Naslovna Politika Nova strategija EU dokaz da je proširenje ponovo prioritet

Nova strategija EU dokaz da je proširenje ponovo prioritet

16 min read
0
460
Tanja Miščević

Beograd, 7. februar 2018. – Šefica tima Srbije za pregovore sa EU Tanja Miščević izjavila je da nova Strategija proširenja EU pokazuje da su Zapadni Balkan kao region i svaka zemlja ponaosob i njihov značaj ponovo primećeni i da je politika proširenja ponovo postala prioritet, kao i da će doneti dobrobiti regionu i EU.

Miščević  je rekla i da je cilj Srbije da u narednoj godini predstavi pregovaračke pozicije za sva poglavlja za koja nema merila za otvaranje.

Istovremeno je ambasadorka Rumunije u Srbiji izjavila da se nada da će Rumunija uspeti da tokom svog predsedavanja EU bude glas za region Zapadnog Balkana i za Srbiju i da posle Bugarske i Austrije nastavi proces proširenja.

Miščević je na konferenciji "Nova strategija proširenja EU za Zapadni Balkan, EU susedi – primer Rumunije" izjavila da je u Strategiji prvi put Zapadnom Balkanu dato ne samo prosto obećanje, nego i indikativni vremenski okvir koji nije "jednom zakovan".

"Hoću da verujem da je ponovno otkrivanje Zapadnog Balkana koji je, kako piše u Strategiji u ekonomskom, političkom i bezbednosnom interesu važan za EU, zapravo ponovno otkrivanje vrednosti i značaja regiona, u smislu onoga šta možemo da doprinesemo i pomognemo samoj Uniji. Volela bih da tako posmatramo ovu priču, kao 'vin-vin' strategiju koja uvek donosi naviše rezultate", rekla je Mišević.

Strategija sadrži i kapacitet Unije da se širi, rekla je Miščević, dodajući da je u tom dokumentu Evropska komisija ocrtala ključne pravce svog budućeg razvoja i razmotrila kako region može da pomogne u tome.

Na kraju strategije se, napomenula je Miščević, nalazi akcioni plan za šest ključnih oblasti.

"Na prvom mestu je vladavina prava, koja je kroz čitav dokument vrlo vidljiva, ne kao usklađivanje s evropskim pravom, nego kao dokaz poštovanja i unapređenja evropskih vrednosti", kazala je Miščević.

U Strategiji se jasno govori o potrebi rešavanja bilateralnih sporova, rekla je Miščević i dodala da njihovo rešavanje zavisi od toga kako će mu pristuputi strane u sporu.

Miščević je skrenula pažnju i na to da EK na nekoliko mesta u Strategiji pominje višegodišnji budžet EU koji bi morao da odgovori na pitanje proširenja Unije na države Zapadnog Balkana.

Primetivši da kod nekih evropskih zvaničnika postoji "zazor" od pominjanja reči "predvodnici", Miščević je ocenila da je to nepotrebno.

"Mislim da postoje države koje predvode proces integracija i utiru tempo ostalim zemljama regiona. Ne bežimo time od regiona, naprotiv", rekla je Miščević.

Podsetivši da pregovarački proces mora da se završi do 2023. da bi Srbija mogla da postane članica EU 2025, Miščević je kazala da je cilj Srbije da u narednoj godini predstavi pregovaračke pozicije za sva poglavlja za koja nema merila za otvaranje.

"Onda će ta poglavlja biti u rukama Rumunije za otvaranje, tokom njenog predsedavanja EU", kazala je Miščević, dodajući da ne postoji pravilo da se dva poglavlja otvaraju po jednom predsedavanju.

Ambasadorka Rumunije u Srbiji Oana-Kristina Popa izjavila je da se nada da će Rumunija uspeti da tokom svog predsedavanja Evropskoj uniji bude glas za region Zapadnog Balkana i za Srbiju i da posle Bugarske i Austrije nastavi proces proširenja.

Rumunija će Srbiji pružiti podršku, stručno znanje i iskustvo na putu ka EU, rekla je Popa, napominjući da iskustva ne mogu da se prekopiraju, ali da može biti korisno upoznavanje procesa kroz koji je Rumunija prošla.

Na konferenciji koju je organizovao Centar za spoljnu politiku, Popa je rekla da i dalje važe principi usvojeni 2003. godine da svaka država napreduje na osnovu sopstvenih zasluga i da se osnovna pravila nisu promenila, ali da se promenilo geostrateško okruženje.

"Nadam se da ćemo uspeti da tokom predsedavanja budemo glas za region i za Srbiju", rekla je ambasadorka Rumunije, koja predsedava Uniji u prvoj polovini 2019. godine.

Govoreći o iskustvu evropske integracije Rumunije, ambasadorka je rekla da nije bila brza i laka i da taj proces nije završen ulaskom u EU.

