Naslovna Društvo Nedeljković: Setimo se socijalnih radnika

Nedeljković: Setimo se socijalnih radnika

8 minuta za čitanje
6
2,381
Sofija Nedeljković

Beograd, 26. mart 2020. – Dvadeset prvi vek. Virus Covid 19, poznatiji kao korona virus hara svetom noseći ljudske živote sa sobom. Virus je najpre zahvatio Kinu, potom ostale delove Azije, Ameriku i najzad stigao je i u Evropu. Veći deo sveta proglasio je vanredno stanje zbog pandemije koja je nastupila, pa tako i Republika Srbija.

Autorka teksta je Sofija Nedeljković, članica  Unije studenata socijalnog rada Fakultet političkih nauka.

Zdravstveni radnici rizikuju svoje zdravlje, a možda i svoje živote kako bi pomagali u zaustavljanju pandemije i kako bi spašavali ljudske živote. Radnici u prodavnicama rizikuju svoje zdravlje, a možda i svoje živote kako bi čovek imao način da namiri svoje osnovne egzistencijalne potrebe.

A šta je sa onima koji svakodnevno rizikuju svoje živote, mentalno zdravlje i duševni mir da bi pomagali ljudima, ne samo u zadovoljavanju osnovnih životnih potreba, već i u ostvarivanju čitavog bio-psiho-socijalnog bića i svih njegovih potencijala?

Podignuta je tolika halabuka usled nedostatka dezinfikacionih sredstava, zaštitne opreme, zdravstvenih radnika (jer je većina, složićete se, otišla da radi u Nemačku ili neku drugu zapadnu zemlju, jer ovde država ne može da ih plati) i žrtve koju ti zdravstveni radnici podnose poslom kojim se bave.

U jednoj takvoj situaciji gde svi brinemo ne samo o svom, već i o zdravlju svojih bližnjih, zaboravili smo jedan možda mali, možda „socijalni“, ali ne samo u ovom trenutku nego inače, veoma važan deo društva – socijalnu zaštitu.

Šta je sa socijalnim radnicima koji su kao svoj životni poziv izabrali da bezuslovno i nesebično pomažu svima onima kojima je pomoć potrebna?

Ti socijalni radnici svakodnevno rade sa ugroženim grupama ljudi. Ti socijalni radnici se izlaskom na terene svakodnevno izlažu nehumanim i nehigijenskim uslovima, kako bi pomogli onima koji u tim uslovima žive. I sve to, bez ikakve zaštite. Socijalnog radnika niko ne pita da li ima masku, da li ima rukavice. Niko ga ne pita da li mu je prijatno kada treba da pomogne osobi sa poremećajem ponašanja koja u sred razgovora počne nasilno da se ponaša. Niko ga ne pita da li se oseća bezbedno na svom radnom mestu.

S druge strane, tabloidni mediji ne propuštaju da iskoriste svaku priliku i u naslov napišu kako socijalni radniciotimaju decu“. Ne propuštaju priliku da na svakom koraku za nefunkcionisanje sistema socijalne zaštite okrive, ne državu koja taj sistem nameće, već socijalne radnike kao pojedince.

Socijalni radnici su kod nas, nažalost, samo karike u sistemu. Ali te karike nisu obične, beznačajne i zanemarljive. Ti ljudi su izabrali poziv da nezavisno od situacije u kojoj se oni sami nalaze, nezavisno od životnih, društvenih ili svetskih okolnosti, svaki trenutak svog života posvete pomaganju onima koji su napušteni ili ostavljeni od strane porodice, prijatelja, suseda i poznanika, koji su za državu nevidljivi i tako odbačeni ne mogu sami da se bore sa životnim nedaćama koje ih snalaze.

Proglašeno je vanredno stanje.

Dok zdravstveni radnici rade u bolnicama, na klinikama, u domovima zdravlja, socijalni radnik obilazi onog beskućnika u podzemnom prolazu na Zelenom vencu. Socijalni radnik razgovara sa ženom koja je žrtva nasilja i nalazi način kako da joj pomogne da u ovoj vanrednoj situaciji ne bude izolovana sa tim istim nasilnikom.

Socijalni radnik starima donosi hranu i ostale potrebštine, ne samo kada je vanredno stanje, već svakodnevno. Socijalni radnik vodi računa da osobe sa invaliditetom nikada ne budu same, da uvek budu obskrbljene i zaštićene, a ne samo u vreme vanrednog stanja.

Pročitajte i Kratak vodič kroz vanredno stanje i ograničavanje prava u vanrednom stanju, kao i Kako do pravne pomoći u slučaju kršenja ljudskih prava u uslovima vanrednog stanja.

Za vreme vanrednog stanja socijalni radnik ima još više posla, te bezuslovno voleći ljude radi još više. Bez zaštitne opreme, maski, rukavica. Bez povećane plate. Bez sigurnosnog sistema i tastera za hitne slučajeve. Bez i jedne reči „hvala“.

Zato sledeći put kada budete na svojim prozorima, terasama i balkonima aplaudirali zdravstvenim radnicima koji nas štite u ovom stanju u kom smo se našli, ne zaboravite da aplauz uputite i drugoj strani novčića, socijalnim radnicima.

Zato što zdravlje nije samo fizičko, već i psiho-socijalno, a u vanrednim stanjima ovo drugo je nekada mnogo teže očuvati od prvog.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Društvo
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

YUCOM: Sloboda mišljenja i izražavanja, sloboda medija, pravo na obaveštenost u fokusu treće analize “Ljudska prava i Covid -19”

Beograd, 18. maj 2020. – U Republici Srbiji, u cilju sprečavanja širenja zaraze i po…