Naslovna Društvo Otvorena vrata pravosuđa: Kodeks narodnih poslanika i pravosuđe

Otvorena vrata pravosuđa: Kodeks narodnih poslanika i pravosuđe

7 minuta za čitanje
0
167
Narodna skupština Republike Srbije

Beograd, 04. maj 2022. – Usvajanje „Kodeksa ponašanja narodnih poslanika“ je dočekano bez previše očekivanja u pogledu mogućih efekata.

Autor teksta je Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.

Takav sud je uglavnom zasnovan na dugogodišnjoj praksi rada Narodne skupštine i na načinu na koji je ovaj akt donet – bez mogućnosti da se šira zainteresovana javnost izjasni o njegovim odredbama i ukaže na to kako da se poboljšaju. Ipak, reč je o aktu čije odredbe daju mogućnost da se praksa promeni, a stvarnost će ubrzo dati odgovor na pitanje da li za tako nešto postoji spremnost.

Čemu uopšte Kodeks?

Prava i obaveze narodnih poslanika uređeni su odredbama Ustava, Zakona o Narodnoj skupštini, drugih zakona (pre svega Zakon o sprečavanju korupcije), skupštinskog Poslovnika i drugim skupštinskim aktima.

Pošto su propisi ostavili značajan prostor za različita tumačenja tih obaveza, daleko bolje rešenje bi bilo da su sami ti propisi dopunjeni i precizirani.

Međutim, kako je Kodeks donet istom poslaničkom većinom kao i zakoni koje donosi ista ta Narodna skupština, može se smatrati da su na taj način stvorene obaveze sadašnjih i budućih narodnih poslanika prema svima, te da nije reč o aktu samoobavezivanja koji bi se na dobrovoljnoj osnovi odnosio samo na one poslanike koji su u ovom trenutku podržali njegovo donošenje.

Internet platforma Otvorena vrata pravosuđa je digitalni portal edukativnog karaktera, kreiran da omogući građanima lakše informisanje o pravosuđu.

Zašto je Kodeks donet?

Razlozi koji se iznose u preambuli Kodeksa, ukazuju na „uverenje da narodni poslanici svoj rad i delovanje treba da podrede zakonitosti i javnom interesu, a u skladu sa etičkim vrednostima“, želju da se „jača poverenja građana u Narodnu skupštinu“ i da se „doprinese da narodni poslanici obavljaju poslaničku funkciju savesno i odgovorno, uz otvorenost i spremnost da javnosti odgovaraju za svoje ponašanje“.

Ističe se da se na ovaj način Skupština „pridružuje procesu integracije Republike Srbije u Evropsku uniju i primeni evropskih standarda“.

Očigledno je da ovi motivi nisu bili dovoljni, jer bi u suprotnom Kodeks verovatno bio usvojen u nekom trenutku u proteklih desetak godina, od kada je na njemu počelo da se radi.

Najsnažniji podsticaj je stigao od Grupe zemalja za borbu protiv korupcije – GRECO – (koja funkcioniše pod okriljem Saveta Evrope), odnosno u preporukama iz četvrtog kruga evaluacije, 2015. godine.

Iako je prvi rok za ispunjavanje preporuka GREKO istekao 2016, u ovoj oblasti nije bilo napretka. I u poslednjem izveštaju sa plenarne sednice GREKO, s kraja oktobra 2020. konstatuje se da obaveza nije ispunjena. GREKO je preporučio da se kroz Kodeks obezbede „jasne smernice za izbegavanje i rešavanje sukoba interesa“, da “javnosti bude omogućen lak pristup budućem Kodeksu i da se on efikasno sprovodi u praksi, uključujući i podizanje svesti među narodnim poslanicima o standardima koji se očekuju od njih, omogućujući im savetovanje, uz čuvanje poverljivosti i namenske obuke.”

Jednako je značajna i preporuka da se uvedu “pravila o načinu interakcije narodnih poslanika i lobista i trećih strana koje pokušavaju da utiču na parlamentarni proces, a takođe i na postizanje veće transparentnosti interakcije“.

Dok GREKO u oktobru 2020. konstatuje da je donet Zakon o lobiranju, ujedno poziva da se ta materija dodatno uredi i Kodeksom (što nije učinjeno).

Iz ovoga se može videti da su upravo kritike GREKO (i EU koja drži do mišljenja ovog tela), bile glavni razlog da urgentni postupak usvajanja ovog akta, ali i za njegovu sadržinu. To se najbolje može videti iz činjenice da je Kodeksom predviđeno formiranje stručnog tela (Etičke komisije) i izrada vodiča za primenu, ali samo u vezi sa jednim od pitanja koje je izričito pomenuto u preporukama GREKOsukobom interesa – dok su ostale etičke dileme, sa kojima se poslanici jednako mogu susresti u praksi, izostavljene.

Tekst Nemanje Nenadića, u celosti, možete pročitati na platformi Otvorena vrata pravosuđa.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Društvo
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Uzrok trećine smrtnih slučajeva u Srbiji povezanim sa PM2.5 jeste upotreba fosilnih goriva

Boston, 27. septembar 2022. – Celokupno stanovništvo Srbije živi u oblastima gde niv…