Naslovna Vesti Srbija Minić: Država se posebno uništava proteklih osam ili devet godina

Minić: Država se posebno uništava proteklih osam ili devet godina

10 minuta za čitanje
0
19

Beograd, 07. februar 2021. – Država se decenijama sistemski razgrađuje i uništava, posebno proteklih osam ili devet godina, kada sve prelazi u ruke jednog čoveka, koji zamenjuje institucije, sve zna, brine i o svemu je informisan, izjavio je u intervjuu FoNetu član Upravnog odbora Transparentnosti Srbija, Zlatko Minić.

Time šalje poruku i onima koji su uključeni u kriminal i korupciju i građanima, ukazao je on u serijalu razgovora Kvaka 23 i primetio da je vlast prećutala pad Srbije na nedavno objavljenoj globalnoj listi indeksa precepcije korupcije na 94.mesto od 180 zemalja.

Kako proističe iz nalaza Transparensi Internešenel, time je Srbija ostvarila najgori rezultat u proteklih osam godina. Pošto nije postojao način da vlast ovu lošu vest “interpretira pozitivno”, odabrala je  jednostavnu tatiku da je ignoriše, protumačio je Minić.

On je novinarki Danici Vučenić rekao da ova vest, s obzirom na medijsku situaciju, neće ni dopreti do većine građana ili će dopreti onaj deo da smo bolji od Bosne i Hercegovine ili Albanije i da smo “lideri u regionu u borbi protiv korupcije“.

Prema Minićevoj oceni,  borba protiv korupcije pada sve niže i niže, čak i u “ekspozeima“ mandatara, a statističkim podacima se zamagljuje činjenica da je ta borba svedena na procesuiranje pojedinaca.

Kako je uporedio, pre 10 godina “korupcija je bila decentralizovana i postojala je veća ’konkurencija’,  jer je bilo mnogo manjih centara uticaja i ulaznih stanica za korupciju”.

Nasuprot tome, kako je predočio, danas je uspostavljena “centralizovana, hijerarhijski organizovana piramida u kojoj je cena korupcije daleko viša, uz privid da sistem funkcioniše, jer se neki poslovi, poput puteva, završavaju bez obzira na to koliko je sve jezivo skupo po građane“.

“Sve su veći i veći troškovi privida da stvari funkcionišu, s obzirom na to da treba zadovoljiti sve apitete u piramidi korupcije”, objasnio je Minić.

To se, prema njegovom tumačenju, vidi na primeru subvencija za strane investitore  koje postaju sve više i niko ne pita koliko sve košta i kakav je efekat, a čak i kada neko u toj piramidi nije zadovoljan, pacifikuje se drugim privilegijama, kao što se građani pacifikuju sa po 100 evra.

On je podsetio da je, posle hapšenja Miroslava Miškovića, zaključeno da je najveći deo borbe protiv korupcije završen,  dok se sada, posle hapšenja grupe Veljka Belivuka, boji  zaključka da je borba protiv organizovanog kriminala okončana.

Da je time problem rešen i da statistički počne da se dokazuje kako stvari stoje mnogo bolje nego ranije, obrazložio je Minić, koji smatra da se hapšenje ove grupe “dosta dobro uklopilo u prethodnu najavu borbe protiv organizovanog kriminala i 100 dana rada Vlade Srbije“.

Napominje, međutim, da su borbe protiv kriminala i korupcije povezane i da su za suzbijanje obe pojave potrebni uređena država i njeni mehanizmi, kao i vladavina zakona.

Ako država “zapusti” borbu protiv korupcije, onda nastaju “problemi sa ekonomijom, siromaštvom i izbornim rezultatom, a ako se država ne bavi organozovanim kriminalom, onda nastaju  bezbednosni problemi koji mogu imati posledica i po državu i po zvaničnike“, upozorio je Minić.

Odbijanje vlasti da objavi  cenu vakcina i spomenika Stefanu Nemanji, on vidi kao “uspostavljen sistem  preventivnog održavanja mehanizma da se o svemu ćuti i da ništa nije transparentno čak i kada nema korupcije“.

Kako je objasnio, ukoliko se “umanji dostignuti nivo netransparentnosti, postoji mogućnost za snažnijim zahtevima da se i druge stvari objave“ i  postave pitanja “zašto smo mi platili ovoliko, a neko drugi manje, ili zašto je nešto koštalo ovoliko, a pre tri godine nije“.

Podsetio je na raniji “skandal“ kada je, posle dosta napora, “objavljen“ ugovor sa Fijatom, koji je u najvećoj meri bio “zacrnjen” i konstatovao da su stvari od tada otišle dalje, pa sada “ne možemo da saznamo cenu ni jednog običnog spomenika, što je apsurdno“.

Prema njegovim rečima, “možda se u cenu vakcina niko i ne ugrađuje i suludo bi bilo da je drugačije, a u ovoj situaciji je razumno i racionalno da platimo i više da bismo se vakcinisali u februaru umesto u septembru ili oktobru”.

“U jednom trenutku mora se, ipak, podvući crta i objaviti koliko je sve koštalo“, naglasio je Minić, uz opasku da je “najvažnija cena da se vakcinišemo na vreme“.

Upitan  da li vlast u izvesnom smislu “potkupljuje“ građane njihovim novcem, on je odgovorio da se “građanima šalje poruka da je tu neko ko misli za njih, da taj misli sve najbolje i onda im da 100 ili 30 ili 50 evra”.

“Naravno da građani taj novac ne vide kao svoj, već kao poklon nekon funkcionera“, a reč je zapravo o “namirivanju birača“, imajući u vidu da je novac na raspolaganju samo punoletnima, rekao je Minić.

Uprkos činjenici da su na čelu nekih antikuripcijskih tela i nezavisnih institucija, mimo zakona, predstavici SNS koji su zamrznuli stranačko članstvo, on naglašava da “institucije ne bi trebalo ignorisati, jer ne možemo praviti paralelne“.

U sudovima i tužilaštvu postoji mnogo onih koji žele da rade svoj posao, ocenio je Minić i primetio da se, posle “perioda opšteg ćutanja i straha, ljudi ohrabruju i progovaraju o problemima“.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Srbija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Ukida se naknada za roming od 1. jula u regionu Zapadnog Balkana

Beograd, 26. februar 2021. – Naknada za roming u regionu Zapadnog Balkana biće ukinu…