Naslovna Politika Evropska unija Novi saziv Evropskog parlamenta biće još podeljeniji

Novi saziv Evropskog parlamenta biće još podeljeniji

6 min read
0
156
Evropski parlament

Brisel, 11. januar 2019. – Za manje od pet meseci evropski građani izaći će na izbore za Evropski parlament, prvi put bez Velike Britanije i, prema prognozama briselskog tink-tenka koji prati izbore, "velikoj koaliciji" grupa desnog centra i levice bliži se kraj.

Ipak, iako evroskeptične snage nastoje da se organizuju i pokušaju da izmene odnos snaga u Parlamentu, umerene, pro-EU snage i dalje će biti u većini.

Ako se tekući trend potvrdi, prvi put u istoriji na izborima za Evropski parlament dve najveće grupe – Evropska narodna partija (EPP) i Progresivni savez socijalista i demokrata (SD), više neće moći da kontrolišu većinu.

Međutim, umerene pro-EU snage i dalje će biti u većini, uglavnom zahvaljujući verovatnom jačanju centrista iz Saveza liberala i demokrata (ALDE), prognozira nezavisna organizacija koja prati evropske izbore Votvoč Evropa (Votewatch Europe).

Nacionalisti sa desnice biće na dobitku ali verovatno neće uspeti da osvoje 25% mesta u EP. Potencijalna zajednička grupa desnih nacionalista, napravljena od partija iz grupa Evropski konzervativci i reformisti (ECR), Evropa nacija i slobode (ENF) i onoga što je ostalo od grupe Evropa slobode i direktne demokratije (EFDD), mogla bi da bude druga po veličini u EP ako svi sadašnji članovi odluče da joj se priključe.

Taj scenario međutim nije mnogo verovatan zbog velikih razlika u pogledima između tih snaga, kao i zbog "teških" karaktera njihovih lidera.

Mnogo realnija je, ocenjuju u Votvoču, mogućnost da se te grupe sa krajnje desnice reorganizuju i osnuju treću po veličini grupu u narednom Evropskom parlamentu.

Jačanje grupa Ujedinjena evropska levica-Nordijska zelena levica (GUE-NGL) i Zeleni/Evropski slobodni savez (Zeleni/EFA) neće u punoj meri nadoknaditi verovatno slabljenje SD, što znači da levica u celini može da očekuje oko 35% mesta u novom EP.

Verovatno će im, kako navodi Votvoč, biti potrebna saradnja sa centristima ako napredne snage žele da zadrže uticaj u narednom sazivu EP.

Uprkos smanjenju broja poslanika, EPP će i dalje biti ispred ostalih političkih grupa. Ta grupa mogla bi čak da konsoliduje vođstvo zahvaljujući Bregzitu i izlasku britanske delegacije iz EP, s obzirom da nijedna vodeća britanska partija nije pripadala grupi koju vodi Manfred Veber. Dakle, Bregzit će samo povećati razliku između EPP i konkurentskih grupa u korist EPP.

Takav razvoj događaja odražava trendove na kontinentu gde su sve veća politička fragmentacija i nestabilnost oslabili etablirane političke snage, koje su uglavnom pripadale EPP i SD, a ojačali političke autsajdere sa svih strana političkog sprektra.

Izbori za Evropski parlament biće održani od 23. do 26. maja a biraće se 705 evroposlanika prema 751 u tekućem sazivu.

Posle Bregzita u martu u EP će ostati 73 britanska poslanička mesta. Kako je ranije odlučeno, 46 mesta će biti  rezervisano za nove članice EU ili će ostati nepopunjeno a preostalih 27 biće podeljeno na 14 članica koje su  nedovoljno zastupljene u Parlamentu.

Po pet dodatnih poslanika u novom sazivu EP imaće Francuska i Španija, po tri Italija i Holandija, Irska će dobiti dva a još po jednog Poljska, Rumunija, Švedska, Austrija, Danska, Slovačka, Finska, Hrvatska i Estonija.

Očekuje se da Holandija glasa 23. maja, Irska 24. maja, Češka 24 i 25. maja, Letonija, Malta i Slovačka 25. maja a ostali 26. maja.

Inauguralna plenarna sednica novoizabranog Evropskog parlamenta biće održana 2. jula, prenosi Euractiv.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Građanski front osuđuje saslušavanje i medijsku hajku protiv Jove Bakića

Beograd, 15. jun 2019. – Građanski front osudio je policijsko saslušavanje sociologa…