Naslovna Civilno društvo Na Zapadnom Balkanu vlasti rade na sužavanju prostora za delovanje građana i organizacija civilnog društva

Na Zapadnom Balkanu vlasti rade na sužavanju prostora za delovanje građana i organizacija civilnog društva

9 min read
0
69
ICSW2019

Beograd, 9. april 2019. – Napredak koje su zemlje Zapadnog Balkana postigle na putu ka članstvu u EU još nije dovoljan da se izbegnu kršenja građanskih i ljudskih prava, a vlasti rade na sužavanju prostora za delovanje građana i organizacija civilnog društva, ocenjeno je 9. aprila na skupu u okviru Međunarodne nedelje civilnog društva, koja se održava u Beogradu.

Predstavnica Balkanske mreže za razvoj civilnog društva Anja Bosilkova Antovska istakla je da je prostor za učešće građana u aktivnom kreiranju politika sve manji.

Antovska smatra da najveći problem organizacija civilnog društva u regionu predstavljaju populistički napadi usmereni prema njima, često od strane vlasti, koja ih često imenuje kao strane agente i plaćenike.

Prema njenim rečima, takvi pritisci i ocene doveli su do nezadovoljstva dela građana koji je rešio da neslaganje sa vlastima pokaže na ulicama kroz proteste.

Ona je podsetila na proteste "Pravda za Davida" u Republici Srpskoj, kao i na masovne proteste protiv vlada u Srbiji i Crnoj Gori.

Dodala je da regionu nedostaje i sloboda medija, navodeći da su novinari mete napada, lažnih optužbi, pre svega od strane vlasti, čiji predstavnici svojim izjavama prave atmosferu u kojoj se rizikuju i ljudska prava.

Predstavnik Evropskog antirasističkog pokreta (EGAM) iz Hrvatske Mario Mažić ocenio  je da na prostoru Balkana vlasti rade na tome da smanje prostor za delovanje građana i civilnog društva.

Kako je istakao, predstavnici civilnog društva nemaju većinsku podršku, često su javna meta, zbog čega mnoge stvari koje rade i za koje se zalažu, širi sloj stanovništva doživljava kao nepopoularne.

Mažić je kazao da takva percepcija javnosti otežava mobilizaciju šireg sloja građana koji bi mogli da utiču na promenu politika, a organizacijama civilnog društva podriva efikasnost i ostvarenje onoga za šta se zalažu.

Kao loše po rad sektora civilnog društva u regionu naveo je i finansijsku zavisnost upravo od tih vlada ili donacija iz inostranstva.

 Prema rečima poljske novinarke, koja je i predstavnica Fondacije reportera, Ane Gielevske, novinari u centralnoj i istočnoj Evropi suočavaju se sa mnogim pretnjama, a očigledan je i pad slobode štampe, što je i svetski trend.

Ona je kazala da su na delu zakonska ograničenja vlada, kao i preuzimanje nezavisnih medija od strane onih koji su bliski vlastima.

Dodala je da širom Evrope političari često napadaju medije umesto da obezbede odgovore koje od njih zahteva javnost, širi se mržnja preko društvenih mreža koje se koriste za napad na organizacije civilnog društva i nezavisne medije, što je proizvelo opštu polarizaciju.

Gielevska smatra da je jedini način da se stanje poboljša saradnja medija i organizacija civilnog duštva kako bi se masovnije borili protiv propagande.

Predstavnik švajcarske organizacije Helvetas Džasper Elias Laurisden istakao je da je trend represije i smanjenja sloboda zahvatio čitav svet.

Kako je naveo, rad organizacijama civilnog društva otežavaju promene zakonske regulative, dodatno oporezivanje.

Laurisden je kazao da se organizacije civilnog društva ni na koji način ne konsultuju u političkom dijalogu, da se branioci ljudskih prava napadaju i zlostavljaju, a bilo je i onih koji su ubijeni upravo u toj borbi.

On smatra kako je potrebno da organizacije civilnog društva, koje se zalažu za ljudska prava i brane pozitivne vrednosti društva, zauzmu prostor koji sada pripada verskim organizacijama ili udruženjima koja promovišu homofobiju ili militarizam.

Video porukom skupu se obratila i aktivistkinja iz Zimbabvea Farai Murambva, koja je kazala da je bila sprečena da dođe u Srbiju, upravo zbog toga što je aktivan član organizacija civilnog društva koja se pre svega bori za obrazovanje mladih.

Ona je navela da je cena školovanja u njenoj zemlji povećana i da je vlada, nakon protesta građana, ukinula pristup internetu mnogim stanovnicima Zimbabvea, zbog čega ona mora da utvrdi koliko dece u njenoj zemlji nema pristup obrazovanju.

Murambva smatra da je skup organizacija civilnog društva, poput ovog u Beogradu, jedan od načina da se čuje glas onih koji ne mogu da prevaziđu ograničenja u sopstvenim državama i da uz pomoć kolega iz drugih zemalja ostvare ono za šta se zalažu.

Na skupu je istaknuto da se u 111 zemalja sveta vrši ozbiljan pritisak na građanska prava i da u takvim uslovima živi oko šest milijardi stanovnika, odnosno da samo 4% svetskog stanovništva uživa u blagodetima ostvarenih ljudskih prava.

Međunarodna nedelja civilnog društva, koja se održava od 8. do 12. aprila u Beogradu, predstavlja globalno okupljanje oko 1.000 lidera civilnog društva, aktivista i građana iz različitih sektora i regiona sveta, zainteresovanih da se uključe u pronalaženje zajedničkih rešenja za globalne izazove.

Program manifestacije uključuje najmanje 30 sesija na teme koje se kreću od sužavanja slobode medija, hitne pomoći organizacijama koje trpe napade i povećanja odgovornosti civilnog društva, prenosi Euractiv.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Civilno društvo
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Raspisani konkursi u oblasti javnog informisanja

Beograd, 14. april 2019. – Ministarstvo kulture i informisanja raspisalo je devet ko…