Naslovna Društvo Podeljeni stavovi stručnjaka u vezi izgradnje mini hidroelektrana

Podeljeni stavovi stručnjaka u vezi izgradnje mini hidroelektrana

15 minuta za čitanje
0
198
hidroelektrana

Beograd, 7. jun 2019.- Na simpozijumu “Uticaj malih hidroelektrana na životnu sredinu u Srbiji” prvi put su zagovornici gradnje mini hidroelektrana (MHE) i oni koji su protiv podizanja tih postrojenja sučelili mišljenja o tome da li su one Srbiji potrebne.

Na skupu je ukazano na štetu koju MHE nanose životnoj sredini, posebno u zaštićenim prirodnim područjima, ali i na obavezu Srbije da poveća proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i postepeno se odrekne fosilnih goriva.

Učesnici skupa održanog 6. juna u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, ocenili su da je izgradnja MHE u Srbiji moguća pod uslovom da stručnjaci propišu kriterijume za gradnju po ugledu na evropske zemlje, kojima se moraju poštovati standardi zaštite životne sredine.

Ujedno su, međutim, ukazali i na minimalni doprinos MHE u proizvodnji energije.

Profesorka Građevinskog fakulteta u Beogradu Svetlana Stevović rekla je da je voda resurs od opšteg interesa i da niko nema pravo da je zagađuje.

Moramo da se razvijamo na održiv način, vodeći računa o zaštiti okoline. Nauka nudi rešenja, treba formirati tim eksperata koji će pronaći najoptimalnija rešenja za gradnju MHE i korišćenje hidropotencijala“, rekla je Stevović.

Ekspertski tim, prema njenim rečima, treba da čine stručnjaci tehničke, ekonomske, finansijske, energetske, ekološke, kulturno-istorijske, političke i regulatorne struke.

U Evropi se koristi 65 odsto hidropotencijala, pitanje je gde ide Srbija. Vrlo brzo nećemo imati dovoljno energije“, rekla je Stevović.

Istakla je da Austrija do 2030. godine planira da celokupne potrebe za strujom zadovoljava proizvodnjom iz obnovljivih izvora, a da je i Srbija potpisnica Kjoto sporazuma o borbi protiv klimatskog zagrevanja.

MHE mogu da doprinesu razvoju sela i da najudaljenijm obezbede struju ako elektromreža ne može da dopre do njih, pa im treba omogućiti da upravljaju takvim objektima“, rekla je Stevović.

Srbija, prema njenim rečima, ima ograničene rezerve fosilnog goriva na oko 50 godina, a MHE bi omogućile da se štedi u potrošnji uglja i nafte.

Kazala je da Srbija ima problem u primjeni zakonodavstva i da bi svako za zloupotrebe prilikom gradnje MHE treba krivično da odgovara kao u Engleskoj.

Inženjer Veljko Dimtrijević rekao je da MHE ne treba graditi u zaštićenim zonama, zonama nacionalnih parkova, parkovima prirode i izvorištima vodosnabdevanja.

On je rekao da u Srbiji postoji 856 potencijalnih lokacija za gradnju MHE, ukupne snage 450 megavata, a da je gradnja predviđena i prostornim planovima i planovima lokalnih samouprava.

Gradnja više desetina MHE je, prema njegovim rečima, predviđena i u zaštićenoj ambijentalnoj sredini Studenice.

MNE će u Srbiji koristiti dva-tri odsto hidropotencijala, a proizvodiće oko jedan odsto od ukupo proizvedene struje, pa je njihov učinak daleko manji od revitalizacije postojećih objekata“, rekao je Dimitrijević.

Dodao je da ekološki protok vode može da smanji negativan uticaj MHE na životnu sredinu, ali ne i da održi prirodne uslove u okruženju i biljni i životinjiski svet.

On je rekao da, pošto je u planskim dokumentima već predviđana gradnja MHE i na konkursu iz 2013. godine izdato 125 dozvola za gradnju, sada preostaje samo da se insistira na poštovanju propisanih uslova.

Profesor Mašinskg fakulteta u Kraljevu Vladan Karamarković rekao da mnogo zemalja Evrope gradi MHE. Austrija ih je, na primer 2014. godine, imala skoro 2.500, a planira izgradnju novih, a oko 90 odsto njih su derivacionog tipa, kada se voda uvodi u cevotokove.

Nemačka ima više od 6.300 tih elektrana, od čega je više od 5.100 sa snagom manjom od 100 kilovata, “što pokazuje da je svaki kilovat električne energije MHE značajan“, naveo je.

U razvijenim zemljama se grade MHE, jer u poređenju sa elektranama koje koriste fosilna goriva najmanje zagađuju atmosferu“, rekao je Karamarković.

