Naslovna Društvo Opštine sa nula otpada: O tranziciji Srbije i BiH na cirkularni ekonomski model

Opštine sa nula otpada: O tranziciji Srbije i BiH na cirkularni ekonomski model

11 minuta za čitanje
0
307
Zoran Trpkovski

Novi Sad, 27.01.2022. – Stalno povećanje količina nastalog otpada i, proporcionalno tome, povećanje rizika od nepovratnog zagađenja životne sredine uzročnici su nastanka novog ekonomskog modela koji zamenjuje linearnu ekonomiju.

O tome da li jedna novosadska pijaca može postati primer cilkularne ekonomije možete pročitati ovde.

Termin koji se u poslednjih deset godina utemeljio u našoj svakodnevnici, a opet nedovoljno jasan građanima koji se ne bave ovom tematikom – „cirkularna ekonomija“ u godinama koje slede odigrati će ključnu ulogu u tranziciji ka održivom iskorištavanju resursa i generalno, održivom načinu života.

Važnost ove tematike proizilazi upravo iz činjenice da se društveno blagostanje i ekonomski razvoj zemlje moraju zasnivati na očuvanju zdravlja i životne sredine. Cirkularna ekonomija je sistem u kojem su proizvodnja, trgovina i potrošnja dizajnirani tako da se, uz upotrebu obnovljivih izvora energije, minimizira eksploatacija osnovnih resursa smanjujući tako uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. U ovakvom kontekstu upravljanje otpadom dobija poseban značaj.

Projekat Opštine sa nula otpada koji se sprovodi na području 6 pilot opština u Srbiji i Bosni i Hercegovini priprema tlo za razvoj koncepta nula otpada, sastavnog principa cirkularne ekonomije, a koji promoviše potpunu promjenu materijalnih tokova u zajednicama i podstiče stanovništvo na razvoj održivih prirodnih ciklusa.

Otpad se, prema principima cirkularne ekonomije i koncepta nula otpada, posmatra kao resurs i razvojna šansa jedne zemlje.

Kako bismo se bolje upoznali sa tematikom cirkularne ekonomije i njenom primenom u praksi u Srbiji i Bosni i Hercegovini, obratili smo se g. Zoranu Trpkovskom, zaposlenom u Privrednoj komori Vojvodine kao sekretar Udruženja industrija.

Koliko je trenutno model cirkularne ekonomije prisutan u praktičnoj primeni u Srbiji i BiH?

“Na bazi informacija iznetih na prvoj konferenciji projekta Opštine sa nula otpada i svakodnevnih saznanja iz okruženja (u mom slučaju Srbija, Vojvodina, Novi Sad) sa žaljenjem moram da priznam da je model i dalje više teoretski prisutan u našem okruženju, a u praksi više kao izuzetak. Srbija je možda odmakla u delu regulatorne i metodološke osnove, ali mislim da u praksi cirkularna ekonomija nije mnogo napredovala”, kaže naš sagovornik.

Primeri dobre prakse i rešenja koja su negde lokalno primenjena nemaju prilike da se globalno promovišu i prošire jer je mnogo toga zasnovano na lokalnom nivou i građani treba da „imaju sreću ili nesreću“ da žive u lokalnoj zajednici koja ima ili nema sklonosti prema ovom konceptu”, dodaje Trpkovski.

Na koji način koncept nula otpada, kao jedan od temelja modela cirkularne ekonomije, može uticati na razvoj lokalnih zajednica?

“Lokalne zajednice sa usvojenim i primenjenim konceptom cirkularne ekonomije imaju početnu prednost u razvoju turizma jer je priroda, po definiciji, zaštićena što automatski eliminiše probleme negativnog imidža kada se nailazi na divlje deponije, prljave gradove, rasipanje resursa, a u isto vreme formiranje pozitivnog imidža za konkretnu lokalnu zajednicu koja se na ovaj način može znatno razlikovati od drugih. Kada su druge delatnosti u pitanju, stvara se mogućnost dodatnog zapošljavanja, investicija iz zemalja sa razvijenim modelom cirkularne ekonomije, itd”, ukazuje naš sagovornik.

