Naslovna Politika Miletić: Ako u društvu postoje dve paralelne realnosti, nemoguće je graditi demokratiju

Miletić: Ako u društvu postoje dve paralelne realnosti, nemoguće je graditi demokratiju

19 minuta za čitanje
0
171
Goran Miletić

Valjevo, 20. jul 2020. – Kada bi u Srbiji postojala jasna podela vlasti i pravna država, period nakon izbora i uoči formiranja nove republičke vlade, mogao bi se iskoristiti, između ostalog, i za (pr)ocenu stanja ljudskih prava građana i građanki.

Autor teksta: Aleksandar Milijaševič, predsednik udruženja Dijalog i glavni i odgovorni urednik potala Dijalog Net

O ljudskim pravima i vladavini prava u Srbiji za Dijalog Net govori Goran Miletić, direktor za Evropu u organizaciji Civil rights defenders (CRD).

Kako ocenjujete mandat Ane Brnabić u kontekstu stanja ljudskih prava u Srbiji, da li je i na koji način doprinela sistemskom i suštinskom unapređenju stanja ljudskih prava?

Treba biti jasan u vezi sa nekoliko činjenica. Prva je da nije došlo do unapređenja poštovanja ljudskih prava u Srbiji u protekle četiri godine, a u proteklih nekoliko meseci se stiče utisak da je implementacija međunarodnih standarda ljudskih prava jako loša. Druga činjenica je da uvek kada se objavi neki merodavan izveštaj predstavnici vlasti kreću u odbranu politike Vlade i tretiraju izveštaje kao neprijateljski čin, umesto da zajedno sa brojnim organizacijama, medijima i akademskom zajednicom rade na unapređenju stanja. Treća činjenica je da je malo toga zavisilo lično od Ane Brnabić, već sve promene u Srbiji zavise od političke volje koja je oličena u Predsedniku Srbije. Ovo upravo i jeste jedan od problema u Srbiji, jer je podela vlasti gotovo nevidljiva, a poštovanje principa vladavine prava na prilično niskom nivou.

Vrata civilnog društva, medija, javnosti, ali i međunarodne zajednice (u prvom redu EU) su širom otvorena i sve zavisi od vlasti, ali se čini da se situacija neće promeniti na bolje u narednom periodu.

Kako ocenjujete stanje ljudskih prava u Srbiji tokom vanrednog stanja?

Vanredno stanje je bila prilika da se jaz u prilično podeljenom društvu smanji i da svi pronađemo makar neki cilj oko koga se slažemo. Međutim, ova prilika je propuštena, a mnogo toga – počev od načina na koji je uvedeno vanredno stanje pa do hapšenja novinara koji istražuju teme od javnog interesa – nije bilo u skladu sa međunarodnim i domaćim standardima. Činjenica je da se mnogo ljudskih prava može ograničiti u interesu javnog zdravlja, ali postoje mnoga prava koja se građanima nikako ne mogu uskratiti. Štaviše, vlast je dužna da građanima pruži tačne i precizne informacije, što nije bio slučaj.

Da li su i na koji način ljudska prava kao tema postojala u izbornoj i bojkot kampanji?

Čini se da ljudska prava nisu bila tema ni za jednu od tri partije čiji će poslanici činiti saziv nove Skupštine. Što se tiče manjinskih partija, one su uvek više fokusirane na kolektivna manjinska prava, što je i logično. Neke liste (LDP i UDS, na primer) jesu često govorile o poštovanju ljudskih prava, ali je krajnje razočaravajuće što stranke koje su bojkotovale izbore nisu bile eksplicitne i vokalne u vezi ljudskih prava. Od njih se uglavnom mogao čuti poziv na bojkot i opšta mesta o „režimu“. Koliko god da je to razumljivo, građani treba i od ove grupe stranaka da čuju jasne stavove prvenstveno u vezi usvajanja evropskih vrednosti, u šta spadaju ljudska prava i vladavina prava. Nažalost, ne vidi se da će ova grupa stranaka ponuditi jasne stavove za teme kao što su ratni zločini, pristupanje EU, Kosovo, unapređenja položaja LGBT zajednice itd.

Koje grupacije su više “zaboravile” i “skrajnule” ljudska prava kao važnu svakodnevnu životnu temu – vlast, bojkotaški opozicioni blok, opozicija koja je učestvovala u izborima ili građanski pokreti?

Kao što sam već rekao, moje najveće razočarenje je blok koji je bojkotovao izbore, budući da su propustili šansu da pokažu da građanima nude puno poštovanje ljudskih prava ako dođu na vlast.

Šta može da se očekuje od novog saziva Parlamenta i nove republičke vlade kada su u pitanju ljudska prava u Srbiji i evropske integracije, smirivanje tenzija u regionu..?

Retko sam pesimista, ali što se tiče novog saziva Parlamenta, mesta za optimizam nema. Čini se da će Parlament otići još više u desno, a da će sve zavisiti od volje SNS tj. Predsednika Srbije. Biće jako teško sa poslanicima vladajuće većine razgovarati o bilo kojoj temi koja se tiče unapređenja ljudskih prava. Pristupanje EU je i dalje zvanično proklamovan cilj, pa će neki zakoni svakako biti usvojenim, ali će njihov domet biti ograničen. Naravno, postoji mogućnost da se stvori politička volja i da ceo proces krene mnogo brže, ali ne deluje da će se primena zakona brzo unaprediti.

Kako ocenjujete poslednje događaje na ulicama u Beogradu?

