Naslovna Politika Evropska unija Međak: Rešavanje kosovskog problema nije jedini i nije dovoljan uslov da Srbija postane članica EU

Međak: Rešavanje kosovskog problema nije jedini i nije dovoljan uslov da Srbija postane članica EU

14 min read
0
76
Vladimir Međak

Majnham, 30. novembar 2018. – Pregovarački okvir EU za pregovore sa Srbijom navodi da su poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava), 24 (Pravda sloboda i bezbednost) kao i poglavlje 35 (Ostala pitanja) od ključnog značaja za napredak  u  pregovorima.

Nedostatak napretka u ovim poglavljima može dovesti do obustave otvaranja i zatvaranja  pregovora u drugim poglavljima, tj. do sveukupnog zastoja u pregovorima.

Tekst dr Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji je preuzet iz biltena koji se bavi pitanjima od značaja za poglavlje 35 i pregovore Beograda i Prištine koji objavljuje Radna grupa Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35.

Na osnovu medijskog izveštavanja o pristupnim pregovorima, tj. kako i koliko se druge teme pokrivaju i komentarišu, stiče se utisak da okončanje pristupnih pregovora i ulazak Srbije u EU zavisi samo od napretka u poglavlju 35. Stvara se utisak da izvan poglavlja 35 ništa nije od velikog značaja za pristupne pregovore i za ulazak Srbije u EU.

Ovakva situacija je pogotovo od značaja za pitanje vladavine prava koje se minimalizuje i svodi na ispunjavanje tehničkih zahteva koji se ili vrlo malo objašnjavaju građanima ili se objašnjavaju na način koji je slabo razumljiv građanima. Upravo u ovoj oblasti Evropska komisija u Godišnjem izveštaju iz 2018. iznosi najveće primedbe Srbiji.

Druga značajna pitanja poput poljoprivredne politike, bezbednosti hrane, dodele državne pomoći (subvencija), životne sredine, javnih nabavki, zauzimaju još manje prostora u javnom diskursu, a sva ova pitanja su od suštinskog značaja za pristupanje EU, kao i za građane i privredu. Pri pri tom, samo poljoprivreda i životna sredina zajedno obuhvataju skoro dve trećine ukupnih pravnih pravila EU.

Od kvaliteta i brzine reformi u ovim oblastima će najviše zavisiti kvalitet života građana Srbije i sposobnost Srbije da funkcioniše kao članica EU.

Srbija se trenutno nalazi u procesu promene Ustava, koja treba da omogući nezavisnost pravosuđa. Ova reforma je jedno od merila napretka u poglavlju 23, a odvija se daleko ispod radara javnosti. U pitanju je netransparentan proces koji je jasan stručnjacima, ali ne i građanima.

Takva situacija je problematična jer upravo građani treba da se izjasne o tom pitanju na predstojećem referendumu, a javnost je u ovom trenutku uglavnom nesvesna da se išta uopšte dešava na tompolju.

Pristup, kojim se celokupni pristupni pregovori svode na rešavanje statusa Kosova i Metohije, je vrlo opasan po evropsku budućnost Srbije i proces reformi koji je neophodan kako bi Srbija postala članica EU.

Dva osnovna razloga čine ovaj pristup opasnim:

1. Svodeći celokupne pregovore na pitanje Kosova i Metohije (poglavlja 35) Srbija dolazi u situaciju da, nakon što se postigne dogovor koji će omogućiti da do "kraja pristupnih pregovora dođe do sveobuhvatne normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, u formi pravno obavezujućeg sporazuma", pominjanje  dostizanja  standarda  u  drugim (gore navedenim) oblastima od značaja za pristupanje, bez kojih Srbija ne može postati članica EU, bude percipirano kao kršenje dogovora od strane EU i ucenjivanja Srbije.

Percepcija javnosti će biti da je Srbija ispunila svoj deo dogovora, a onda se pojavljuju novi zahtevi. Ovo naravno ne bi bilo tačno, jer su uslovi za članstvo i standardi EU koji treba da se dostignu dobro poznati. Evropska komisija je za svako poglavlje objavila detaljan (skrining) izveštaj sa spiskom preporuka šta treba da se radi i svake godine objavljuje izveštaj o napretku Srbije u svim oblastima. Problem je što se o ovim izveštajima slabo govori, a izveštaji o napretku u poslednje dve godine nisu predstavljeni čak ni u plenumu Narodne skupštine. Zbog toga bi bilo teško objasniti građanima odakle sad pominjanje "nekakvih standarda". Ovo bi ozbiljno naškodilo i percepciji procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji, kao i percepciji same EU kod građana, čime bi sama evropska budućnost Srbije bila ugrožena.

