Naslovna Društvo Opštine sa nula otpada: Kako uvesti koncept nula otpada u lokalne zajednice?

Opštine sa nula otpada: Kako uvesti koncept nula otpada u lokalne zajednice?

13 minuta za čitanje
0
283
Opštine sa nula otpada

Novi Sad, 28. februar 2022. – U okviru projekta Opštine sa nula otpada (24. i 25. februara 2022. godine) održan je trening program pod nazivom Sprovođenje inicijativa za uvođenje koncepta nula otpada u lokalnim zajednicama.

Medijski sadržaj proizveden u okviru projekta “Opštine sa nula otpada” možete pročitati. ovde.

Cilj treninga bio je ojačati kapacitete lokalnih aktera u oblasti upravljanja otpadom i zaštite životne sredine u njihovim kontinuiranim naporima da unaprede sistem upravljanja otpadom primenom strategija i praksi za postizanje nula otpada, kao i adekvatnim praćenjem i izveštavanjem o uspešnosti njihove implementacije.

Ovaj virtuelni događaj okupio je 178 učesnika, a među njima predstavnike javnih komunalnih preduzeća, jedinica lokalne samouprave, operatera sistema, sakupljača otpada, socijalnih preduzeća, nevladinih organizacija, zelenih preduzetnika, akademskog sektora i drugih relevantnih institucija.

Ukupno 8 predavača i predavačica iz Bosne i Hercegovine i Srbije podelilo je svoja znanja i iskustva sa učesnicima uz predstavljanje niza primera dobrih praksi koji se temelje na principima nula otpada sa ciljem motivisanja učesnika da slične inicijative primene u svojim lokalnim zajednicama.

Edukativni deo trening programa je otvorila Šejla Mahmutović, predsednica Centra za energiju, okolinu i resurse – CENER 21 (Sarajevo) i voditeljka projekta, predstavljajući svrhu i ciljeve projekta, projektne aktivnosti i koncept nula otpada na lokalnom nivou kao funkcionalan alat za unapređenje društveno – ekonomskog razvoja.

Kako je cirkularna ekonomija danas sve češće deo glavnih narativa i donošenja odluka unutar Evrope, tako sistem nula otpada sve više postaje prepoznat kao glavno sredstvo za implementaciju ovog koncepta u praktična rešenja na lokalnom nivou. Suština ovog koncepta je upravljanje resursima, a ne otpadom. Iziskuje potpunu promenu materijalnih tokova u zajednicama, kao i podsticanje stanovništva na razvoj održivih prirodnih ciklusa, pri čemu se odbačeni materijalni resursi mogu iskoristiti na efikasnije načine. Nula otpada podrazumeva potpuno zatvaranje petlje upravljanja materijalima uz jačanje cirkularnosti u svim oblastima i stvaranje dodane vrednosti. Za postizanje efikasnog korišćenja materijala i energije ključna je temeljna promena ponašanja društva, zatim promena dizajna infrastrukture, kao i uključivanje i edukacija lokalne zajednice u pravcu smanjenja nastajanja otpada. Na ovakav način, upravljanje otpadom na lokalnom nivou obavlja svoju punu funkciju: ne predstavlja samo postupke smanjenja odlaganja otpada na deponije, već paralelno dovodi do boljeg ekonomskog pozicioniranja lokalne zajednice uz poboljšanje standarda života lokalnog stanovništva i njihovih društvenih karakteristika”, istakla je Mahmutović.

Prvi dan treninga je bio predviđen za upoznavanje učesnika sa tehničkim delom strategija za postizanje nula otpada na lokalnom nivou kroz primere najboljih dostupnih praksi i dokazanih tehnologija iz oblasti.

„Suština nula otpada je okupljanje kompletne zajednice, uz zajedničku koordinaciju i aktivnost svih njenih pripadnika. Komunalna preduzeća mogu odigrati važnu ulogu primenjujući i finansijski podržavajući uspostavljanje održivog sistema među različitim interesnim stranama“ – navodi Sadžida Hafizović, stručnjakinja za resursnu efikasnost (CENER 21) i moderatorka prvog dana treninga.

Tokom drugog dana trening programa predavači su se fokusirali na predstavljanje strategija za podršku poslovnim modelima zasnovanim na principima nula otpada, primeni ekonomskih podsticaja, kao i komunikacijskim metodama za uključivanje lokalne zajednice u proces tranzicije ka nula otpada.

Drugi dan trening programa otvorio je Igor Jezdimirović, predsednik udruženja Inženjeri zaštite životne sredine – EEG (Novi Sad) i regionalni stručnjak za upravljanje otpadom predstavljajući učesnicima značaj ekonomskih podsticaja za održive modele poslovanja u lokalnoj zajednici.

