Naslovna Vesti Evropska unija Merkel i Makron brane suverenitet EU u istočnom Sredozemlju

Merkel i Makron brane suverenitet EU u istočnom Sredozemlju

6 minuta za čitanje
0
107
Angela Merkel, Emanuel Makron

Brisel, 21. avgust 2020. – Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron izjavili su da neće prihvatiti napade na suverenitet članica Evropske unije, u trenutku zategnutih odnosa sa Turskom zbog istraživanja u istočnom Sredozemlju.

Prioritet u rešavanju spora treba dati dijalogu, istakli su lideri, dok Grčka traži sankcije Turskoj, smatrajući da je EU previše blaga i da ima duple standarde.

Merkel i Makron su, posle sastanka u tvrđavi Breganson, letnjoj rezidenciji francuskih lidera, priznali da nisu uvek imali iste pristupe.

Ali uvek su se približavali u želji da istočno Sredozemlje bude oblast slobode, poštovanja međunarodnog prava i stabilnosti“, rekao je Makron.

Francuski predsednik je istakao da je strateški cilj Evrope u istočnom Sredozemlju isti, a to je evropski suverenitet i stabilnost.

Želimo da osiguramo stabilnost u tom regionu i poštovanje međunarodnog prava i želimo se za deeskalaciju“, rekao je Makron.

Lideri Francuske i Nemačke su naglasili da napadi na suverenitet EU neće biti prihvaćeni i da prioritet treba dati dijalogu.

Ankara je početkom avgusta poslala istraživački brod, uz pratnju vojne flotile, da vrši potragu za naftom i gasom, tvrdeći da se istraživanja rade u turskim vodama. Grčka tvrdi da se ta oblast preklapa sa njenim epikontinentalnim pojasom i optužuje da narušava njen suverenitet.

Atina smatra da je EU blaga prema Turskoj, dok je s druge strane veoma brzo reagovala na dešavanja u Belorusiji.

Premijer Grčke Kirijakos Micotakis je na vanrednom samitu EU rekao da EU ne može da ima duple standarde za Belorusiju i Tursku.

Pristup EU u pogledu ljudskih prava i vladavine prava ne može biti različit za Belorusiju i Tursku“, rekao je Micotakis.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je izjavila da su u Turskoj i Belorusiji “dve različite situacije“.

Imamo dugu istoriju sa Turskom, prilike, saradnju, ali i sukobe“, rekla je Fon der Lajen, ističući da je za EU važna “spremnost svih strana da se uključe u dijalog“.

Šefovi diplomatija članica EU su na vanrednom samitu 14. avgusta izrazili solidarnost sa Grčkom i Kiprom i pozvali Tursku na smirivanje tenzija. Ministri će o mogućim opcijama razgovarati na sastanku 27. i 28. avgusta u Berlinu, a ta tema će biti i na agendi samita EU krajem septembra.

Grčka je tražila da EU uvede sankcije Turskoj ako nastavi nelegalne aktivnosti u istočnom Sredozemlju, ali za to je potrebna jednoglasnost svih članica EU.

Fracuska, koja je prošle sedmice poslala vojno pojačanje u sporne vode u istočnom Sredozemlju, i Austrija izrazili su punu podršku Grčkoj i založile se za čvršći stav EU prema Turskoj, dok je Nemačka, trenutno predsedavajuća EU, zauzela oprezniji stav.

Nemačka, Španija, Italija i Mađarska se više zalažu za “diskretnu diplomatiju” umesto sankcija. Mnogi u Atini veruju da neutralan stav Berlina ohrabruje Tursku da nastavi sa svojim aktivnostima.

Atina je najavila da će naredne sedmice grčki parlament razmatrati i ratifikovati sporazume o demarkaciji pomorskih granica i ekskluzivnim ekonomskim zonama sa Egiptom i Italijom.

To će verovatno dodatno naljutiti Tursku, koja grčko-egipatski sporazum smatra ništavnim, ističući da dve zemlje nemaju zajedniču granicu na moru.

Atina tvrdi da se tim sporazumom praktično poništava kontroverzni memorandum o razumevanju o demarkaciji pomorskih zona koji su potpisale Turska i Libija, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Porez na CO2 na granicama EU kao instrument zaštite klime i konkurencije

Brisel, 16. septembar 2020. – Francuska se već godinama zalaže za uvođenje poreza na emisi…