Naslovna Politika Evropska unija Nemačka ubrzava deportacije u zemlje porekla

Nemačka ubrzava deportacije u zemlje porekla

6 minuta za čitanje
0
504
migranti

Berlin, 10. februar 2017. – Nemačka koja je od 2015. primila više od milion migranata, ubrzaće proceduru deportacije stranaca koji nemaju pravo na azil.

Nemačke centralne vlasti su 9. februara postigle dogovor sa pokrajinskim vlastima koje su nadležne za deportacije o nizu mera koje treba to da omoguće. Pitanje vraćanja Avganistanaca postalo je, međutim,  osetljivo zbog stradanja civila u toj zemlji.

Euractiv prenosi da je prošle godine oko 80.000 ljudi vraćeno iz Nemačke ili je napustilo tu zemlju dobrovoljno, dok je 2015. vraćeno 50.000 ljudi.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, koju se našla na udaru kritika i u sopstvenoj stranci, jer je otvorila zemlju za više od milion tražilaca azila 2015. i 2016, saopštila je 9. februara uveče da je sa predstavnicima saveznih pokrajna postigla dogovor o planu čiji je cilj da se poveća broj deporatacija. Te mere bi brzo trebalo da postanu zakon.

"Danas smo razgovarali o neophodnim uslovima kojiće nam omogućiti da i dalje budemo zemlja koja prima ljude koji traže zaštitu", rekla je ona na konferenciji za novinare.

Merkelova je rekla da će tražioci azila čiji zahtev odbaci sud morati da napuste Nemačku i da će to stvoriti prostor da se prime ljude kojima je hitno potrebna pomoć.

Procedura proterivanja će biti još brža za tražioce azila koji pokušaju da prikriju identitet ili prekrše zakon.

Savezna kancelarija za migracije (Bamf) bi mogla da ima pristup mobilnim telefonima tražilaca azila čiji identitet nije sasvim razjašnjen, rekao je predsednik pokrajine Hese Folker Bufijer, član Hrišćansko-demokratske unije (CDU) koju predvodi Merkel.

Ministar unutrašnjih poslova Nemačke Tomas de Mezijer pozvao je 9. februara centralne vlasti i savezne pokrajine, koje su nadležne za deportacije, da ulože zajedničke napore.

"Moramo više učiniti na vraćanju na granicama i deportacijama pošto broj odbačenih zahteva za azil raste", rekao je on i dodao i da raste broj tražilaca azila kojima je odobren boravak u Nemačkoj.

Nove mere uključuju uvođenje "centra za deportacije" koji će koordinisti delovanje saveznih i pokrajinskih vlasti. Predviđeni su i novi finansijski podsticaji za migrante kako bi se dobroljno vratili u zemlje porekla.

Nemačke vlasti, suočene sa pristikom javnog mnjenja koje je zabrinuto zbog dolaska velikog broja izbeglica, i rastom popularnosti populističkog pokreta, žele i da pritisnu zemlje koje odugovlače sa prijemom svojih državljana povratnika.

Zemlje Magreba su posebno na meti, pre svega Tunis. Osumnjičeni za napad na božićni vašar u Berlinu,  koji se desio 19. decembra 2016, Tunižanin Anis Amri nije proteran jer tunižanske vlasti nisu sarađivale.

Merkelova se suočava i sa sve većim otporom u saveznim pokrajinama kada je reč o slanju Avganistanaca u domovinu zbog obnavljanja borbi u toj zemlji.

Pet od 16 pokrajina je odlučilo da suspenduje proterivanja u Avganistan, kako piše štampa, pošto je prema UN 2016. godina odnela najveći broj života u Avganistanu od 2009, od kada se beleže civilne žrtve.

Prema podacima koje su UN objavile početkom Februara, u Avganistanu je prošle godine poginulo ili ranjeno gotovo 11.500 civila, od kojih su trećina bila deca.

Merkel smatra da je, iako deportacije u Avganistan nisu "laka stvar", u neke delove te zemlje gde je relativno mirno, moguće vratiti migrante.

Nemačka je od decembra organizovala dva čarter leta kojima je za Kabul otišlo oko 60 osoba, na osnovu sporazuma koji su Evropljani i Avganistanci sklopili u oktobru.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Evropska komisija pokrenula javne konsultacije o zaštiti i olakšavanju ulaganja unutar EU

Brisel, 28. maj 2020. – Evropska komisija je pokrenula javne konsultacije o zaštiti i olak…