javna slušanja i da nakon tih javnih slušanja, nakon upozavanja sa sadržinom tih rešenja sa mogućim implikacijama koje bi takva rešenja imala u praksi, da se nakon toga sastavi konačni tekst i da se izradi akt o promeni Ustava koji bi morao da bude propraćen obrazloženjem", objasnio je Marinković.

On je kazao da je obrazloženje predlagača veoma važno i da je ono trebalo da prati i Nacrt ustavnih amandmana Ministarstva pravde, što se nije dogodilo.

"Moram da naglasim da je to obrazloženje i čitava rasprava jako važna jer ne samo da se kroz nju prečišćava tekst, već ukoliko se u budućnosti pojavi sumnja u pogledu primene instituta iz Ustava, vi sa tom  raspravom možete da kažete, to se zove istorijsko tumačenje, šta su donosioci teksta imali u vidu, šta su podrazumevali pod tim pravnim rešnjima, to je jako važno za pravnu sigurnost svih građana", rekao je Marinković.

Nakon tih javnih rasprava i slušanja, Odbor upućuje akt o promeni Ustava sa obrazloženjem, ali i sa Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava o kojima se ponovo izjašnjava skupština.

Ukoliko sva tri teksta budu usvojena dvotrećinskom većinom, sledi i izjašnjavanje građana na referendumu.

"Naglašavam da za uspešnost tog referenudima nije potreban cenzus, nije potrebno da određen broj građana izađe i glasa, traži se većina od izašlih da bi se smatralo da je akt o promeni Ustava usvojen na referendumu, a potom skupština proglašava taj akt o promeni Ustava i smatra se da je procedura završena", naveo je Marinković.

Marinković je kazao da u poslednjoj verziji Nacrta ustavnih amandmana Ministarstva pravde postoje dobra rešenja, ali i čitav niz normotehničkih i materijalnih nedostataka.

"Moram da vam kažem da niko od profesora ustavnog prava, i sa privatnih i sa državnih fakulteta, nije učestovovao u raspravama Ministarstva niti se pohvalno izrazio o ovim predlozima", naveo je Marinković.

Dobra rešenja, prema njegovim rečima, su ta da je izbačen probni period izbora sudija od tri godine čime je dobijena stalnost sudijske funkcije, kao i to što parlament ne bira nosioce pravosudnih funkcija.

On je istakao da je jedan od problema Nacrta u tome što Visoki savet sudstva sada čini i pet istaknutih pravnika, koje bira skupština "po kriterijumima koji ne ulivaju poverenje", jer ostaje mogućnost političkog uticaja na njih.

Dodao je i da predlog na koji će način VSS usvajati odluke, da može da dovede do "paralize njegovog rada", jer se predviđa raspuštanje Saveta ukoliko ne donese odluku u roku od 60 dana.

Upitan da li očekuje da će Odbor za ustavna pitanja popraviti nedostatke predloženih amandmana, Marinković je kazao da je to moguće samo uz jak pritisak.

"Da se javnost organizuje, dakle mediji, struka, akademska zajednica, međunarodna zajednica, jer samo uz taj organizovani pritisak bi mogli da očekujemo malo više sluha Odbora za ustavna pitanja", kazao je Marinković i podsetio da je aktuelni Ustav iz 2006. godine usvojen bez javne rasprave.

 

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Društvo
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Plan upotrebe šuma protiv štetnih gasova krije kvaku 22

Brisel, 13. decembar 2018. – Evropske zemlje ne bi trebalo previše da se pouz…