Naslovna Politika Evropska unija Obnovljivi izvori energije uspešno potiskuju ugalj

Obnovljivi izvori energije uspešno potiskuju ugalj

9 min read
0
96
obnovljivi izvori energije

Brisel, 31. januar 2019. –  Nove elektrane na vetar, solarnu energiju i biomasu potisnule su u Evropskoj uniji učešće uglja u ukupnoj proizvodnji električne energije, i to pre svega u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji.

To pokazuje najnovija analiza statističkih podataka o proizvodnji električne energije u Evropi u 2018. godini, koju su sprovela dva vodeća tink-tenka za energetsku politiku.

Obnovljiva energija je prema tim podacima u 2018. godini dobila na značaju i dostigla 32,3% u ukupnoj proizvodnji struje u EU. To je za dva procentna poena više nego godinu dana ranije, pokazuje izveštaj.

Proizvodnja električne energije od uglja širom EU opala je za dodatnih 6%o i sada je 30% niža od one iz 2012. godine. To dokazuje da se nastavlja ubrzano potiskivanje uglja u produkciji struje u većini evropskih zemalja, ocenjuju autori izveštaja.

Pored veće upotrebe obnovljive energije u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, na takav trend je pre svega uticalo i ponovno oživljavanje hidroenergije u Italiji i Španiji, piše u izveštaju energetskih tink-tenkova Agora energetski preokret (Agora Energiewende) i Sendbeg (Sandbag).

U 2018. godini je ukupna emisija CO2 u energetskom sektoru opala za 5%, što se takođe može pripisati postepenom napuštanju uglja.

Odricanje od uglja bilo je posebno izraženo u Velikoj Britaniji, gde je udeo kamenog uglja u proizvodnji struje opao sa 40% u 2012. godini, na 5% u 2018. U Nemačkoj je udeo struje proizvedene od uglja u istom periodu smanjen sa 19% na 13%.

Povrh svega i ekonomski faktori počinju da govore u prilog obnovljivih izvora energije. "U 2018. godini su puni izdaci za nove vetroelektrane i solarne elektrane bili rame uz rame sa kratkoročnim operativnim troškovima elektrana na ugalj i gas", piše u izveštaju.

Cena energije dobijene iz vetra ili solarne energije u Nemačkoj trenutno iznosi između 45 i 60 evra po megavatčasu.

To znači da je "u mnogim zemljama cena struje iz obnovljivih izvora sada uporediva sa velikoprodajnom cenom, ili čak i niža od nje", kaže Matijas Buk, šef odeljenja Evropska energetska politika u tink-tenku Agora energetski preokret. Nasuprot tome, cena uglja je u toku 2018. porasla za oko 15%, a cena gasa za čak 30%.

U izveštaju se konstatuje da je u zemljama sa najviše novih obnovljive energije zabeležen i najveći pad upotrebe uglja. A čini se i da te zemlje ne računaju na gas kao na kratkoročnu alternativu za ugalj.

"U samo šest godina, između 2012. i 2018. godine, godišnja emisija CO2 iz evropskih elektrana na ugalj opala je za 250 miliona tona, a da pritom nije porasla emisija iz proizvodnje struje od gasa", precizirao je Dejv Džouns, jedan od autora studije i analitičar u agenciji Sendbeg.

U izveštaju se konstatuje da je "umirujuće to što Evropa napušta ugalj, a ne gradi infrastrukturu da to premosti gasom". Upotreba uglja mogla bi ove godine da se smanjuje još brže, ukoliko u skladu sa tržišnim prognozama bude padala cena gasa, smatra Džouns.

Oba tink-tenka prognoziraju da će se smanjivanje upotrebe uglja nastaviti, s obzirom da se tri četvrtine proizvodnje kamenog uglja u EU obavlja u zemljama koje imaju agende za završetak eksploatacije uglja.

Preostala četvrtina gotovo u potpunosi otpada na Poljsku, koja i dalje nije izradila nikakav plan za napuštanje uglja. Proizvodnja kamenog uglja u Poljskoj nije padala od 2012. godine, piše u izveštaju.

Slika nije ružičasta ni što se tiče ligita. Polovina evropske proizvodnje energije od lignita u 2018. godini odnosila se na zemlje koje još nemaju svoje izlazne strategije za ugalj – Poljsku, Češku, Bugarsku, Rumuniju, Grčku i Sloveniju.

Proizvodnja struje iz lignita u tih šest zemalja nije se gotovo uopšte promenila od početka decenije, navodi se u izveštaju.

"To je priča o dva uglja. Veliki deo smanjenja odnosi se na kameni uglja, a ne na prljavi smeđi ugalj. Odricanje od kamenog uglja u Evropi se ubrzava, ali napuštanje lignita je tek u počecima", rekao je Džouns.

Istovremeno, oba tink-tenka dele optimizam u pogledu prespektive solarne energije.

U 2018. godini solarna struja je činila svega 4% ukupno proizvedene električne energije u EU, ali su solarni kapaciteti porasli za više od 60% na gotovo 10 gigavata.

Do 2022. godine ta količina bi mogla da se utrostruči na 30 gigavata, s obzirom da cena solarne energije i dalje pada. Cena solarnih panela pala je u 2018. godini za 29%.

Buk, međutim, smatra da je EU do sada "u velikoj meri propustila da profitira od veoma povoljnih cena solarnih panela, zbog kojih je struja iz novih solarnih postrojenja u današnje vreme često jeftinija od struje iz konvencionalnh elektrana".

To bi moglo da se promeni pošto Španija, Francuska i Italija dugoročno teže solarnoj proizvodnji od najmanje 45 gigavata., prenosi Euractiv.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

EU ima priliku da smanji zagađenje vazduha iz termoelektrana na Zapadnom Balkanu

Prag, 20. februar 2019. – Zastarelih 16 termoelektrana na ugalj u zemljama Zapa…