Inicijalno okupljanje je krenulo spontano i da se na tome završilo najverovatnije ne bi bilo nikakvog nasilja. Nije dobro praviti generalizacije, ali iz mog iskustva spontani protesti uvek dovode do toga da se pridružuju grupe koje imaju vrlo jasne instrukcije sa ciljem da zaustave proteste time što će ih učiniti neprihvatljivim ogromnoj većini mirnih demonstranata. Među ekspertima postoji neslaganje koje ovaj put „poslao“ koje grupe, ali rezultat je bio isti – protesti nestaju posle nepotrebnog nasilja.

Međutim, ono što se desilo na ulicama, a to je tortura policije nad građanima je za mene zapanjujuća.

Iako sam na protestima još od početka 90-tih, a 20 godina se bavim torturom, velikog broja jasnih slučajeva torture za ovako kratko vreme nije bilo još od vremena Miloševića. Tada je bilo mnogo teže dokumentovati na video i foto snimcima, dok danas ovakve incidente može dokumentovati svaki građanin, što je i bio slučaj.

Jako je opasno govoriti o nasilju nad „nedužnim“ građanima jer to implicira da policija ima pravo da tuče građane i da je razlika samo u proceni trenutka kada to može. Međutim, domaći zakoni i međunarodni standardi su jasni – upotreba sile je izuzetna, mora biti proporcionalna, situacije su veoma precizno definisane, a postoje čak i brojni detalji (npr. po kojim delovima tela policajac nikako ne sme udarati „pendrekom“). Posle snimaka, usledila su privođenja, koja takođe u većini slučajeva nisu bila u skladu sa standardima.

Postoji mnogo izjava žrtava i svedoka u kojima navode da nije dopušteno prisustvo advokata ili da nisu poštovani drugi principi fer i pravičnog suđenja. Što se tiče presuda, kazne su takođe nesrazmerne opisu prekršaja. Na primer, momak koji opsovao dvojicu policajaca u Beogradu, dobio je 60 dana zatvora i presuda je postala izvršna odmah. Ovakvi postupci vlasti (i sudova) su zabrinjavajući.

 Kako se može karakterisati ponašanje demonstranata i državnih organa?

Postoje dva dela demonstranata. Prvi deo je mirno protestovao, a u ovom delu su i oni koji koriste parole koje se ne sviđaju vlastima. To sve spada u slobodu okupljanja i tortura nad ovim delom demonstranata ili njihovo kažnjavanje zatvorom samo zbog parola i slogana je apsolutno neprihvatljiva.

Drugi deo demonstranata je onaj koji je koristio nasilje. Njih možemo podeliti na autentične koji veruju da se ekstremnijim metodama može nešto postići, uključujući i veoma mlade ljude kojima je agresija način da ispolje nezadovoljstvo.

Druga podrgrupa su oni koji su došli sa zadatkom da učine planirane akte nasilja, kako bi isprovocirali policijsku reakciju. Te scene nasilja i upada u Parlament su veoma dobro medijski pokrivene i dovode do pada zainteresovanosti za proteste i osudu šire javnosti.

Nažalost, verzija koju su nam predstavnici vlasti ponudili nema baš puno veze sa onim što se moglo videti na ulicama. To je veliki poraz za Srbiju jer je nemoguće graditi demokratiju ako u društvu postoje dve paralelne realnosti.

Kako ocenjujete izjavu Zaštitnike građana „da policija nije koristila prekomernu silu prema učesnicima“?

Sudeći po dostupnim snimcima, izjavama svedoka, fotografijama i drugim dokazima, stiče se utisak da je prekomerna sila korišćena veliki broj puta. Zbog toga možemo govoriti o sistematskom kršenju UN Konvencije protiv torture, a ne o nekim minornim slučajevima. Odgovornost Ombudsmana je velika i ja se nadam da će on utvrditi sve činjenice što pre.

Kako ocenjujete reagovanje organizacija za ljudska prava povodom navedene izjave ZG?

Organizacije su dobro reagovale, u skladu sa svojim mandatima. Dosta njih je dokumentovalo slučajeve, pružalo pravnu pomoć i javno reagovalo. Ovo nije jednostavan proces i pružanje pravne pomoći vezano za ove proteste će se nastaviti narednih meseci, a verovatno i godina, imajući u vidu sporost našeg pravosuđa. Imajući u vidu da je ovaj broj incidenata neočekivan, imam utisak da su organizacije prilično dobro reagovale.

Nedavno je Crna Gora dobila Zakon o životnom partnerstvu lica istog pola. Sa stanovišta ljudskih prava šta to znači za LGBTpopulaciju. a šta za društvo koje je na taj način uredilo odnose među svojim građanima i građankama.

Zakon koji je Crna Gora usvojila je prvi u regionu Zapadnog Balkana i predstavlja ispunjenje medjunarodne obaveze koju Crna Gora ima kao članica Saveta Evrope. Ovim zakonom se otvara mogućnost za jednak tretman građana koji pripadaju LGBT zajednici. To je samo mogućnost, jer će mnogo zajednica ostati neregistrovano iz straha od posledica koje mogu imati u praksi kada njihova zajednica eventualno postane medijski vidljiva.

Značaj ovog zakona je svakako ogroman za celo društvo i veoma važno je da se ništa dramatično nije desilo, ni pre ni posle usvajanja zakona, iako su neki to predviđali.

Koliko je Srbija blizu ili daleko od donošenja ovakvog zakona?

Nažalost, deluje da je Srbija i dalje daleko od usvajanja ovog zakona iako je Vlada u svojoj strategiji predvidela izradu nacrta i javnu raspravu o ovom zakonu. Nevladine organizacije su odavno izradile model zakona kao svoj doprinos, ali je očigledno da za sada nemamo političku volju.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Politika
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Izveštavanje medija o nasilju prema ženama u Srbiji je senzacionalističko i bez društvenog konteksta

Beograd, 06. avgust 2020. – U polovini izveštaja o nasilju prema ženama mediji su otkrili …