Veoma važno u tom procesu bilo je to što je Rumunija imala ogroman politički konsenzus i veliku podršku javnosti, koja ni u jednom trenutku tokom procesa a ni kasnije nije pala ispod 60%.

Ambasador Bugarske u Srbiji Ratko Vlajkov izjavio je da je u njegovoj zemlji takođe postojala velika podrška javnog mnjenja integracijama i da veruje da će se nova strategija s jasnom evropskom perspektivom Srbije odraziti na javno mnjenje. 

Pre godinu dana, rekao je Vlajkov, nije bilo moguće razmišljati o proširenju i Zapadnom Balkanu. Prema njegovim rečima, Bugarska je zadovoljna što je uspela da evropske partnere ubedi u značaj pitanja proširenja i da ga ponovo stavi na agendu.

Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović izjavila je na skupu u hotelu Zira da nova strategija EU šalje dve poruke – da se EU svojim fokusom vraća u region Zapadnog Balkana i da proces proširenja više nije pokretna meta.

"Dobili smo vremenski okvir u kojem je realno da Srbija postane članica", kazala je Joksimović, dodajući da su se nacrti strategije velikom brzinom menjali i da u konačnoj verziji ne postoji vremenski okvir za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

Normalizacija je kriterijum od kojeg zavisi ukupan napredak Srbije, rekla je Joksimović i dodala da odsustvo evropske perspektive predstavlja “ozbiljan rizik za destabilizaciju Zapadnog Balkana”.

"S moje tačke gledanja, važno je da ne ostane spisak lepih želja, da su obe strane preuzele odgovornost. Zapadni Balkan mora ispunjavati kriterijume, a s druge strane merilo uspeha EU je merilo napretka Zapadnog Balkana u evropskim procesima", rekla je Joksimović.

Važan deo Strategije, dodala je, jeste prepoznavanje ekonomskih problema regiona.

"EU i pre punopravnog članstva država Zapadnog Balkana treba više da ulaže kako bi te zemlje bile sposobne da odole izazovu otvorenog tržišta kada postanu članice", rekla je Joksimović.

Proces proširenja je postao opipljiv, rekla je ona i dodala da se u odnosu na prethodni talas proširenja promenio pristup tako što se obratila pažnja na suštinske probleme, pre svega na poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava.

Šef političkog sektora Delegacije EU u Srbiji Nora Hajrinen izjavila je da bi strategija trebalo da bude dobra vest i da je cilj da se dobije iskrena posvećenost i država pregovarača i EU.

"Te oblasti zahtevaju mnogo zalaganja, novca i političke volje, a njihov prevod u prave akcije i konkretne rezultate na terenu zahteva dosta vremena", rekla je Hajrinen.

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić ocenila je da je Strategija "razvodnjena" i da je su sve godine osim 2025. sklonjene iz dokumenta.

"Očekivala sam bolju strategiju. Dosta je razvodnjena, toliko da predstavlja srednju vrednost želja dela Komisije i realnost u Evropskom savetu. Ali bolje išta nego ništa", izjavila je Grubješić.

Dodala je da je dobro da je u Strategiji ostala makar 2025. godina, pošto su sve druge godine iz mape puta izostavljene, kao i da je Strategija uspela da identifikuje tri slabosti u regionu –  opšti pad demokratskih vrednosti, bilateralne sporove i nepostojanje funkcionalne tržišne ekonomije.

Podsetila je da Srbija još nije uskladila spoljnu politiku sa EU i da još nije dobila izveštaj sa skrininga za poglavlje 31 o spoljnoj politici iz 2014, jer neke članice nisu zadovoljne tim izveštajem.

"Zbog pasivnosti EU svih ovih godina na Zapadnom Balkanu su se umešali drugi akteri koji imaju svoje interese. Geopolitika će umešati prste i u prijem Srbije i Crne Gore, nemam nikakvu dilemu", rekla je Grubješić.

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht izjavila je da Strategija EU šalje poruku ne samo Balkanu, nego i celom regionu da je EU i dalje živa, dodajući da taj dokument mora da se najpozitivnije shvati da ceo region mora da bude deo procesa proširenja.

"Ne želim da ulazim u debatu ko je prvi, ko drugi, samo nemoj da nam padne na pamet da jedni drugima podmećemo nogu, jer tako niko od nas nema šanse", rekla je Liht.

Prema njenim rečima, sve zemlje Zapadnog Balkana moraju da grade region zajedno i da istinski prihvate evropske vrednosti, a u tome im je potrebna ogromna pomoć EU, preneo je Euractiv.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Politika
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Cenzolovka: NUNS ne može da napada integritet novinara

Beograd, 21. oktobar 2018. –  Burna, na momente žestoka, uvredljiva, neprijatna…