Jačanje svesti, edukacija i znanje su ključ razumevanja produžene odgovornosti proizvođača koji plasirajući proizvod na tržište trebaju preuzeti odgovornost za svoje proizvode i u fazi prodaje, uz poseban osvrt na njihov tretman u fazi upravljanja otpadom”, naglasio je Jezdimirović.

Na treningu je naglašen značaj međusobne saradnje ključnih interesnih strana na nivou lokalne zajednice, kao i uloga lokalnih samouprava u pružanju podrške održivom poslovanju:

Preduzeća, odnosno biznisi, su ključni partneri opštinama i lokalnim zajednicama u aktivnostima smanjenja otpada sprovođenju planova za postizanje nula otpada. Rad i napori takvih preduzeća moramo podržati kroz: pružanje većih podsticaja zelenim biznisima; potom kroz uključivanje zelenih kriterijuma u javne nabavke; osiguranje grantova/bespovratne pomoći za mala preduzeća koja posluju sa niskom stopom profitne marže; potom kroz kreiranje programa prepoznatljivosti ovakvih biznisa kao i smernica za kupovinu i listu firmi kod kojih je moguće obaviti kupovinu sa nula otpada; osiguravanje besplatnih prostora ili niske zakupnine za biznise koji posluju sa nula otpada (naročito bitno za mlade kompanije), kao i davanje prioriteta, podrške i podsticaja onim biznisima sa nula otpada čiji su pokretači marginalizovane grupe stanovništva”, istakao je Mirzet Mujagić (CENER 21), stručnjak za održive poslovne modele i jedan od predavača drugog dana treninga.

Edukativni trening je zaključen predstavljanjem komunikacijskih alata i strategija za uključivanje javnog mnjenja lokalne zajednice u proces uvođenja principa nula otpada, kao i interaktivnom radionicom tokom koje su učesnici zajedno kreirali komunikacijsku strategiju za predstavljanje lokalnih inicijativa.

„Adekvatna komunikacija sa lokalnom zajednicom nije samo logistička podrška sprovođenju inicijative. Samo uz aktivno učešće svih interesnih grupa iz jedne zajednice moguće je implementirati koncept nula otpada u svakom domaćinstvu“ – istakla je Emina Kadrić, stručnjakinja za uključivanje javnosti u projekte održivosti ispred CENER 21.

Za potrebe održavanja treninga, kao i za adekvatan nastavak planiranja u sektoru, u okviru projekta su pripremljena dva dokumenta koji imaju za cilj podsticanje lokalnih aktera na smanjenje nastajanja otpada i racionalnije korišćenje resursa primenom lokalnih inicijativa nula otpada: Smernice za najbolje dostupne tehnologije i najbolje prakse za uvođenje koncepta nula otpada na lokalnom nivou i Smernice za praćenje i izvještavanje o uspješnosti implementacije praksi nula otpada na lokalnom nivou.

Na kraju oba dana treninga učesnici su ispunili formulare čija je svrha evaluacija transfera znanja i na osnovu ostvarenih rezultata učesnicima biti dodeljeni sertifikati o učešću.

Ključne poruke dvodnevnog edukativnog programa Sprovođenje inicijativa za uvođenje koncepta nula otpada u lokalnim zajednicama preuzmite putem linka.

——–

Projekat “Opštine sa nula” otpada finansira Evropska unija u okviru IPA programa prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina 2014-2020 sa ciljem postizanja dugoročne resursne efikasnosti u sektoru upravljanja otpadom. Kroz primenu zajedničkih akcija baziranih na principima nula otpada i cirkularne ekonomije projekat nastoji ojačati održivi razvoj u preko 90 jedinica lokalne samouprave prekograničnog područja Srbija – BiH. Implementacija je započela 1. marta 2021. godine, a trajaće 24 meseca. Telo za ugovaranje projekta je Ministarstvo finansija Republike Srbije (CFCU). Ukupni budžet projekta je 413.608,44 EUR, od čega je Evropska unija obezbedila 351.567,17 EUR bespovratnih sredstava.

Uz slogan Brojimo do nula, u okviru projekta je pokrenuta kampanja na društvenim mrežama Facebook i LinkedIn koja ima za cilj jačanje javne svesti u prekograničnom području. Više informacija pronađite na zvaničnoj veb stranici projekta, a da redovno primate obaveštenja o realizaciji projektnih aktivnosti i postignutim rezultatima, pretplatite se na projektni bilten.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Društvo
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Uzrok trećine smrtnih slučajeva u Srbiji povezanim sa PM2.5 jeste upotreba fosilnih goriva

Boston, 27. septembar 2022. – Celokupno stanovništvo Srbije živi u oblastima gde niv…