Naslovna Civilno društvo Nekažnjivost nasilja iz mržnje opterećuje položaj LBGT osoba u Srbiji

Nekažnjivost nasilja iz mržnje opterećuje položaj LBGT osoba u Srbiji

8 minuta za čitanje
0
134
Da se zna

Beograd, 6. jun 2019. – U Srbiji je u prethodnom periodu zabeleženo 30 odsto više slučajeva zločina iz mržnje u odnosu na 2017. godinu.

U 2018. prvi put je donešena presuda za ovo krivično delo, rečeno je na predstavljanju izveštaja o zločinu iz mržnje udruženja “Da se zna” – “Podaci, a ne zvona i praporci“.

Radim kao učiteljica u jednom manjem mestu u Subotici. Živim sa partnerkom preko deset godina. Mnogo ljudi zna nas, ali zbog mog posla nikada to nismo javno pokazivale. Ona ima maloletnog sina koji živi sa nama. Do sada sam imala manjih problema na poslu, ali se nikada nije desilo da me neko napadne. Sve do ove godine, kad je kolega koji predaje fiziku nasrnuo na mene i tom prilikom me povredio u predelu stomaka i vrata. Pretio je da će me prijaviti inspekciji, govoreći da širim štetan uticaj na decu. To se desilo na velikom odmoru, u toaletu za osoblje. Niko od kolega to nije video. Od marta živim u strahu da će me ponovo napasti. Plašim se da ga prijavim, budući da je u vlasti, a i ne bih mogla zbog sina, na kojeg bi to ostavilo velike posledice“, ove reči prepadnice LGBT zajednice, kako ocenjuju predstavnici „Da se zna“, na najbolji način ilustruju stepen poverenja koje žrtve nasilja imaju u institucije koje su zadužene da ih zaštite.

Ostaje otvoreno pitanje da li zločin iz mržnje zaista raste, ili je broj prijava rezultat njegove povećane vidljivosti“, napominje Miloš Kovačević, autor izveštaja o protivpravnom postupanju motivisanom seksualnom orijentacijom i rodnim identitetom.

Kovačević objašnjava da zločin iz mržnje predstavlja oblik kriminaliteta inkriminisan u Krvični zakon 2012. godine, kad je dodat član 54a, koji kao otežavajuću okolnost prepoznaje ovo protivpravno postupanje.

Prema navedenom Zakonu, ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela.

U odnosu na podatke iz 2017. godine, nisu primećene značajne promene. Procena nasilja koji uključuje pretnje je opao, ali je diskriminatorno postupanje poraslo. Čak dve trećine slučajeva zločina iz mržnje su zabeležena u Beogradu, među kojima su dva slučaja seksualnog zlostavljanja cisrodnih lezbejki“, rekao je Kovačević, dodajući da su prethodnoj godini zabeležena tri slučaja gde su žrtvama nanete telesne povrede.

Situacija je veoma loša. Godina za nama donela je jedan poražavajući utisak da se, i brojnih inicijativa, potupno ignoriše činjenica da zločin iz mržnje postoji. Predmeti se odlažu i fijoke, probijaju se zakonski rokovi procesuiranje počinalaca krivičnog dela, jer tužioci ne podižu optužne aktove“, kazala je Dragoslava Barzut, izvršna direktorka udruženja „Da se zna“, navodeći kao primer slučaj poznatog pevača Ace Lukasa, čije su izjave o LGBT osobama u emsiji Ćirilica okarakterisane od strane nadležnog javnog tužilaštva kao „namera da se podstakne gledanost tog šou programa“.

Kao najčešći razlozi za nasilje navode se rodni identitet i seksualna orijentacija žrtve, međutim, iz „Da se zna“ beleže u prethodnom periodu i nekoliko napada na osobe koje se u javnosti zalažu za prava LBGT osoba.

Da je poverenje u inistitucije na izuzetno niskom nivou, govori i podatak da je više tri četvrtine žrtava nasilja ocenilo tretman nadležnih kao uvredljiv i ponižavajuć.

Iako je u prethodnoj godini donešena prva presuda, koja se odnosi na zločin iz mržnje, još uvek ne možemo reći da u Srbiji postoji adevkatna implementacija postojećih zakonskih rešenja. Pored procesuiranja zločina, veoma je važno raditi na prevenciji nasilja kako bismo umanjili broj ovakvih slučajeva“, poručio je Vuk Raičević, mendžer za zagovaranje u organizaciji „ERA“.

Iz udruženja „Da se zna“, poručuju da žrtve zločina iz mržnje, pored pravne pomoći, mogu da računaju i na psihološku podršku od strane stručnih lica u Savetovalištu za LGBT + osobe, koje je otvoreno u prostorijama Centra za obrazovanje i kulturu „Božidarac“.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Civilno društvo
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Vlada španske pokrajine Navare dodeljuje nagradu za mir Staši Zajović

Beograd, 18. septembar 2019. – Vlada španske pokrajine Navare (Gobierno de Navarra/Nafarro…