Naslovna Vesti Mijatović: Negiranje genocida slabi sposobnost društva da na vreme primeti reči i dela koja mogu dovesti do novih zločina

Mijatović: Negiranje genocida slabi sposobnost društva da na vreme primeti reči i dela koja mogu dovesti do novih zločina

10 minuta za čitanje
0
204
Memorijalni centar Potočari

Strazbur, 11. jul 2020.- Zaštita istine od onih koji je negiraju i pravda za žrtve srebreničkog genocida najbolji je način da sprečimo da se ponove genocidi.

To je  u tekstu za Dojče vele, napisalaDunja Mijatović, komesarka Saveta Evrope za ljudska prava.

Nesporno je da je u Srebrenici i oko tog grada u Bosni i Hercegovini pre 25 godina počinjen genocid. Nekoliko presuda međunarodnih sudova učinilo je to kristalno jasnim. Ipak, mnogi političari i dalje negiraju ovu istinu, produbljujući tako patnje preživelih i ugrožavajući mir“, piše Mijatović.

Genocid u Srebrenici je odneo živote više od 8.000 ljudskih bića, uglavnom bošnjačkih muškaraca i dečaka, i raselio 30.000 ljudi. Izveli su ga Vojska Republike Srpske pod komandom osuđenog ratnog zločinca uz saučesništvo pasivne međunarodne zajednice. Umesto da taj zločin prepoznaju kao jedno od najokrutnijih poglavlja savremene istorije Evrope i rade na pomirenju, mnogi ugledni političari i javne ličnosti u Bosni i Hercegovini i Srbiji podstiču plamen nacionalizma i namerno seju seme mržnje. To je opasna situacija“, ocenila je ona.

Negiranje genocida slabi sposobnost svakog društva da na vreme primeti reči i dela koja mogu da dovedu do novih zločina. Negiranjem genocida se takođe dehumanizuju preživeli i žrtve, ostavljajući ih bez priznanja i pravde. Negiranje genocida sprečava borbu protiv nekažnjivosti za ratne zločine – a na kraju i mogućnost pomirenja“, piše Mijatović.

Kao što pokazuje nedavni izveštaj o negiranju genocida u Memorijalnom centru Srebrenica, i dalje postoji politička retorika koja negira genocid, delegitimizuje sudove i veliča ratne zločince. Na primer, u Republici Srpskoj neki ratni zločinci imaju istaknute uloge u javnosti, u Srbiji se kandiduju za javne funkcije, ili vode aktivan javni život. Pritom promovišu iste gnusne laži koje su pre 25 godina dovele do tolike ljudske patnje“, ukazuje Mijatović.

Bilo bi pogrešno verovati da je taj problem ograničen samo na Bosnu i Hercegovinu i Srbiju. Svakako da bi obe države trebalo da učine mnogo više u borbi protiv nekažnjivosti i negiranja genocida. Ali, istovremeno bi evropske zemlje, koje deluju pojedinačno i kao deo međunarodnih organizacija, trebalo da izađu iz svog stanja ravnodušnosti i svom snagom se potrude za pravdu i pomirenje na Balkanu“, ukazuje ona.

Uprkos tome što je osnovan Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, međunarodna zajednica je dugo oklevala da vrši pritisak na zemlje u regionu kako bi počinioce genocida privele pravdi. Prošle su godine pre nego što su svi optuženi prebačeni u Hag. Protiv mnogih počinilaca tek treba da budu podignute optužnice. Danas međunarodna zajednica prećutkuje potrebu da se zaustave i kazne oni koji negiraju genocid. Negiranje genocida se tiče svih nas jer potkopava pravdu koja je tako mukotrpno stečena za žrtve, sadi nesklad i nepoverenje među ljudima i na taj način povećava šansu za sukobe u društvu i među državama. To bi trebalo shvatiti ozbiljno, posebno sada kada neonacističke i nacionalističke partije ponovo jačaju skoro svuda u Evropi“, piše Mijatović.

Prvi korak koji treba preduzeti je donošenje zakona na nacionalnom nivou koji kriminalizuje negiranje genocida. Takvi zakoni bi veoma doprineli postavljanju stvari na pravo mesto i smanjenju šansi da politički lideri i druge javne ličnosti vode sramotne diskurse o genocidima. Takvi zakoni su usvojeni u nekoliko evropskih zemalja. Sledeći korak bi bilo uspostavljanje međunarodnog Dana sećanja na genocid u Srebrenici. To Majke Srebrenice odavno zahtevaju – i to je najmanje što bi međunarodna zajednica mogla da učini. Nažalost, samo je Evropski parlament imao hrabrosti da postupi po tom zahtevu 2009, kada je pozvao Savet Evropske unije i Evropsku komisiju da „na odgovarajući način obeleže genocid u Srebrenici i Potočarima“ i predložio da se 11. jul proglasi Danom sećanja. Prošle godine poziv da se uspostavi Dan sećanja ponovile su Munira Subašić i Kada Hotić, dve srebreničke majke, koje su prošle godine prvi put došle u Savet Evrope“, navela je Mijatović.

Za uspostavljanje međunarodnog dana sećanja potrebna je samo politička volja. Međunarodne organizacije to ne bi koštalo ništa, ali bi mnogo značilo preživelima. Pogotovo ove godine, kada će obležavanje 25. godišnjice biti smanjeno zbog pandemije, uspostavljanje ovog dana pokazalo bi posvećenost pravdi i istini. Istovremeno, žrtavama i preživelima genocida u Srebrenici time bi se priznalo ljudsko dostojanstvo“, ocenila je Mijatović.

Međutim, neophodni zakoni koji zabranjuju negiranje genocida i uspostavljanje Dana sećanja nisu dovoljni za trajno suprotstavljanje negiranju genocida – za to je potrebno obrazovanje. Školski udžbenici svih država članica Saveta Evrope trebalo bi da sadrže objektivni prikaz genocida u Srebrenici, objašnjavajući šta se dogodilo, zašto i sa kojim posledicama. Udžbenici bi trebalo da obrazuju o prošlosti, raskrinkaju mitove, prenose misli o pravdi i jednakosti za sve. I trebalo bi da vaspitaju da se sve žrtve tretiraju kao naše, bez obzira na njihovo poreklo ili identitet“, piše komesarka Saveta Evrope za ljudska prava.

Zaštita istine od onih koji je negiraju i izvršenje pravde za žrtve srebreničkog genocida najbolji je način da sprečimo da se ponove genocidi“, zaključila je Mijatović.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Vesti
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Evropska komisija pokrenula postupak protiv Kipra i Malte zbog šeme “zlatnog pasoša”

Brisel, 20. oktobar 2020. – Evropska komisija pokrenula je postupke protiv Kipra i Malte z…