Da li Privredna komora Vojvodine daje adekvatnu podršku procesu tranzicije na cirkularnu ekonomiju i na koji način Privredna komora Vojvodine trenutno podržava primenu ovog ekonomskog modela?

“Osnivanjem Saveta za cirkularnu ekonomiju pokušali smo da, na najbolji mogući način, podržimo ovu tranziciju. Imamo iskrenu i potpunu podršku upravljačkih struktura PKV, a lično sam prezadovoljan sastavom Saveta, posebno saradnjom sa Inženjerima zaštite životne sredine i sa Igorom Jezdimirovićem.

Bez obzira na složene epidemiološke okolnosti nastale nakon formiranja Saveta, dosadašnje i planirane aktivnosti daju nam realno očekivanje da ćemo, u okviru naših mogućnosti, učiniti mnogo za širenje ovog modela”, kaže sekretar Udruženja industrija.

Kakve su realne procene, da li će Srbija postići ciljeve koje je Evropska unija zadala u njenom planu “Evropski zeleni dogovor za karbonsku neutralnost do 2050. godine“?

“Nisam siguran da će Unija u potpunosti ispuniti svoje ciljeve, a zemlje kandidati sa ogromnim stažom „čekanja“ sa neizvesnim ishodom prijema u EU, kao što je Srbija, imaju ogroman put koji treba da se pređe sa relativno malim šansama za postizanje ciljeva, barem po mom ličnom mišljenju” ocenjuje Trpovski”.

On dodaje da  “koncept kažnjavanja će možda dati rezultat, ali i to nije sigurno”.

Kakav je značaj projekta Opštine sa nula otpada za prelazak na cirkularnu ekonomiju na nivou lokalnih zajednica?

“Lokalne zajednice po mom mišljenju predstavljaju osnovni problem. Naime, ako centralna vlast ne uslovi određene finansijske tokove koji idu prema lokalnim zajednicama dostizanjem potrebnih ciljeva u delu upravljanja otpadom, rezultati će biti isključivo vezani za stepen razumevanja i entuzijazma za ovu problematiku na lokalnom nivou, što je veoma problematično.

Kao primer, ako živite u Pirotu, imate sreću da je neko razumeo ovaj problem, iskoristio određene finansijske podsticaje i uradio nešto što se prepoznaje i što se uklapa u ovaj koncept, a ako živite u Novom Sadu, nemate tu sreću i u delu cirkularne ekonomije nemate ništa”, ističe Trpkovski.

——–

Projekat Opštine sa nula otpada finansira Evropska unija u okviru IPA programa prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina 2014-2020 sa ciljem postizanja dugoročne resursne efikasnosti u sektoru upravljanja otpadom. Kroz primenu zajedničkih akcija baziranih na principima nula otpada i cirkularne ekonomije projekat nastoji ojačati održivi razvoj u preko 90 jedinica lokalne samouprave prekograničnog područja Srbija – BiH. Implementacija je započela 1. marta 2021. godine, a trajaće 24 meseca. Telo za ugovaranje projekta je Ministarstvo finansija Republike Srbije (CFCU). Ukupni budžet projekta je 413.608,44 EUR, od čega je Evropska unija obezbedila 351.567,17 EUR bespovratnih sredstava.

Uz slogan Brojimo do nula, u okviru projekta je pokrenuta kampanja na društvenim mrežama Facebook i LinkedIn koja ima za cilj jačanje javne svesti u prekograničnom području. Više informacija pronađite na zvaničnoj veb stranici projekta, a da redovno primate obaveštenja o realizaciji projektnih aktivnosti i postignutim rezultatima, pretplatite se na projektni bilten.

Intervju sa sekretarom Udruženja industrija Privredne komore Vojvodine Zoranom Trpkovskim je realizovan u okviru projekta Opštine sa nula otpada.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Društvo
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Uzrok trećine smrtnih slučajeva u Srbiji povezanim sa PM2.5 jeste upotreba fosilnih goriva

Boston, 27. septembar 2022. – Celokupno stanovništvo Srbije živi u oblastima gde niv…