Naslovna Politika Evropska unija Neke članice EU subvencionišu štampane medije

Neke članice EU subvencionišu štampane medije

10 min read
0
139
novine

Brisel, 6. septembar 2018. – Pojedine članice Evropske unije, poput Austrije, Francuske i Belgije, u okviru mera državne pomoći izdvajaju direktne subvencije štampanim medijima dok takve subvencije ne postoje u Poljskoj, Španiji, Švajcarskoj, UK, Slovačkoj, Rumuniji i Bugarskoj, pokazuju podaci organizacije Njuz medija Jurop.

Austrija je 2017. godine za direktne subvencije štampanim medijima izdvojila 8,5 miliona evra, a Francuska 262 miliona.

U Italiji, prema podacima grupe Njuz medija Jurop (News Media Europe, NME) koja promoviše interese medijske industrije u institucijama EU, u 2018. je preko Fonda za medijski pluralizam i inovacije osnovanog 2016. od ukupno 182 miliona evra opredeljeno oko 50 miliona za izdavače štampanih izdanja.

U Austriji direktne subvencije se dodeljuju na osnovu prijava za bespovratnu pomoć koje razmatra austrijsko telo za komunikacije KommAustria koje je zaduženo za dodelu saveznih subvencija.

Različite su subvencije predviđene za dnevne i nedeljne novine, za očuvanje raznovrsnosti u regionalnim dnevnim novinama, za obuku novih novinara, za zapošljavanje stranih dopisnika, za dostavu publikacija školama i za sprovođenje istraživačkih projekata.

U Francuskoj sredstva za štampu uglavnom dodeljuje odbor (CPPAP) koji čine predstavnici štampe i vlasti.

Kada je reč o direktnim subvencijama, postoji sistem subvencija koje se dodeljuju štampi u celini, iako se uglavnom dodeljuju novinama i publikacijama koje objavljuju opšte informacije.

One obuhvataju subvencije za štampu, fond za stratešku modernizaciju, podršku lokalnim medijima, podršku u distribuciji (skladištenju, prevozu, mestima prodaje) i pomoć za medijski pluralizam.

Postoji i inovacioni fond koji je ustanovljen 2016. a preko kojeg se podržavaju novi mediji, inkubacija, razvoj novih vrsta medija i istraživanje i razvoj.

Ukupne subvencije u Francuskoj za medije premašuju milijardu evra na godišnjem nivou i daleko su najveće u EU. Ukupne direktne subvencije za štampu su 2017. bile 262 miliona evra, od čega za pluralizam 16 miliona i 1,6 miliona za podršku lokalnim medijima.

U Italiji Fond za medijski pluralizam i inovacije osnovan je 2016, čime je racionalizovan celokupan pravni okvir za dodelu direktnih subvencija medijima.

U Belgiji subvencije za štampane medije nalaze se u nadležnosti regiona. U Flandriji, gde se novine  štampaju na holandskom, ne postoje nikakve subvencije.

U Valoniji, međutim, štampanim medijima na francuskom jeziku direktne subvencije su na raspolaganju svim izdavačima dnevnih novina koji zadovoljavaju zakonom propisane uslove, kao što je broj zaposlenih novinara, tiraž, prihod od prodatih primeraka, prihod od reklama.

Ta pomoć se može iskoristiti za pokrivanje troškova poslovanja, razvoja i medijskih inovacija a postoje posebne subvencije za obuku novinara, a subvencioniše se i pokretanje novina.

U Norveškoj postoje direktne subvencije koje se dodeljuju novinama. Najvažnija subvencija je bespovratna pomoć za proizvodnju, koja se dodeljuje u skladu sa tiražom novine i njenim položajem na tržištu: svaki list sa tiražom manjim od 6.000 primeraka dobija pomoć od države.

Dodatna pomoć se dodeljuje novinama koje su na svom lokalnom tržištu (na osnovu tiraža) rangirane kao druge. Subvencije su predviđene i za podršku listovima na jezicima manjina i distribucije, kao i za podršku istraživanjima i aktivnostima obuke. Za 2018. je za subvencije ukupno opredeljeno oko 38 miliona evra.

U Švedskoj direktne subvencije uvedene su Zakonom o godišnjim subvencijama za štampu usvojenim  1990.

Za raspodelu subvencija je zadužen Savet za subvencije za štampu, deo švedskog Tela za štampu i radiodifuziju, a medij koji dobija subvenciju mora da ispunjava određene standarde.

Pomoć štampi je u Portugalu zajemčena Ustavom, u kojem je propisana obaveza države da podržava štampu. Postoji indirektna i direktna država pomoć, preko koje se podrška od 1,5 miliona evra raspodeljuje lokalnim i regionalnim novinama i lokalnim radio stanicama.

Portuglaski nacionalni listovi su izuzeti iz ove državne pomoći. Da bi publikacija imala pravo na pomoć, mora da zapošljava određeni broj novinara i prodaje određeni broj primeraka. Između 120 i 150 novina ima koristi od ove pomoći. Država je 2017. takođe dozvolila dodelu pomoći na regionalnom nivou, radi povećanja iznosa pomoći na raspolaganju novinama.

U Hrvatskoj Fond za podsticanje pluralizma i raznovrsnosti elektronskih medija (radio TV stanica i elektronskih publikacija) osnovan je 2004. radi podsticanja i ostvarivanja prava na javno informisanje, razvoja kulture, obrazovanja, nauke, umetnosti, stvaralaštva na narečjima hrvatskog jezika i nacionalnih manjina, svesti o rodnoj i polnoj ravnopravnosti, programa za decu, svesti o sposobnostima i doprinosu lica sa invaliditetom, verodostojnog prikazivanja Domovinskog rata, medijske pismenosti, zaštite životne sredine i unapređenja zdravlja.

Tim fondom rukovodi Agencija za elektronske medije, koja poslove vrši u skladu sa Pravilnikom usvojenim na osnovu Zakona o elektronskim medijima. Sredstva se dodeljuju na javnim konkursima, a u fond se sliva 3% sredstava prikupljenih na ime takse za javne elektronske servise.

Za sredstva mogu da se prijave javni, komercijalni i neprofitni mediji.

U Sloveniji država po zakonu treba da obezbeđuje sredstva za medije, a direktne subvencije se uglavnom dodeljuju u obliku javne bespovratne pomoći i preko konkursa.

Međutim, prema podacima NME, šeme podrške u praksi ne olakšavaju ulazak na tržište i ne omogućavaju medijskim organizacijama da prevaziđu finansijske poteškoće, jer je iznos sredstava veoma mali.

Novi mediji mogu da se prijave za privremenu bespovratnu pomoć i na javne konkurse, na kojima obično biva podnet veliki broj prijava, a samo par njih se razmatra.

Direktne subvencije štampanim medijima, prema podacima News Media Europe, ne postoje u Poljskoj, Španiji, Švajcarskoj, UK, Slovačkoj, Rumuniji i Bugarskoj, prenosi Euractiv.

    

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Kisić: Nema političke volje za suđenje ratnim zločincima

Beograd, 23.oktobar 2018. – Izabela Kisić iz Helsinškog odbora ocenila je u D…