Naslovna Politika Evropska unija Nezadovoljavajuće stanje slobode medija u Evropi

Nezadovoljavajuće stanje slobode medija u Evropi

5 minuta za čitanje
0
102
okrugli sto

Strazbur, 29. april 2020. – Stanje slobode medija u Evropi je duboko nezadovoljavajuće i politički pokušaji “zarobljavanja” medija i neuspesi mnogih državnih organa da održavaju verodostojan okvir zaštite slobode medija postali su sistemski, upozoravaju iz Saveta Evrope.

U godišnjem izveštaju partnerskih organizacija Platforme Saveta Evrope za unapređenje zaštite novinarstva i bezbednost novinara za 2020. ocenjuje se da je u 2019. Evropa bila “intenzivno i često opasno bojno polje za slobodu štampe i slobodu izražavanja“.

Platforma Saveta Evrope za unapređenje zaštite novinarstva i bezbednosti novinara zabeležila je u 2019. godini 142 ozbiljne pretnje slobodi medija uključujući 33 fizička napada na novinare, 17 novih slučajeva pritvaranja i zatvaranja, 43 slučaja uznemiravanja i zastrašivanja i dva slučaja ubistva.

Zabeleženi slučajevi ukazuju na rastući obrazac zastrašivanja kako bi se ućutkali novinari koji traže hitnu akciju članica Saveta Evrope na poštovanju suštinske uloge slobodne štampe u demokratskim društvima, ocenjuje se u izveštaju “Ruke dalje od slobode štampe: Napadi na medije u Evropi ne smeju postati nova normalnost“.

Kako se ističe, izveštaj predstavlja glasan poziv članicama Saveta Evrope da brzo i odlučno reaguju kako bi se zaustavili napadi na slobodu štampe i kako bi novinari i medijski poslenici mogli da izveštavaju bez straha.

Navodi se i da je politička kontrola informacija sve oštrija i naprednija a realizuje se kroz državno ili vlasništvo oligarha u medijima, nadzor i ciljane sajber napade, zatvaranje medija i portala koji kritički pišu i sudskim i administrativnim uznemiravanjem novinara i drugih medijskih aktera.

U izveštaju se navodi i da je Platforma proširila svoju bazu podataka tako da sadrži podatke za pet godina.

Zahvaljujući tome, vidi se da se novinari sve više suočavaju sa pretnjama ne samo po fizičku bezbednost, nego mnogi od njih trpe napade ili zloupotrebe od strane državnih zvaničnika, policije ili demonstranata koji prolaze nekažnjeno.

Pored toga, podaci pokazuju pritisak na digitalnu bezbednost i da je novinarima sve teže da zaštite svoju komunikaciju sa uzbunjivačima i drugim poverljivim izvorima.

Od 2015. je cilj partnera Platforme, kako se navodi, saradnja sa Savetom Evrope na promociji dijaloga sa svakom članicom kako bi se osigurali pravni lekovi za ozbiljna kršenja zakona i obezbedila efikasna zaštita za pojedince.

Dijalog može da vodi reformama zakona i regulatornih režima, unapređenju zaštite i nadzornih mehanizama, kao i efikasnijim istragama i gonjenju zločina protiv novinara“, navodi se u izveštaju.

Dalje se navodi da je u 2019. razrešeno 38 slučajeva, uključujuči devet iz 2019, ali su mnogi ostali bez odgovora ili nije bilo efikasne akcije države u kojoj se slučaj napada dogodio.

Partneri Platforme traže da svih 47 članica Saveta Evrope sarađuju u punoj meri u njenom radu tako što će odmah odgovoriti na svako obaveštenje o napadu na medije i preispitati domaća zakonodavstva i prakse kako bi okončali nekažnjivost i stvorili zaista povoljno okruženje za razvoj slobodnih, nezavisnih medija, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Teret ekonomske krize na Zapadnom Balkanu, izazvane pandemijom korona virusom, ne sme pasti na leđa radnika i radnica

Beograd, 25. maj 2020. – Duboko zabrinuti podacima koji pokazuju da ekonomske posled…