Naslovna Politika OECD: Ubrzano starenje populacije zahteva usklađene politike za promociju aktivnog starenja

OECD: Ubrzano starenje populacije zahteva usklađene politike za promociju aktivnog starenja

6 minuta za čitanje
0
87
OECD

Pariz, 25. septembar 2019. – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u novom izveštaju preporučuje vladama suočenim sa brzim starenjem populacije da ponude više i bolje mogućnosti za rad starijih osoba sa ciljem očuvanja životnog standarda i održivosti javnih finansija.

Kako sada stoje stvari, broj starijih ljudi (50 i više godina) van radne snage zbog neaktivnosti ili penzionisanja, koje treba da podrži svaki radnik, mogao bi da poraste za oko 40%, sa 42 na 100 radnika u 2008. na 58 na 100 radnika u 2050. u proseku u regionu OECD.

Kako je pokazao izveštaj “Raditi bolje sa godinama“, u nekim zemljama, poput Italije, Grčke i Poljske, do sredine veka moglo bi da bude isto ili čak više starijih van korpusa radne snage nego radnika.

Odlaganjem prosečne starosne dobi u kojoj stariji ljudi napuštaju radnu snagu, kao i smanjenjem rodnog jaza u mlađim starosnim grupama u radnoj snazi, taj prosečni rast u zoni OECD može da bude smanjen na samo 9%, smatraju u toj organizaciji.

Činjenica da ljudi žive duže i da su boljeg zdravlja je dobra stvar“, rekao je direktor OECD za zaposlenost, rad i socijalne poslove Stefano Skarpeta na predstavljaju izveštaja u Tokiju.

Međutim, ubrzano starenje populacije zahteva usklađene politike za promociju aktivnog starenja kako bi se kompenzovale potencijalno ozbiljne posledice po životni standard i javne finansije“, dodao je Skarpeta.

Izveštaj je pokazao da je u nekim zemljama OECD već napravljen napredak kako bi se stariji radnici ohrabrili da rade do 65 i posle toga.

Ipak, u gotovo svim zemljama OECD je doba kada stariji napuštaju tržište rada i dalje ispod onog od pre 30 godina, uprkos činjenici da im predstoji više godina života nego tada.

To se objašnjava kombinacijom slabih podsticaja da se nastavi rad u starijem dobu i time što poslodavci nerado zapošljavaju i zadržavaju starije radnike i nedovoljno ulažu u zapošljivost tokom radnog veka.

U mnogim zemljama potrebne su nove mere kako bi se ohrabrivao a ne kažnjavao rad u poznijim godinama. Propisi o zapošljavanju, kao i politika plata starijih, treba da budu preispitani i reformisani kako bi se podstakla tražnja starijih radnika i obeshrabrio prekarni rad posle određene starosne dobi.

Potrebni su i veća fleksibilnost radnog vremena i bolji radni uslovi. Tako neke starije od rada odbija dugo radno vreme. Takođe loši uslovi rada kada je neko mlad vode do slabog zdravlja i ranijeg penzionisanja kada ostari.

OECD ukazuje i da je važno ulagati u sticanje novih veština. Mnogi iz grupe starijih manje su digitalno pismeni od svoje dece i unuka i mnogo manje od mlađih radnika učestvuju na obukama vezanim za posao.

Jedan od ključnih faktora koji sprečava starije radnike da smanje jaz između njih i mlađih je što poslodavci obično ne vidi koristi od ulaganja u obuku starijih zaposlenih”, rekao je Skarpeta. “Pružanje prilike zaposlenima da unaprede veštine i nauče nešto novo tokom radne karijere ključni je zahtev za podsticanje dužeg radnog veka na kvalitetnim poslovima“, dodao je on.

Vladama je OECD preporučio da preduzmu dalje akcije na tri nivoa – da nagrade rad u starijoj dobi, podstiču poslodavce da zadržavaju i zapošljavaju starije radnike i unapređuju zapošljivost radnika tokom radnog veka, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Politika
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Srbija na 72. mestu po indeksu globalne konkurentnosti

Ženeva, 09. oktobar 2019. –  Srbija je ostvarila napredak u osam oblasti na Listi globalne…