Podsetio je i da se Srbija obavezala međunarodnim sporazumima da do 2020. iz obnovljivih izvora ima 27 odsto potrošnje i da će zbog toga, ali i zbog porasta utroška električne energije, svaka proizvodnja, pa i ona iz MHE biti dragocena.

On smatra da državi mora da bude prioritet gradnja MHE u narednom periodu, ukoliko želi da ispuni međunarodno prihvaćene obaveze.

Imamo i mogućnost da ne pravimo MHE snage do i preko 10 megavata, ali država u tom slučaju mora da iznađe mogućnost da nađe sredstva i da na inostranom tržištu kupi električnu energiju iz obnovljivih izvora, čija je cena već sada veća četiri do pet puta od cene koja se plaća kao podsticajna“, kazao je Karamarković.

Prema rečima profesora Mašinskog fakulteta u Beogradu Ivana Božića, MHE je moguće graditi tako što bi se iznašla kompromisna rešenja.

Predlažem da se za svaku reku odredi garantovani permanentni protok vode i kupovinu instrumenta za očitavanje koji košta oko 2.000 evra, što nije veliki trošak i Vlada Srbije to može da plati“, rekao je Božić.

Nedopustivo je, kako je rekao, da projektovanje i tehnička kontrola MHE bude u nadležnosti investitora.

Član Akademije inženjerskih nauka Branislav Djorđević rekao je da u proceni koliko su poželjne MHE treba uzeti u obzir činjenicu da se više energije utroši na njenu gradnju nego što je sama proizvede.

Ako bi se na jednoj strani tasa izmerililo koliko se potroši energije za proizvodnju opreme i gradnju MHE moglo bi se zaključiti da je veći potrošač nego proizvođač energije“, rekao je Djorđević, obrazlažući energetsko, ekološko i razvojno vrednovanje malih hidroelektrana.

Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić istakao je da MHE derivacionog tipa dovode do fragmentacije staništa, uništavanja biološke raznovrsnosti, poremećaja režima podzemnih voda, isušivanja vlažnih staništa, a ako se grade u zoni naselja i do poremećaja tradicionalnog načina života.

To su, kako je dodao, pokazala istraživanje 46 od 100 MHE u Srbiji, koje je, kako je rekao, uradio sa svojim timom.

Gradnja MHE derivacionog tipa, ukoliko se ostvari u punom obimu, od planiranih 856 objekata, može doneti Srbiji samo dva do tri odsto potrebne energije na godišnjem nivou, ali će to značiti da smo stavili u cevi više od 2.200 kilometara vodotokova u najostljivijim eko sistemima brdsko-planinskih područja“, rekao je dekan Šumarskog fakulteta.

On je kazao da bi taj procenat energije mogao da se dobije samo delimičnom uštedom gubitaka EPS-a na prenosnoj mreži, koji su 17 odsto od ukupne godišnje proizodnje.

Kako je ukazao, od koncepta izgradnje MHE, nakon višegodišnjih negativnih iskustava, odustaju i zemlje poput Kine ili Rumunije.

On je upozorio i da je Srbija najsiromašnija zemlja Balkana kada su u pitanju autohtone površinske vode sa oticajem koji iznosi 5,7 litara u sekundi po kilometaru kvadratnom i da je ovaj region jedan od najugroženijih tekućim klimatskim promenama, ali i prognozama o kretanju klime do kraja veka.

Ono što je do sada rađeno govori o vrlo površnom pristupu naše države tom problemu. Ima dosta problema u pripremi tehničke dokumentacije, nepoštovanja prostorno-planskih dokumenata, nepoštovanja prava i volje lokalnog stanovništva i krajnje je vreme da se sistemski, odnosno da se ovaj problem analizira na najvišem državnom nivou, kroz saradnju više ministarstava“, kazao je Ristić.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je na skupu da je energetski doprinos mini hidroelektrana energetskom sistemu Srbije gotovo nikakav, šteta koju čine je velika, a njihovu gradnju treba dozvoliti samo van zaštićenih područja i po svetskim standardima.

Nije dobro da takve elektrane postoje u zaštićenim dobrima, a nisam protiv da budu i na drugim mestima, ali potrebno je da budu izgrađene po svetskim standardima, što znači da nije dopušteno da cevi kod derivacionih mini hidrocentrala budu posađene u koritu, što je zabranjeno i najštetnije“, kazao je Trivan.

Dodao je i da bi država trebalo da razmisli da li joj je potreban baš derivacioni tip mini hidroelektrana ili bi mogle da se grade neke druge vrste kao što su pribranske koje bi, kako je naveo, bile korisne u pojedinim delovima Srbije.

On je najavio da bi do kraja godine mogle da bude usvojene izmene zakona kojima bi gradnja tih objekata bila zabranjena u zaštićenim područjima, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Društvo
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Poverenik podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Crvenog krsta Medveđa

Beograd, 14. oktobar 2019. – Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka…