Naslovna Vesti Svet Norveška pokušava da “uhvati” ugljen-dioksid po drugi put

Norveška pokušava da “uhvati” ugljen-dioksid po drugi put

4 minuta za čitanje
0
276
Ugljen dioksid

Oslo,  23. septembar 2020. – Norveška će finansirati dve trećine velikog projekta prikupljanja i skladištenja ugljen-dioksida (CO2), što će biti njen drugi pokušaj da na taj način smanji emisiju gasova sa efektima staklene bašte.

Raniji plan je u zemlji velikom proizvođaču nafte opisivan kao “sletanje na Mesec”.

Projekat nazvan Longšip po brodovima koje su koristili Vikinzi svetu će pomoći da dostige ciljeve Pariskog sporazuma o klimi, rekla je norveška premijerka Erna Solberg. Kako je dodala, dostizanje tih ciljeva bilo bi mnogo skuplje bez hvatanja i skladištenja ugljenika.

“Sada razvijamo skladišne kapacitete”, rekla je Solberg. “To je važan korak jer će postojati mogućnost za bezbedno skladištenje za mnoge druge zemlje koje bi takođe želele da skupljaju svoj CO2”, dodala je.

Hvatanje ugljenika dugo se ističe kao način za smanjenje emisije CO2 ali postoji samo nekoliko komercijalnih projekata.

Norveška je pre deset godina pokušala da realizuje projekat hvatanja ugljenika u elektrani na gas. Državna naftna kompanija Ekvinor (Equinor), ranije Statoil, nije uspela da realizuje taj plan zbog finansijskih pitanja.

Prema novom predlogu, Norveška bi mogla da finansira projekat skladištenja ugljenika u fabrici cementa na jugu zemlje kojom upravlja nemački HajdelbergCement.

Vlada će finansirati i postrojenje u spalionici otpada u Oslu kojom upravlja Fortum, ako finska kompanija bude mogla da obezbedi finansiranje spolja.

Oslo će finansirati i Polarnu svetlost (Northern Lights), zajedničko preduzeće Ekvinora, Šela i Totala koje će transportovati i skladištiti uhvaćene emisije, do 1,5 miliona tona godišnje u početku, u geološkoj formaciji u Severnom moru.

Norveška će izdvojiti 16,8 milijardi kruna (1,54 milijarde evra) od ukupno procenjene cene za sve projekte od 25,1 milijardu.

“Stvorićemo ceo novi lanac vrednosti potreban da se ispuni Pariski sporazum”, rekao je za Rojters Ekvinorov šef za Polarnu svetlost Svere Overa Johanesen.

Taj plan biće važan i za dekarbonizaciju industrijske potrošnje gasa, uključujući proizvodnju vodonika koji ne emituje CO2, jer će produžiti vek industrije gasa i doneti nove prihode Norveškoj, zemlji koja je drugi po veličini evropski isporučilac gasa posle Rusije. 

“Verujem da će Norveška ovaj put uspeti”, rekla je Kamila Svendsen Skriung, savetnica za hvatanje i skladištenje ugljenika (CCS) u tink tenku Ziro fondacija, ukazujući na blisku saradnju među partnerima u sektoru.

Solberg je rekla da je uverena da će predlozi proći u parlamentu jer postoji širok politički konsenzus da se podrži hvatanje ugljenika, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Svet
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

BIRODI: Vladavina prava, integritet i javnost – lekovi protiv lične vlasti

Beograd, 20. septembar 2021. – Druga faza međustranačkog dijaloga pod pokroviteljstv…