Građani na referendumu odlučuju da li žele da Srbija uđe u EU ili ne i stoga treba da im budu predstavljeni svi kriterijumi za članstvo, te je neophodno o standardima u svim poglavljima pričati paralelno sa vođenjem dijaloga sa  Prištinom. Ovo je obaveza prvenstveno vlade, ali i same Evropske unije, a naravno i Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji i celog građanskog društva.

2. Stavljanjem celog fokusa na poglavlje 35 zanemaruju se obaveze i aktivnosti preduzete u svim ostalim poglavljima, usled čega se gubi organska kopča reformi koje se preduzimaju sa budućim članstvom u EU. Dakle, gubi se veza zašto se nešto radi, baš tako kako se radi.

Pored propuštanja da se neke pozitivne reforme prikažu javnosti kao reforme koje su posledica procesa pristupanja EU, ovakav pristup opet otvara mogućnost za prikazivanje nekih aktivnosti koje nemaju dodirnih tačaka sa pristupanjem EU kao obaveze koje nam je EU zahtevala, a što mora biti izbegnuto.

Takođe, zanemarivanje drugih poglavlja dovodi do izvesne apatije, gde niko ne postavlja pitanje zašto se tek 2018. predaju EU pregovaračke pozicije Srbije za poglavlja za koja smo taj poziv dobili još 2015. ili 2016. godine. Na taj način, kritički pritisak javnosti nestaje kao pokretački faktor za dalje reforme i eventalno ubrzanje procesa pregovora za koje Srbija ima mogućnosti.

Čekajući rešenje pitanja Kosova i Metohije (ne raspravljajući ovde o samim rešenjima koja se pominju u javnosti) propušta se vreme da se druge oblasti urede kako treba. Jednom kad se pitanja Kosova i Metohije reši, biće kasno da se tada pokrenu reforme u drugim oblastima.

Treba biti svestan da dostizanje standarda u drugim oblastima, nije bitno samo zato što nam to EU traži, već zato što bez dostizanja tih standarda, Srbija neće moći ravnopravno da učestvuje u članstvu u EU i da koristi sve prednosti koje to članstvo daje.

Ukoliko se ne uskladi sa pravilima EU, Srbija bi ušla u EU nespremna da se uhvati u koštac sa svim onim što se od jedne države članice zahteva (ukoliko joj uopšte bude  omogućeno da uđe  nespremna i pored prethodno postignutog sporazuma sa Prištinom).

U takvim okolnostima, samo članstvo EU, neće donositi sve one prednosti koje bi donelo da je Srbija ušla spremna. Negativne efekte takve situacije  će  snositi prvenstveno privreda koja neće biti konkurentna, a potom i sami građani usled npr. slabijeg kvaliteta hrane koju jedu ili zagađenije životne sredine u odnosu na ono što bi imali da je Srbija sprovela potrebne reforme na vreme.

Rešavanje pitanja Kosova i Metohije ni na koji način ne sprečava Srbiju da aktivno radi na ispunjavanju kriterijuma za članstvo u drugim oblastima.

Bitno je zaključiti i istaći da rešavanje problema Kosova i Metohije i postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa, nije jedini i nije dovoljan uslov da Srbija postane članica EU.

Ukoliko bi se sutra rešilo to pitanje, Srbiji i dalje ostaje otvoreno pitanje dostizanja standarda EU u brojnim oblastima.

Vladavina prava i nezavisnost pravosuđa,  borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, sloboda izražavanja i sloboda medija su pitanja koja su visoko pozicionirana na listi vrednosti EU, a neke članice EU stavljaju veliki akcenat na njih. Srbija ne sme smetnuti sa uma da pregovora pre svega sa državama članicama EU, prenosi Euractiv.

 

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Dojčinović: Ministar Popović izbegava dolazak na sud i objašnjenje detalja u vezi sa svojim firmama

Beograd, 18. decembar 2018. – Tražićemo da se procesi nastave i da se na sudu utvrdi…