Naslovna Vesti Srbija Objavljena strip-knjiga Aleksandra Zografa “Priče iz Drugog rata”

Objavljena strip-knjiga Aleksandra Zografa “Priče iz Drugog rata”

7 minuta za čitanje
0
154
Zograf

Beograd, 05. maj 2022. – Izdavačka kuća Popbooks upravo je, u saradnji sa Muzejom Jugoslavije, objavila strip-knjigu Aleksandra Zografa “Priče iz Drugog rata”.

To je zbirka 30 stripova našeg čuvenog strip autora koja iz specifičnih perspektiva osvetljava zbivanja tokom Drugog svetskog rata u Srbiji, ali i širom sveta: od Banata i Bavarske, preko Bora i Minhena, do Rima i San Franciska.

Kao i mnogo puta do sada, Zograf je svoje pričao otkrivao iz privatnih beležnica, pisama i razglednica koje je nalazio kod prodavca na buvljim pijacama, praveći zatim od tog materijala nezaboravna strip dela.

Zbirku otvara verovatno najpotresniji strip – “Pisma Hilde Dajč” – o sudbini 20-godišnje jevrejske studentkinje arhitekture i bolničke volonterke, koja je 1942. stradala u kamionu dušegupki na putu iz logora Sajmište ka masovnoj grobnici u Jajincima.

Epizoda “O borskoj beležnici” bavi se životom mađarskog pesnika Mikloša Radnotija na prinudnom radu u rudnicima na istoku Srbije. “Na selima u zimske večeri pevaju” se nove pesme čiji je repertoar vrlo bogat govori o Politikinoj reportaži iz zime ’41. o onome što ćemo kasnije upoznati kao novokomponovanu narodnu muziku.

Događaji iz najstarijeg srpskog dnevnika su tema i stripa “6. 4. 1941.

Tmurna ratna svakodnevica opisana je i kroz priče o novinama “Ilustrovana nedelja“, koje su izlazile pod mađarskoj okupacijom u Novom Sadu, ili o “Novom vremenu” u Beogradu, partizanskim listovima “Put slobodi” i “Pioniri“, nemačkom “Signalu“, ali i stripovima kao što su “Beležnica jednog skauta” ili čak “Ratni dani u Bavarskoj“. “Saobraćajni test” je nastao iz beležnice Proveri samog sebe namenjene vozačima kamiona Trećeg rajha.

Pančevo 22. 04. 1941.” bavi se monstruoznim nacističkim streljanjem civila u ovom gradu koje je autor rekonstruisao po jednoj VHS reportaži sa nemačke televizije iz ’97, a “Mreže” su posvećene zbirci poezije “Pesme iz dnevnika zarobljenika broj 60211“, koju je beogradski nadrealista Milan Dedinac objavio 1947, nakon povratka iz konc logora u Šleskoj. “Zaboravljeni pesnik” skida prašinu sa uspomene na Radomira Prodanovića, a “Beleške iz Amerike” bave se impresijama Vladimira Dedijera sa konferencije UN-a u San Francisku proleća ’45. godine.

I-38” potiče iz arhive Gestapoa, a reč je o tragičnoj sudbini mladog časovničara Aleksandra Ignjatovića, koji je svom šefu rekao: „Vi ćete izgubiti ovaj rat.“ Taj folksdojčer ga je onda prijavio policiji kojoj je naš junak od reči do reči sve to i ponovio: „Vi ćete izgubiti ovaj rat, a sada se pravite važni!

Petodelna “Radoslavljeva priča” dostojna je filmske ekranizacije na kojoj bi joj pozavideo i Forest Gamp.

Taj hrabri štamparski radnik, fudbaler, trgovac, avanturista, vojnik, konobar i spasilac opisivao je svoj put od 1915. sve do 1944. godine, kada se zapis o njegovom uzbudljivom životu prekida na pola rečenice: „Otac mi je govorio: sine, pomogni drugome, i eto, ja sam uvek tako činio, pomagao sam, udelim i siromahu, razume se, ako im…“

Najpoznatiji istorijski događaj prošlog veka dugo je već jedna od centralnih tema u Zografovom opusu, sagledan kroz živote i iskustva pojedinaca koje „zvanična istoriografija nije primećivala“. Naglašavajući kako „crta čoveka koji se suprotstavlja“, on kaže da da se Drugim svetskim ratom bavi jer (i dalje) živimo u društvu koje neprestano zaboravlja ili izvrće svoju prošlost. „Rat 90-ih je nastao zato što se nije do kraja razumelo šta nam se događalo 40-ih. Ideologija, i prećutkivanje istine zbog ideologije, čine da ljudi, čim im se ukaže prilika, počnu da se biju. Tako nastaju mržnja, podvojenost… i na kraju rat. Bez obzira da li u Jugoslaviji, Vijetnamu ili Ukrajini.“

Pored stripova, u knjizi se nalaze i dva posebna teksta. U uvodnom Zograf pojašnjava svoje motive i autorsku poziciju, dok u eseju “Mala porodična istorija” rekonstruiše važne i više nego neobične događaje iz života članova svoje porodice tokom ratnih godina, ističući to kao lični razlog koji ga dodatno podstiče da se uporno vraća ovoj temi.

  • Nirnberški proces

    Obeležavanje 75 godina od početka Nirnberških procesa

    Berlin, 20. novembar 2020. – U Nemačkoj se obeležava 75. godišnjica početka Nirnberš…
Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Srbija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Majstorović: Evropskoj uniji i kandidatima za članstvo potreban je “Zajednički plan integracije Evrope 2030”

Beograd, 21. septembar 2022. – Politika proširenja EU izgubila je svoju transformaci…