Naslovna Društvo Narodna skupština ne ispunjava zakonsku obavezu i treću godinu za redom ne razmatra izveštaj zaštitnika građana

Narodna skupština ne ispunjava zakonsku obavezu i treću godinu za redom ne razmatra izveštaj zaštitnika građana

7 minuta za čitanje
0
757

Beograd, 05. maj 2017. – Saradnja zakonodavnih i izvršnih organa sa zaštitnikom građana nije adekvatna, radna, manjinska i pravo na kritiku dramatično su ugrožena a broj ranjivih grupa povećan je u odnosu na prethodni period, ocenili su učesnici panel diskusije "Peščanika" o radu ombudsmana.

Vršilac dužnosti zaštitnika građana Miloš Janković ocenio je da je jedan od najilustrativnijih primera odsustva saradnje državnih službi sa ombudsmanom, činjenica da Narodna skupština još nije razmatrala Izveštaj zaštitnika za 2016. godinu iako je na to obavezna po zakonu i poslovniku,prenela je Beta.

"Veliki problem postoji i u saradnji sa izvršnim organima. Državni službenici srednjeg ranga jako dobro sarađuju sa zaštitnikom, ali problem nastaje čim ombudsman uoči sistemske nedostatke i ukaže najvišim organima da ne mogu tako postupati, što najbolje ilustruje primer rušenja objekata u Savamali", rekao je Janković.

Po njegovim rečima, primer Savamale pokazuje "potpuni izostanak reakcije pravne države na ono što je utvrdio državni organ".

"U ovom slučaju problem predstavlja i rad tužilaštva. Nedopustivo je da ta institucija ne inicira disciplinski postupak u policiji ako ona ne postupa po nalozima tužilaštva u konkretnom slučaju. Opasno je i to što se oni organi koji su dužni da znaju šta se desilo u Savamali, ne oglašavaju, a da visoki državni zvaničnici govore da poseduju saznanja ko je odgovoran", kazao je Janković.

Komentarišući Izveštaj zaštitnika građana za 2016. godinu, profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić kazala je da su brojna prava građana "ozbiljno ugrožena ili su ih građani potpuno lišeni" kao i da je proširen broj ranjivih grupa.

Po njenim rečima, u Srbiji postoji paralelna vlast, "amalgam političara, tajkuna i kriminalaca koja veoma mnogo utiče na rad državnih organa".

"To je četvrti nivo vlasti, država u državi koja nije na javnoj sceni. Iako u pravnom smislu postoji institucionalni okvir, pravi je personalizovan, sveden na jednu osobu koja je istovremeno i premijer, i predsednik i koordinator bezbednosnih službi. Čak i kada institucije postupaju po preporukama ombudsmana u slučajevima povrede prava, sve se zaustavlja ako se time pogađa četvrti nivo vlasti", rekla je Vesna Rakić Vodinelić.

Ona je dodala da institucija ombudsmana postoji kako bi štitila građane od "premijera, predsednika i drugih predstavnika države" a da državni organi u Srbiji "ćute o radu zaštitnika ili preko tabloida nastoje dovesti u pitanje ličnost onih koji obavljaju tu funkciju".

Sociološkinja Vesna Pešić ocenila je da Izveštaj ombudsmana za 2016. godinu pokazuje da su radna i manjinska prava, kao i pravo na kritiku "dramatično ugrožena", a da institucijama i javnim preduzećima nedostaje efikasna unutrašnja kontrola.

"Svaki organ treba da ima unutrašnje mehanizme za otklanjanje nedostataka u svom radu jer bi se onda i manji broj građana obraćao ombudsmanu. Zaštitnik nije institucija koja sama brine o poštovanju ljudskih prava, to treba da rade državni organi", kazala je Vesna Pešić. 

Ona je ocenila i da se u Srbiji odvija proces "masovnog osiromašenja" građana.

"Kada se govori o deficitu, treba reći da to nije samo deficit budžeta već i deficit u zdravstvu, kulturi, obrazovanju. Istovremeno je i institucionalni proces ljudskih prava otišao nadole, ništa se ne dešava a da ne dolazi iz jednog centra", dodala je Vesna Pešić.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Društvo
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Pravosnažna presuda poništava rešenje nedeljnika NIN o otkazu Antoneli Rihi

Beograd, 18. septembar 2019. – Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu Prvog osnovno…