Naslovna Društvo Plan upotrebe šuma protiv štetnih gasova krije kvaku 22

Plan upotrebe šuma protiv štetnih gasova krije kvaku 22

6 min read
0
126
šuma

Brisel, 13. decembar 2018. – Evropske zemlje ne bi trebalo previše da se pouzdaju da će šume očistiti atmosferu od ugljen-dioksida i ublažiti efekte klimatskih promena, već bi naprotiv države trebalo da zaštite svoje šume od globalnog zagrevanja.

Naučnici upozoravaju da bi strategija da se šume iskoriste za apsorpciju CO2 i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte mogla da ima opasne sporedne efekte.

Sadašnji globalni planovi za ublažavanja posledica klimatskih promena ohrabruju države da koriste šumske površine da absorbuju štetne gasove iz atmosfere.

Evropski naučnici sada, međutim, upozoravaju da takav pristup ne može da ispuni ciljeve klimatskog sporazuma iz Pariza iz 2015. godine, kojim je zacrtano ograničenje porasta globalnih temperatura na manje od dva stepena iznad preindustrijskog nivoa, piše časopis Nejčr (Nature).

Naučnici tvrde da bi pokušaji da se šume iskoriste za skladištenje većih količina ugljen-dioksida i drugih gasova mogli da imaju neželjene sporedne efekte, uključujući i tamniju zemljinu površinu a time i više površinske temperature, i da je bolje zaštititi šume od klimatskih promena.

"Količina ugljen-dioksida koju u narednih 90 godina može da upije drveće, od oko dva dela na milion (ppm), bila bi niska u odnosu na količinu karbona koja bi prema najverovatnijem scenariju bila ispuštena u atmosferu – 500 delova na milion", rekao je klimatolog Gijom Mari (Guillaume Marie) sa Univerziteta Pariz-Saklej.

Mari i njegov tim istražili su različite modele upravljanja šumama u Evropi u borbi protiv klimatskih promena. Ti modeli uključuju i maksimiziranje količine karbona koji šume mogu da pohrane, kao i povećanje količine odbijene sunčeve svetlosti kako bi se smanjile površinske temperature.

Ispitujući te modele, oni su, međutim, naleteli i na klimatsku kvaku 22.

Plan upotrebe šuma za maksimiranje skladištenja CO2, pomoću kojeg bi do kraja ovog veka mogao da se pohrani ekvivalent 8 milliardi tona ugljen-dioksida, zahtevao bi da listopadna šuma na površini veličine španije bude pretvorena u četinarsku šumu.

Autori studije tvrde da bi to za posledicu imalo zatamnjenje krajolika, što bi izazvalo porast temperature zemljine površine koji bi po štetnosti nadmašio eventualne pozitivne rezultate redukcije CO2.

"Klasična greška je što se misli da prikupljanje CO2 i njegovo skladištenje znači i globalno hlađenje. To je tačno ukoliko ne menjate optičke, hemijske ili fizičke odlike planete. Sa šumama nije tako pošto bi promenili veliki deo zemljne površine", rekao je Mari.

"Ako favorizujete zimzelene šume u odnosu na listopadne, zatamnjujete i boju lista, što je bitan faktor u izračunavanju atmosferske temperature", pojasnio je on.

Drveće izdvaja ugljen-dioksid iz atmosfere procesom fotosinteze, a svetlije lišće reflektuje više sunčeve svetlosti, što snižava temperaturu.

U Evropi šume pokrivaju oko 182 miliona hektara, što je oko 42 odsto površine starog kontinenta.

Uoči Sporazuma iz Pariza, članice EU su se obavezale da do 2030. godine smanje domaću emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 40%, a oko četvrtina tog cilja trebalo bi da bude postignuta pomoću šuma.

Studija vladama preporučuje da se koncentrišu na zatitu svojih ekosistema i na prilagođavanje šuma klimatskim promenama, kako bi i dalje mogle da obavljaju svoju ekološku i ekonomsku ulogu, prenosi Euractiv.  

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Društvo
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

KRIK: Kosmajcu vraćena imovina i novac za jemstvo

Beograd, 23. januar 2019. – Dragoslavu Kosmajcu, za kojeg je 2014. tadašnji p…