Naslovna Politika Nikolić: Problem sa izvozom na KiM biće jedan od najvećih izazova za ekonomiju Srbije u 2019.

Nikolić: Problem sa izvozom na KiM biće jedan od najvećih izazova za ekonomiju Srbije u 2019.

5 min read
0
119
Ivan Nikolić

Beograd, 10. januar 2018. – Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije će u 2019. biti smanjen za 0,5 do 0,7 procentnih poena ako ne budu ukinute takse za izvoz robe na Kosovo i Metohiju, rekao je saradnik časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) Ivan Nikolić.

On je rekao da će problem sa izvozom na KiM biti jedan od najvećih izazova za ekonomiju Srbije u 2019. godini.

Vlast u Prištini uvela je početkom novembra takse na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine od 10%, osim na robu stranih kompanija, a zatim krajem tog meseca taksu povećala na 100% i obuhvatila svu robu.  

"Ako se ove godine ne ukinu takse i omogući izvoz robe na KiM BDP će pasti od 0,5 do 0,7 procentnih poena a to nikako nije malo", rekao je Nikolić na konferenciji za novinare.

Saradnik MAT Stojan Stamenković rekao je da je tokom novembra 2018. industrijska proizvodnja bila manja za 1% nego u istom mesecu 2017. godine a ključnu ulogu u tome su imali pad proizvodnje motornih vozila i Fijatovoj fabrici automobila u Kragujevcu i pad u proizvodnji i izvozu prehrambene industrije, ne samo zbog smanjenja izvoznih cena, već i uvođenja taksi za plasman robe na KiM.

"Prehrambena industrija se u novembru, kada su uvedene takse obrušila jer je međugodišnji pad iznosio 10%, a prethodna tri meseca pad je bio 2%", rekao je Stamenković.

Dodao je da je od januara do oktobra 2018. na KiM izvezena prehrambena roba u vrednosti 74 miliona evra ili prosečno po 7,4 miliona evra mesečno, a posle uvođenja taksi od 10% izvoz je pao na 3,2 miliona evra mesečno.

Stamenković je rekao da je to samo deo štetnih efekata od taksi jer je ukupna vrednost robe koja je 2018. godine izvezena za deset meseci 393 miliona evra.

Nikolić je rekao i da je Srbija sada u mnogo boljoj poziciji nego 2008. i biće otpornija na moguću novu svetsku krizu.

On je rekao da je sada spoljni dug Srbije manji nego 2008. godine i da su neto devizne rezerve preko deset milijardi evra.

"Devizne rezerve su 2008. bile samo tri do 3,5 milijardi evra, a platni deficit je bio oko 24% BDP i nije imao odakle da se pokrije", rekao je Nikolić.

Na pitanje zašto je Narodna banka Srbije (NBS) ograničila rok i visinu keš kredita Nikolić je rekao da je to učinjeno iz predostrožnosti.

NBS je naložila bankama da od 1. januara ove godine skrate rokove na koje građanima daju gotovinske kredite – na osam godina u 2019. a 2021. na najviše šest godina, dok su autokrediti mogući na osam godina. Ukupna zaduženost, odnosno rate, ne mogu biti veće od 60% plate ili penzije.

"Plasmani banaka su u poslednje dve godine okrenuti stanovništvu jer su banke tu videle prostor da poprave svoje poslovanje, pa je zaduženost stanovništva počela ubrzano da raste, mada još nije zabrinjavajuća", rekao je Nikolić.

Dodao je da banke imaju ogromnu sumu novca koji treba negde da plasiraju i da to teže ide sa kompanijama koje su zbog loših kredita obazrivije, pa je prostor pronađen kod stanovništva, prenosi Euractiv.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Politika
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Kif: Mediji treba da budu glavni bedem odbrane javnog interesa i činjenica

Beograd, 21. mart 2019. – Ambasador Velike Britanije Denis Kif izjavio je da je 2018…