Naslovna Politika Evropska unija Neuspešan referendum o izmeni definicije braka u Rumuniji

Neuspešan referendum o izmeni definicije braka u Rumuniji

7 min read
0
57
glasanje

Bukurešt, 8. oktobar 2018. – Zvaničnici Rumunije saopštili su da zbog malog odziva birača nije uspeo dvodnevni referendum o promeni ustava kojom bi se otežalo legalizovanje brakova istopolnih supružnika.

Centralna izborna komisija saopštila je po zatvaranju birališta da je izlaznost bila 20,41%, dok je za uspeh referenduma bilo potrebno da izađe najmanje 30% od oko 18 miliona birača.

Planirane izmene ustava naišle su na oštre kritike iz Evropske unije kao i aktivista za zaštitu ljudskih prava, koji su upozorili da bi to bio početak skretanja zemlje u populizam.

Rumuni su se 6. i 7. oktobra izjašnjavali o izmeni ustava kojom bi brak bio definisan kao zajednica muškarca i žene umesto, kao do sada, zajednice supružnika. Protivnici promene ustava pozivali su glasače da bojkotuju referendum, dok je Rumunska pravoslavna crkva podržala promenu ustava.

Organizacija za prava LGBT osoba Akcept (Accept) saopštila je da ishod referenduma pokazuje da građani "žele Rumuniju zasnovanu na demokratskim vrednostima". "Pokazali smo da nas neće zavesti politički projekat koji nas tera na mržnju i koji polarizuje društvo", navela je ta grupa.

Promenu ustava su tražile konzervativna građanska inicijativa Koalicija za porodicu i grupe bliske pravoslavnoj crkvi, koje su peticijom prikupile tri miliona glasova za održavanje referenduma.

Koalicija za porodicu priznala je poraz i pre nego što je objavljen konačan odziv birača, ali je poručila da je pokazala da postoji "glas hrišćana" i da će sledeći put uspeti, prenele su agencije.

Koalicija je za slab odziv birača optužila medije, političare i lokalne vlasti i njihovu "masovnu kampanju dezinformacija" i ocenila da je bojkot bio "primarno uperen protiv rumunskih hrišćana".

Poglavar Rumunske pravoslavne crkve Danijel pozvao je ranije Rumune da glasaju za izmenu ustava, navodeći da treba očuvati brak kao zajednicu muškarca i žene. Danijel je i drugog dana referenduma, 7. oktobra, ponovo pozvao Rumune da glasaju "pre nego što bude prekasno".

Rumunski zakon ne dozvoljava istopolne brakove, ali su gej aktivisti upozoravali da bi izričita zabrana u Ustavu učinila promenu zakona i legalizaciju gej-brakova gotovo nemogućom.

Ustavni sud Rumunije pre nego što je vlada odlučila da se raspiše referenduma ocenio da je takva odluka u skladu sa zakonom, ali je nekoliko dana kasnije, presuđujući u slučaju jednog američko-rumunskog para koji je tražio od vlasti da priznaju njihov brak, registrovan u Belgiji, ocenio da gej parovi treba da imaju ista porodična prava kao heteroseksualni.

Sud je naveo da gej par ima ista prava na privatan život i porodicu kao i heteroseksualni i time "koristi, na dugi rok, od legalnog… priznanja njihovih prava i obaveza", prenele su agencije.

Referendum u Rumuniji kritikovale su i institucije Evropske unije koje su pozvale Bukurešt da poštuje obaveze u oblasti ostvarivanja ljudskih prava.

Socijaldemokrate u Evropskom parlamentu izjasnile su se protiv referenduma s obrazloženjem da takve ideje nisu bliske porodici socijalističkih stranaka, čime su naljutile vladu rumunske premijerke iz redova socijalista Viorike Dančile.

Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti inernešenel (Amnesty International) je ukazala planirane izmene ustava predstavljaju  kršenje međunarodnih standarda ljudskih prava i homofobičnu diskriminaciju.

Jedan predstavnik amnestija ocenio je da bi  posledice uspešnog referenduma bile dodatne restrikcije u privatnom i bračnom životu istopolnih partnera i diskriminacija u svakodnevnom životu.

Protiv promene ustavne definicije braka izjasnili su se i poslanici iz svih delova političkog spektra Rumunije, a grupe za zaštitu ljudskih prava upozorile su da bi izmena ustava ohrabrila buduće pokušaje da se manjinama uskrate pojedina prava i gurnuo zemlju u populizam i autoritarizam., prenosi Euractiv.

 

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Presburger: Nesumnjiv politički uticaji i politički pritisci na uređivačku politiku manjinskih medija

Subotica, 22. oktobar 2018. – Mediji u Srbiji nisu potpuno slobodni, a taj zaključak…